Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Nova ofanziva na Srbiju
Sve i da uvedemo sankcije Rusiji, ne samo da bismo ukaljali obraz i ostali bez važne podrške u UN već bi Zapad pred nas postavljao nove uslove ili nove zahteve koji bi nas doveli u još veće poniženje
Ovaj čin nije praćen i najavom otvaranja novih poglavlja, odnosno klastera kako se to danas kaže, kao što samom činu nisu prisustvovali ni visoki evropski zvaničnici, poput komesara za susedstvo i proširenje (Olivera Varheljija) kako je to nekada bio običaj.
Znatna novina u odnosu na izveštaje proteklih godina jeste da je fokus stavljen na odnos Srbije s Ruskom Federacijom u svetlu rata u Ukrajini. EK je konstatovala da je stopa usklađenosti s deklaracijama visokog predstavnika i odlukama EU pala sa 64 odsto u 2021. godini, na 45 odsto u avgustu 2022. Iako Srbija nije otvorila poglavlje 31 koje se odnosi na to da svoju spoljnu politiku uskladi sa EU, od briselskih birokrata upravo to neusklađivanje navode kao minus i dodaju da je određeni broj akcija i izjava Srbije bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Tu se, pre svega, navodi da se Srbija nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom, ni sa većinom deklaracija EU u vezi s ratom u Ukrajini i dodaje da je Srbija zadržala bliske odnose s Rusijom…
U posebnom odlomku koji se odnosi na proces normalizacije odnosa s Prištinom spominje se da je u proteklom periodu došlo do susreta glavnih pregovarača i jednog sastanka na nivou lidera, tj. predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ali da nije postignut nikakav napredak. Zato se posebno naglašava da postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji mora da se desi bez odlaganja, jer je to „ključno za napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu“.
Iako ga u Beogradu ocenjuju kao uravnotežen i da nije preteći za Srbiju i, kako je predsednik Srbije rekao, govori realno o našoj zemlji, i ovaj put je, kao po nekom nepisanom pravilu, u Izveštaju u prvi plan stavljeno ono što je negativno sa priličnom izvesnošću da će uslediti i oštrije pretnje i pritisci na Srbiju.
Izveštaju je prethodila pojačana frekvencija poseta evropskih zvaničnika Beogradu i Prištini, što se tumači potrebom EU za nekim spoljnopolitičkim uspehom u trenutku kada se zbog ukrajinske krize Evropa oseća inferiorno i podređeno američkom diktatu. [restrict]
PRIPREMNA RETORIKA Jasno je to već po broju specijalnih emisara koji se priključuju Miroslavu Lajčaku, specijalnom predstavniku Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine. Tom, već povećem ešelonu, priključili su se i specijalci Francuske Emanuel Bonom i Jens Pletner, poduprti pismom koje su Vučiću uputili francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc, u kome ga pozivaju da „donese teške odluke u vezi s Kosovom“.
O planu Šolca i Makrona predsednik Vučić je rekao da ga niko nije video a svi imaju svoje mišljenje. „Time pokazujmo samo površnost, a o bahatosti i aroganciji nekih drugih bolje da ne govorim“, naglasio je on. Ispostaviće se da je u pitanju oživljavanje modela dve Nemačke što predviđa aranžman između Beograda i Prištine po uzoru na rešavanje problematičnih odnosa između Istočne i Zapadne Nemačke. Zapadna i Istočna Nemačka dogovorile su se nakon više od dve decenije, 1972. godine, da obe, kao samostalne države, postanu ravnopravne članice UN. Pri tome, Zapadna Nemačka nikada nije priznala Istočnu Nemačku.
Očigledno je da Zapad ne može da pridobije javno mnenje u Srbiji koje je listom protiv nezavisnosti njihovog čeda na Balkanu, kao i uvođenja sankcija u Rusiji. Ono što su uspeli pre dvadeset i nešto godina prokockano je nizom lažnih obećanja koja su se pokazala kao „ludom radovanje“, uz kršenje svakog dogovora – pisanog i usmenog – koji smo s njima postigli. Zbog toga je današnji akcenat stavljen na srpsku vlast i njen slom, kroz naglašena očekivanja, pretnje i slična delovanja, bez obzira na besmislenost razgovora o bilo čemu kada nije sprovedeno ono što je već ugovoreno.
