PODRIVANJE

U danu kada je Sergej Surovikin postao glavni komandant ruskih vojnih snaga u Ukrajini, britanski Gardijan je izvestio: „’General Armagedon’ odsada zadužen za ruski rat.“ I dok je uz neskrivenu zebnju, i ne bez poštovanja, ovaj list propratio radikalnu kadrovsku promenu u trenutno najopasnijoj tački planete, na balkanskim prostorima, pogotovo onim koje naseljavaju Srbi, kadrovska situacija sa strancima ovde angažovanim na političkim i bezbednosnim poslovima ocenjuje se kao stabilna. U negativnom značenju tog pojma. Stabilna zapravo u davanju neodmereno velikih prava, povlastica i publiciteta akterima problematičnog karaktera i usmerenja, neodgovarajućeg psihološkog profila i lične kulture.
Nije sporno da za mnoge likove koji na ovdašnjoj javnoj sceni, u domenu politike i diplomatije, zvanično predstavljaju strane faktore – vlade i institucije međunarodne zajednice, treba imati jak stomak, svetački unutrašnji mir i balans koji se ne može lako isprovocirati. U defileu brojnih emisara i komesara, izaslanika i diplomatskih poslenika, decenijama se beleži prisustvo apsolutno besramnih, uz to nedovoljno mudrih pojedinaca, koji pod zaštitom autoriteta svojih funkcija, bez uzdržavanja ispoljavaju odsustvo smisla za samokontrolu, za punu svest o sebi i svom delovanju. Tradicionalno, ovo recimo važi za visoke predstavnike OUN u Bosni i Hercegovini. Poslednji („nepriznati“) u ovom šarolikom nizu naduvenih i drskih činovnika velikih ovlašćenja i skromne visprenosti Kristijan Šmit minulih dana pomerao je granice svog „angažmana bez presedana“. Kao što je poznato, između ostalih „muljanja“ i uplitanja u funkcionisanje dejtonske BiH, dozvolio je sebi da u izbornoj noći, uz prigodan izgovor, vrši izmene Izbornog zakona i Ustava FBiH.
Šta hoće Nemac Kristijan Šmit? On sam skromno je objasnio da hoće da bude „dobar vladar“. Zapravo, da bude – car. „U ovoj zemlji jednostavno se mnogo priča okolo, a malo se donose odluke. To vam mogu reći iz svog iskustva ovde. Car Franjo Josip koji je vladao ovde jednom je rekao: ’Bio sam dobar vladar ako su svi moji narodi podjednako nezadovoljni’.“ U redu, uzori i treba da budu visoko postavljeni.
„Nemačka, iz naše balkanske perspektive – velika, silna i jaka, za SAD je samo vazalna struktura“, podseća Dušan Proroković, povodom udarca koji je najveća EU sila dobila po čelu kada je na Baltiku osakaćen Severni tok! „Vazalima nije dozvoljeno da samostalno uspostavljaju direktne energetske odnose sa drugima, bez odobrenja nadređenog gospodara. Kristijan Šmit, dakle, nije neki veliki, silni i jaki međunarodni predstavnik, on je samo izaslanik jedne vazalne strukture iz Berlina izabrane od strane nadređenog gospodara iz Vašingtona koji je toliko okupiran drugim temama da se ovom ne stiže baviti.“
Naveli smo jedan odgovor, surov i žestok, na naše pitanje – šta to želi Šmit. Želi, dakle, da prevaziđe komplekse vazalne inferiornosti sredine iz koje je potekao. Ovim, dakako, nisu iscrpljena politička, karijerna i lična htenja gospodina Šmita, pa će se, po svemu sudeći, tek iskazati njegova konstruktivna uloga u zamućivanju postizbornih prilika u BiH, posebno u RS.
