Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
MEĐUNARODNI filmski festival “Kustendorf“, 16. po redu, pod sloganom “Umetnost iznad svega“ otvoren je sinoć na Mokroj gori.
“Istorija se vrti u krug. Ništa ne učimo od nje i ništa nam ne pomaže da budemo bolji i ispravniji ali zbog toga je umetnost poslednja nada i utočište”, rekao je reditelj Emir Kusturica .
„Umetnost je utočište nade da je čovek biće koje može da se koriguje i koje neće na kraju pristati na Klausa Švaba i ideje Svetskog trgovinskog foruma koji hoće da učine sve kako ne bismo imali ništa, a opet bili srećni“, smatra Kusturica.
Umetnost potisnuta na marginu
Dostojevski je, dakle, ponudio viziju čoveka kao celovitijeg od onoga čoveka koga će kasnije društvo prepoznati kao potrošača. U tom prostoru tinja nada da će umetnost kao verni pratilac ljudskog duha preživeti u pobuni mladih i u potrazi za izgubljenom slobodom. Jer mnogi su svesni da biti potrošač i deo mravinjaka nije ideal lične slobode. Za religiozne mislioce važi ideja da ako nema Boga nema ni umetnosti, ni slobode jer religiozna osećanja ove vrste su sestrinska veza između dva pojma. Podela na dobro i zlo i posebno borba protiv zla, može očuvati umetnost. Vera u besmrtnost umetnika i njegovog velikog dela je paralelna veri u večnu dušu. A šta ako ne vjerujemo u pomenute pojmove? Neće nas pitati. Postepeno će nas, već prete, pretvarati iz organskog u neorganskog čovjeka. I šta onda ako za života budemo zaboravili na smrt!? Podsetiće nas na tragikomičan kraj i najveću osvetu koja nas sve čeka. Dakle umiranje će biti praćeno zakonitostima koje ne želimo, kao što ne želimo ni koloseum u koga smo ubačeni bez pristanka.
Jedna pogrebna kancelarija u državi Njujork je smislila i uspostavila divnu metodu za obradu ljudskih ostataka, pod bajkovitim nazivom „Terramation“ – Teramacija, kompanija koja ljudske leševe pretvara u kompost i dobijene supstance nudi na dalje korišćenje za predviđenu svrhu. U okviru uvođenja „novog poretka“, američka pogrebna kuća „Return Home“ („Vrati se kući“) to upravo sada radi. S tim u vezi, Elena Kondratjeva napisala je: „Pozivajući čovečanstvo da se vrati odakle je i došlo, ovo pogrebno preduzeće, zapravo, jednim potezom otvara novu eru u ljudskoj istoriji i preseca Gordijev čvor filozofske i religiozne prirode. Čovečanstvu se nudi „povratak kući“, ne u staromodnom kovčegu sa kićankama i fanfarama, već u posebno opremljenim kontejnerima, u vidu komposta. Tako potvrđujući biblijsku istinu o stvaranju prvih ljudi od gline, praha i iznenadne samosvesti.
– telo vaše voljene osobe stavlja se u poluotvorenu posudu za višekratnu (!!!) upotrebu, sa tacnom (kao kod kućnih ljubimaca) napunjenom lucerkom, slamom i piljevinom, kako bi se neophodni mikrobi slobodno krčkali i obavili kako treba svoj posao;
– mesec dana kasnije, dobijeni „rezultat“ se drobi u specijalnoj drobilici za kosti, dajući, prema definiciji pronalazača, „kubni metar zemlje bogate hranljivim materijama“ (ovo je citat), koji se još mesec dana prepusti mariniranju;
– nakon ovog perioda, dobijeni „kompost“ (i ovo je citat) vraća se porodici, koja može koristiti supstancu svog bližnjeg – „kao đubrivo“ (ponovo citat).“
Dakle, možete nađubriti svoj vrt svojom voljenom tetkom koja je za života bila divna osoba i na kraju postala đubre, a ako ste imali ujaka koji se za života ponašao kao đubre, u njegovom slučaju ni smrt neće dovesti do promena. Bićete u mogućnosti da birate jelovnik, mama u supi, komšija u sarmi, stric u ribiću. Ako ste gadljive prirode možete prodati kompost komšiji kome je potrebno đubrivo.
Dakle ko želi da budemo đubrad za života i posle smrti? Svi oni koji rade na dekompoziciji umetnosti.