I sam Miroslav Lajčak je tokom svoje „leteće“ posete Prištini i Beogradu, a posle sastanka s premijerom tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem, rekao da postoji rizik od oduzimanja licence kompaniji za snabdevanje strujom „Elektrosever“ jer srpska kompanija nije ispunila obaveze predviđene „Mapom puta“ za primenu energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, postignutih u dijalogu pod okriljem EU. Rok od 100 dana za sprovođenje obaveza iz „Mape puta“,, usvojene 21. juna u Briselu, istekao je početkom oktobra. O izostanku ugovornih obaveza Prištine, pre svega formiranja Zajednice srpskih opština, postignutim takođe pod okriljem EU, ni reči.
Za Lajčaka je mnogo važnije bilo da saopšti da bi 2024. godina, kada se održavaju izbori u SAD i EU, mogla da bude rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine. Praktično, to znači da bi Srbija trebalo da prizna „Kosovo“ i time pomogne aktuelnim vlastima na Zapadu kako bi u predizbornoj kampanji imale čime da se „zakite“.
Očigledno, specijalni izaslanik EU nije svestan da pominjanje pomoći Amerike, Velike Britanije i Brisela u nasilnom uterivanju Srbije u obavezu da potpiše priznanje Kosova u srpskoj javnosti stvara još veći otpor. Ili ga je baš briga, jer te reči ne upućuje srpskoj javnosti već vlasti u Beogradu. Samo što ta vlast još kako mora da vodi računa o tom vox populi od kojeg zavisi i njen opstanak.
A o njemu očigledno ne vode računa neki domaći politički akteri, pre svega iz opozicije, koji se Zapadu nude i govore: „Pogledajte, da smo mi na vlasti, druga bi se pesma pevala, mi bismo drugačije indoktrinirali naciju.“ Za njih je sasvim normalno da kažu da smo „dosta vrdali“ i da nećemo više „sedeti na dve stolice“, a neviđene pritiske da se opredelimo i na taj način uključimo i u rat skoro s veseljem dočekuju i prizivaju. Ima glasova i među onima koji podržavaju vlast da naše sankcije Rusiji ne treba isključiti i da to zavisi od, kako kažu, težine gubitka s kojim bi se Srbija suočila ukoliko bude istrajavala na svojoj dosadašnjoj politici. Kao da time pripremaju javnost ako do toga dođe.
U Srbiji inače vlada uverenje da se ukrajinska kriza na Zapadu koristi da se Srbija primora na brzo priznanje Kosova, pa se tako tumači i trenutna diplomatska ofanziva Brisela i Vašingtona.
Tako je šefica nemačke diplomatije Analena Berbok upozorila na hibridni rat koji vodi Rusija i optužila Srbiju da je doprinela naglom povećanju migranata u Evropi. Na kongresu Zelenih u Bonu Berbokova je navela da države članice EU kritikuju Srbiju, kandidata za članstvo u EU i blisku Rusiji, da je „kapija ulaska“ u EU za migrante iz Turske, Indije, Tunisa, Kube i Burundija, kojima nije potrebna viza za Srbiju.
Ova kursistkinja Klausa Švaba i sledbenica „ideologije Davosa“ ostaće upamćena po izjavi da ne treba odustati od podrške i pomoći Ukrajini ma koliko se to kosilo s mišljenjem nemačkih glasača. Očigledno da ni demokratija nije više ono što je bila.
DIPLOMATSKI ISPADI U istom svetlu se vide i nediplomatski gafovi nekih zapadnih ambasadora u Beogradu koji u javnosti bude dodatni revolt. Istakla se novoimenovana ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, koja je, odmah po dolasku u Beograd, izjavila da ta zemlja, kao i veliki broj nemačkih partnera pozivaju Srbiju da se priključi sankcijama protiv Rusije jer Rusija vodi „protivno međunarodnom pravu rat protiv susedne nacije Ukrajine“.
