ЗЕЧЕВИЗИЈА – ТАЈНE ГАЛОВИЋА ПОЉА

У извештају (други дневник Јавног сервиса, у суботу, 17. септембра) нигде се не каже да је Мисија Халијард – како је гласио кодирани назив ове операције – била највећа операција спасавања америчких војника са територије „иза непријатељских линија“ у целом Другом светском рату, како је описује савезничка војна историја. Друго, нигде се у извештају не помиње да је операцију организовала Југословенска војска у отаџбини под надзором њеног команданта, армијског генерала Драгољуба Драже Михаиловића

У другом дневнику Јавног сервиса, у суботу, 17. августа, после ужасних призора Европрајда и америчког амбасадора Хила, некако се изгубио изузетно занимљив извештај са свечаности у част 78. годишњице спасавања америчких пилота из окупиране Србије у лето и јесен 1944 (Мисија Халијард, у којој је преко 500 америчких, над Србијом оборених ваздухопловаца допремљено у Прањане и евакуисано са Галовића поља у Италију, тема је играног филма који управо завршава Радош Бајић). У том контексту дневника, овај извештај, који је потписала Силвија Пашајлић, деловао је врло необично. У извештају се нигде не каже да је Мисија Халијард – како је гласио кодирани назив ове операције – била највећа операција спасавања америчких војника с територије „иза непријатељских линија“ у целом Другом светском рату, како је описује савезничка војна историја (нарочито Грегори Фримен у књизи 500 заборављених, 2009). Друго, нигде се у извештају не помиње да је операцију организовала Југословенска војска у отаџбини под надзором њеног команданта, армијског генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Већ прихваћени манир Јавног сервиса да данас, скоро осамдесет година касније, настоји да некако прикрије ове две чињенице, да на сваки начин изврне и избегне оно што је одавно постала званична историја овде и преко океана; то просто боде очи и у овом извештају. Пашајлићева не помиње ни четнике ни Дражу. За њу и њене послодавце ово је и даље херојски подвиг српских сељака, како и сада гласи званични наратив Јавног сервиса Србије, усвојен од када се обележава овај подвиг у коме се у Титово доба морало ћутати. Тако је на РТС-у било и у прошлу суботу, више од четири деценије од Брозове смрти, као отисак нарочитог култа Титове личности, који још влада у овој кући. „После емисија о Јованки и о Титу и његовим љубавницама, рекло би се да сумасишавши ‚Југословени‘ са РТС-а немају намеру да престану да малтретирају грађане Србије својим идеолошким лудилом и влажним сновиђењима своје болесне југоносталгије. И то за паре истих тих грађана“, пише у свом коментару Владан Вукосављевић.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

2 коментара

  1. Vaskrsija Petković

    Kada se pojavi izvještaj sa Galovića polja mene obuzme neka muka,povraća mi se.Kako je moguće da nakon toliko godina niko nema poštenja i hrabrosti da kaže pravu istinu i tragiku koju je naš narod doživio i od neprijatelja i od lažnih saveznika !!!One koje smo spašavali napravili su veći zločin nego nacisti bombardovanjem brojnih srbskih gradova,na kraju je bombardovan i sam Beograd bez ikakvih vojničkih razloga.Nakon pedeset godina sinovi spašenih pilota ponovo bombarduju srbske gradove i važne objekte zasipajući ih osiromašenim uranijumom,što je zločin nad zločinima !!!
    Iz mog lijepog sela Boljanića na Ozrenu sa improvizovane piste odletjelo je oko 45 američlih pilota pod komandom Nika Lalića,ispratio ih je lično čiča Draža. Koliko to oni cijene i poštuju pokazali su 95.godine ponovnim bombardovanjem Republike Srbske i Ozrena čime je omogućena ofanziva ustaško-muslimanskih snaga na zauzimanju dijela Ozrena,što ni Hitler nije mogao. Ludilo i danas traje mada je svakom normalnom jasno kakva je glupost napravljena,danas se pravi još i veća !!!!!

    • Tоплица

      @ Vaskrsija Petković
      Горње драгоцено штиво и треба схваћати као прилог напору да се некако извучемо из вештине заборава. Јер је та наша волшебна вештина толико штетна да је право чудо како је стање наших ствари и овакво !
      Ми њима спашене пилоте – они нама бомбе на Ниш, Лесковац, Београд !Онда нас Тито као стадо оваца опет приведе њима, и ми им се дивимо и лижемо чанке колико до јучер.
      Али како је испало да су са Титом били сигурнији него са практично природним савезником, Генералом Михаиловићем ? И ова тема није колоквирана, не. Негде сам прочитао детаље из Титове биографије, где се открива како је тај, још пре одласка у Москву “навијао” за бољшевике, очигледно по нечијем савету, да би убрзао пењање ка врху партије. Како је у Москви спретно потаманио српске комунисте, ниче још један детаљ сумње, а све постаје још видљивије из навијања Черчила за њега, посебно кад се узме вештина којом је заврнуо и самог Стаљина ! Рекло би се – свуда вешта англосаксонска игра, и свуда наше почетничко невежество.
      Ако се овим темама не бавимо са циљем да нешто из енглеских манипулација укапирамо, онда ми свесно остајемо заостале, заблуделе магарчине. На више него бројним примерима сопственог намагарчивања морамо учити. А заувек престати се вајкати како су нас савезници зезнули овде и онде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.