Šmit, „totalno delegitimizovani međunarodni predstavnik“, paradigma je, uzoriti kalup koji svedoči i o drugim sličnim modelima, o njihovom političkom i duhovnom potencijalu, najčešće oblikovanim u anglosaksonskom i germanskom svetu. Manjak dobrog odgoja, ponekad autentično lično prostaštvo i lišenost refleksa pristojnosti koji se stiču u okrilju tradicije snažnih kultura, podstiču lakoću i raskomoćenost u demonstriranju agresije i bezočnosti. Štićenici onih sredina za koje izraelski visoki obaveštajac Jakov Kedmi kaže: „Njihova neadekvatnost se manifestuje u tome što nisu u stanju da procene situaciju, jer na čelu Evrope nisu političari, već politikanti koji ne znaju ništa osim unutarstranačke prljave borbe.“ Dok uočavamo kako svakim gestom ovde manifestuju svoju „neadekvatnost“, prisećamo se da nam decenijsko iskustvo kazuje: najposebniji akteri ovog soja ne stižu iz Evrope već su to predstavnici prekookeanskog „nadređenog gospodara“. U tom smislu ambasadori SAD su bez konkurencije. Aktuelni ambasador, gospodin kojeg smo na ovom mestu već pominjali, javnim nastupom prošle nedelje definitivno je prešao na „sledeći nivo“ nadmene, drske i izazivačke komunikacije s ovdašnjom javnošću.
Na pitanje o rešavanju kosovskog problema, Hil je za TV auditorijum zloslutno poručio: „Bilo to u ovom ili sledećem veku, Srbi kada se probude, videće da su Albanci uzeli Kosovo za sebe.“
Da se to teško buđenje valjda ne bi dogodilo traži se od Beograda i Prištine „da se drže procesa dijaloga i da pokušaju da smanje tenzije i naprave prostor da međusobno razgovaraju kako bi došlo do normalnih odnosa“. U političkoj filozofiji gospodina ambasadora i kolektivnog Zapada „normalno“ je ono što nije normalno, a što se Srbije tiče, to je da se složi praktično sa svojim uništenjem.
Da li se sa ekselencijom Hilom zatvara krug diplomatske izuzetnosti koja je u Beogradu uspostavljena davnim, sada već zaboravljenim delovanjem Vorena Cimermana, poslednjeg ambasadora SAD u nestaloj SFRJ? Da li je među nama danas pravo duhovno čedo Cimermanovo? Nekada Jugoslavija, sada Srbija!
O ulozi pomenutog diplomate u razbijanju Jugoslavije general Nikola Ljubičić je u svojim Sećanjima zapisao: „Voren Cimerman je ličnost koja je u doba rasturanja Jugoslavije bila tu na pogodnom mestu, koja se mogla u sve mešati i koja je mogla na neke događaje uticati. Cimerman je bio obični ambasador, istina jedne velike sile, SAD, ali ipak previše konaca bilo je u njegovim rukama. Svi su išli njemu, svuda je on stizao, sve je on odlučivao. Svi su njega pitali, tako da je njegova uloga bila u svemu što se u Jugoslaviji desilo – znatna.“
Ljubičić potom poentira nabrajanjem crnog niza zasluga Vorena Cimermana za smrt jedne zemlje. „… On nije rekao zašto se umešao u sukob, sprečio bombardovanje Slovenije, a nije sprečio ubijanje vojnika JNA tada u Sloveniji. Takođe, ništa ne govori kako i zašto je zaustavio tenkovsku kolonu koja se kretala ka Sloveniji, a zaustavljena je pre prelaska hrvatske granice. Cimerman ne govori koliki je uticaj imao na generala Veljka Kadijevića i zašto je sprečio da se uvede vanredno stanje u zemlji. Ne kaže ništa ni o tome zašto je Izetbegoviću javio u Lisabon da ne prihvata podelu Bosne na kantone. Cimerman dosta zna, a vrlo malo je rekao. (…) Cimerman je uradio i više nego što su oni koji su ga poslali očekivali.“
Toliko o aktivnostima podrivanja jedne zemlje, uz svest da ove delatnosti danas, kao i pre više decenija imaju slične metode i iste neprijateljske ciljeve: uništenje jedne države. Rekosmo: nekada Jugoslavija, danas Srbija. I Republika Srpska. Nadajmo se da Hil nikada neće biti u stvarnoj prilici da ponovi Cimermanova dostignuća!
Za neprijatelje Rusije jutro ne počinje kafom, oglasio se Surovikin dan posle stupanja na dužnost. Spletom niza tragičnih okolnosti, za istaknute aktere podrivanja srpske državnosti dani kao da i dalje počinju ne samo kafom već i našim tradicionalnim posluženjem – medenim ratlukom i rakijicom! Do kada?