БОРШЧ У ЊУЈОРКУ

ВУЧИЋЕВ ТРАГ У УН

Колики је значај говора председника Србије Александра Вучића пред Генералном скупштином УН и шта нам показују реакције на његов боравак у „престоници света“?

У Преамбули Повеље УН пише да су све државе равноправне, без обзира на то да ли су мале или велике, али да је пракса показала да то није тако и да се то „не може прихватити“ – рекао је брутално убијени либијски лидер Моамер Гадафи у обраћању Генералној скупштини УН 23. септембра 2009. и у знак пркоса поцепао примерак Повеље који је држао у рукама. „Ми то одбацујемо и нећемо се плашити да са било ким не говоримо дипломатски“, додао је он револтиран лицемерјем које је видео у функционисању УН, пре свега Савета безбедности који је назвао „Саветом терора“.

Са истог места, тринаест година касније, на исто лицемерје и неравноправност у међународној политици којем прибегавају неке државе, указао је и председник Србије Александар Вучић. „Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од Другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, упорно се прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам својим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање“, кључна је порука председниковог говора на Генералној скупштини. За разлику од Гадафија, који је најавио одустајање од „дипломатског говора“, председник Србије је истакао да упркос томе што ту неправду још осећамо, „ми од темељних принципа УН не одустајемо“ и додао да ћемо „наставити да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица УН“. „Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину“, истакао је.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

2 коментара

  1. unutrašnji dijalog

    Govor predsednika Vučića pred Generalnom skupštinom UN

    Predsednik Aleksandar Vučić je ukazao na licemerje i dvostrukih aršina mnogih država koje ne poštuju Povelju UN “da su sve države ramnopravne” po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, jer priznaju integritet i suverenitet Ukraine, a Srbiji ne priznaju Kosovo i Metohiju kao vekovnog sastavnog dela države Srbije i po Ustavu i po medjunarodnom pravu i povelji UN-a, – ključna je reč u izlaganju predsednika Vučića.

    Vučić je stvarno održao vrlo dobar govor na generalnoj skupštini UN u odbrani medjunarodnog prava i povelja po pitanju “ramnopravnosti” svih država sveta, sada pred finallizaciju BRISELSKOG SPORAZUMA nakon deset godina briselakih pregovora kojim se tzv. Kosovo otcepljuje od Srbije kao nezavisna (muslimanska) država, sprovedeno je etničko čišćenje Srba skoro do istrebljenja! Ali postavljaju se pitanja:
    — ZAŠTO je 2013. prihvaćen i potpisan nakaradan-izdajnički Briselski sporazum kojim su Kosovu dati svi statusni elementi države sa integrisanom granicom;
    — Asocijcija/Zajednica opština sa srpskom većinom ZSO (kako piše u sporazumu) upravlja po zakonima i ustavu tzv. države Kosovo (nije pod suverenitet Srbije), nema zakonodavno-izvršma ovlašćenja, sa statusom istim za sve kosovske opštine, ali se to drugačije tumači i prikriva od javnosti, sporazum nije prošao skupštinsku debatu?;
    — U Briselskom sporazumu: Tehnički sporazumi piše: Kosovo prepoznaje administrativne prelaze kao granicu (za Kosovo granica), a Srbija prepoznaje kao administrativnu liniju (za Srbiju je administrativna linija). To nema nigde u svetu: ako Srbi krenu do administrativne linije – ne mogu da predju na tzv. Kosovo jer je za Kosovo granica(!)?;
    — itd. (da skratim).

    Srbija od temeljnih principa UN ne odustaje kako kaže Vučić. To je ta politička platforma za ramnopravnost svih država sveta. Zato bi trebalo da On (Vučić) prebaci kosmetsko pitanje na rešavanje u UN-a – da se potvrdi i sačuva teritorijalni integritet i suverenitet Srbije sa KiM kao sastavnim delom? Dok još ima vremena, jer se zbog geopolitičkih interesa Zapada i Amerike žuri da se “kompromisom” Vučića i Kurtija nametne konačno rešenje “nezavisno Kosovo” – da se učlani u UN i svim medjunarodnim organizacijama.
    Postoje i izmišljaju se brojne opcije kako da se ubrza konačno rešenje “normalizacije odnosa Srbije i Kosova”, a zadnje opcuje su: Inicijativa “Otvoreni Balkan” koji ima i političku nameru-agendu u sklopu normalizacije odnosa Srbije i tzv. Kosova.
    OTVORENI BALKAN će faktički predstavljaći novu Jugoslaviju od šest “nezavisnih”država (šesta država planirano Kosovo, samo se očekuje članstvo u UN) – umesto Hrvatske i Slovenije uključuje se Kosovo i Albanija. Niko ne podseća i uporedjuje da je bivša Jugoslavija (šest republika sa državnim granicama) bila “univerzalni” Otvoreni Balkan, ali sa otvorenim administrativnim linijama za “totalnu” slobodu kretanja i ekonomskog-industrijskog povezivanja).
    ŠTA je Srbija dobila u odnosima sa svojom AP KiM: od 60-tih do 90-tih, prvenstveno Titivo vreme: preko 350.000. šiptara-albanaca se naselilo u Srbiji, otvarali trgovinske radnje i lokale – a ni jedan Srbin iz BG ili Centralne Srbije nije otišao sa porodicom da radi i živi u šiptarsko okruženje na KiM? U tom pogledu Otvoreni Balkan (poukom iz prošlosti) morao je da uvede princip “recipročnih mera” 1:1 prema Kosovu i Albaniji. Da preskočim neke opcije “normalizacije” kojih ima ni na spoljnom planu u formi nametanja, pritisaaka i ucena, navodim samo jednu, sledeću:
    Inicijativa “EVROPSKA EKONOMSKA ORGANIZACIJA”: koji je cilj? Pored država člamica EU uključuju se i države kandidati, posebno pozvana i Srbija u članstvo (koje nisu članice EU). Za donođenje odluka EPO usvojen je princip “prosta većina”, a države koje negativno glasaju to ne utiće na izglasane odluke EPO. Tu se nagoveštava potencijalan problem: ako E. politička organizacija izglasa, na osnovu “neadekvatnog” kompromisa (o normalizaciji) Vučića i Kurtija – da se zvanično priznaje “nezavisnost” Kosova i automatski omogući članstvo u UN i svim medjunarodnim organizacijama (uz prethodno učlanjenje u Savet Evrope) – glas Srbije “protiv” ne može da utiče na odluke Evropske političke organizacije. Vrlo je moguć takav scenario “zaobilaznog” otimanja srpske teritorije. Nameće se stav da Srbija ne treba da se učlanjuje u EPO organizaciju zbog odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta sa KiM kao sastavnim delom Srbije. Da ne dužim hvala na razumevanhu! …

    • unutrašnji dijalog

      Korekcija greške: Pri kraju komentara piše: Inicijativa “EVROPSKA EKONOMSKA ORGANIZAIJA”, pogrešio sam, treba da piše: (formirana nova) inicijativa “EVROPSKA POLITIČKA ORGANIZACIJA”. Hvala na razumevanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.