Na pitanje da li postoje dvostruki standardi prema Ukrajini i Srbiji, uz podsećanje da je predsednik Aleksandar Vučić rekao da se mnoge zemlje pozivaju na Povelju UN u slučaju Ukrajine, ali su je prekršile u slučaju Srbije, ona je odgovorila da „ovde govorimo o potpuno dve različite situacije“ jer se na Kosovu 1999. „razvijala užasna humanitarna katastrofa uz masovno kršenje ljudskih prava“. Iako pravni principi ne poznaju izuzetke, na Zapadu misle drugačije.
Još direktniji bio je francuski ambasador u Beogradu Pjer Košar poručivši građanima da niko u Evropi ne može da zamisli da se Srbija prikloni Rusiji i da je njegov optimizam „neokrnjen“ kada je evropska budućnost Srbije u pitanju. Košar je u intervjuu za beogradski „Blic“ rekao da je usaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom EU postalo mnogo važnije s ruskom agresijom na Ukrajinu, jer ono što se tamo dešava ugrožava same temelje EU. I „zato Srbija treba jasno da se opredeli“, kaže francuski ambasador u Beogradu.
Šta tek reći za američkog ambasadora Kristofera Hila, čije se izjave i tviter poruke mogu pratiti skoro na dnevnom nivou. Već je poznata njegova poruka da „Rusija nije prijatelj Srbije“, kojoj ovih dana dodaje svoje mišljenje „da nije dobro sedeti na ogradi između dobra i zla“, i da je „Rusija totalno nepouzdan dobavljač i što se pre Srbija udalji od Rusije – bolje za narod u Srbiji“. Uz neprimerene diplomatske ispade i sugestije srpskoj vlasti šta treba da radi, ovaj „Holbruk u rukavicama“ je sklon i notornim neistinama rekavši da „Srbi kada se probude, videće da su Albanci uzeli Kosovo za sebe“ i zato se, kako kaže, nada da će normalizacija biti postignuta u međuvremenu kako bi se nastavilo sa stvarima koje su važne prosečnim ljudima. Kao da je našim građanima ispran mozak pa zaboravljaju da su Kosovo i Metohiju uzeli oni sa Zapada, Amerikanci pre svega, i predali ga Albancima. Može im se, jer oni štite svoje strateške interese svuda po svetu, a nama osporavaju pravo na nacionalne interese čak i na našoj teritoriji.
Zato je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanje da li iza pojačavanja pritiska na Srbiju da uvede sankcije Rusiji stoji namera da se Beograd natera da prizna Kosovo, istakao da su pretnje upućene zato što ne žele da ova zemlja ostane živi dokaz nečije bahatosti, licemerstva i pogrešne politike i da bi „ova zemlja samožrtvovanjem morala da ispravi njihove greške, da konvalidira sve ono loše što su napravili pre dve i po decenije…“ Ako prevedemo, uvođenje sankcija bi iritiralo Rusiju i, samim tim, olakšalo ulazak nazovidržavi Kosovo u UN, što Zapadu i jeste cilj.
Vučić je ukazao da i ako bismo sutra uveli sankcije Rusiji, oni bi tri dana govorili „baš lepo, postali ste deo evropske porodice“, a peti dan bi govorili „Srbija mora da se konačno opredeli da li je na pravoj strani istorije ili ne“. Zato je Vučić na instagram nalogu poručio, vodeći računa i o onom vox populi i o nacionalnim interesima „da neće biti nikakvog priznanja Kosova. Uvek spreman na kompromisna rešenja, u skladu sa Ustavom Srbije i rezolucijom 1244 SB UN. Nema predaje! Živela Srbija“, poručio je Vučić.
Zvuči mnogo bolje od pesimista koji ne isključuju ni naše sankcije Rusiji. Njih ništa ne obavezuje, ali data reč vlasti, predsednika naročito, obavezuje još kako.
