БЕОГРАД ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

Нови простор Музеја града Београда

Отворен нови изложбени Салон Музеја града Београда

Пише Н. Францисти 

Градоначелник Александар Шапић отворио је протекле недеље нови простор Музеја града Београда, у којем ће се убудуће приређивати изложбе савремених домаћих и иностраних аутора из области културе и уметности, као и едукативни садржаји

Салон, који се налази у Булевару краља Александра 30–32, свечано је отворен изложбом „Unplugged – уметност без струје“ на којој су приказана дела из новије историје уметности из колекције Музеја.

Градоначелник је том приликом похвалио локацију где се Салон налази, наглашавајући да ће она служити да се грађанима приближе културна добра које Град има.

„Оно што је сигурно далеко важније јесте велика реконструкција Музеја града Београда, за шта је, нажалост, тендер падао два-три пута јер су цене порасле из објективних околности. Надам се да ће тај тендер до краја године проћи, а реч је о великој реконструкцији која би у најбољим околностима требало да траје три године. Очекује се да ће цена реконструкције бити више од тридесет милиона евра, али то ће бити велика ствар за културу читаве наше земље, a нарочито Београда“, рекао је градоначелник Шапић.

Прецизирао је да Београд има огроман број уметничких дела, те да свакако заслужује да има свој музеј на понос свих.

Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, нагласила је значај отварања једног оваквог простора како за Музеј града, тако и за град уопште.

„У дефициту смо са излагачким простором, посебно са оним који се односи на промоцију и на видљивост саме уметничке сцене и рад савремених аутора. Тренутно у поставци имамо искључиво слике које се већ налазе у поставци Музеја града, а ради се о највреднијим ауторима нашег ликовног домена и визуелног поља стваралаштва. Галерија је самом естетиком у овом тренутку недовољно опремљена, али ће у наредном периоду бити у потпуности спремна за овакве врсте представљања савремене сцене посетиоцима“, рекла је Медаковићева.

Објекат Салона има 1.300 квадрата, од чега је око четири стотине преуређено у излагачки простор. Тренутно се у њему могу погледати дела 33 савремена српска аутора.        

 

Земун – домаћин вредне изложбе

„Значај индустријског наслеђа за одрживи развој”

Пише М. Милосављевић 

Централни програм овогодишње манифестације „Дани европске баштине“ била је изложба „Значај индустријског наслеђа за одрживи развој“, која је отворена  20. септембра у галеријском простору Канцеларије за младе ГО Земун.

Публика је имала прилику да премијерно погледа изложбу фотографија на којима је приказано индустријско наслеђе Земуна, као посебан вид баштине.

Ауторка изложбе Зорица Никић, мастер конзерватор и рестауратор, истакла је да су објекти индустријског наслеђа задњих година у фокусу и као такви постају позитивни примери ревитализације, где се уз дозвољене конзерваторско-рестаураторске интервенције чувају од пропадања и добијају нову намену попут музеја, уметничке галерије или културног центра.

„На овај начин наслеђе се чува, штити и користи за културне манифестације као што су изложбе и концерти, што има културни значај у најширем смислу“, нагласила је ауторка.

Изложба се у потпуности и свеобухватно бави овогодишњом задатом темом „Одрживо наслеђе“, истичући корелацију између прошлости и будућности у одрживости.

„Објекти које видимо на сликама нису само били важни за привреду Земуна него представљају и значајна архитектонска здања, попут фабрике „Змај“ и „Телеоптика“, који су настали између два рата и били окосница развоја Југославије и понос народа. Оно што данас можемо да учинимо јесте да апелујемо да сви ови објекти који су приватизовани добију своју намену“, рекао је секретар Скупштине Градске општине Земун Марко Јанковић и позвао публику да до 30. септембра посети неки од програма које је Општина припремила у оквиру манифестације „Дани европске баштине“.  

ДАНИ РУСКОГ ФИЛМА У СРБИЈИ

Од 28. септембра до 1. октобра у Културном центру у Београду одржана је манифестација „Дани руског филма у Србији“, у организацији продукцијске куће „ELS Production“ из Русије.

Идеју о одржавању ревије руског филма у Београду подржали су специјални представник председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој, Министарство иностраних послова Русије, Министарство одбране Русије, Амбасада Русије у Србији, Амбасада Србије у Русије, Град Београд, Руска фондација мира, „Југоросгаз“ а.д., Међународни Фонд духовног јединства народа, удружење „Народна дипломатија“ (Србија), компанија „Alfaorgon“ (Русија).

Програм „Дана руског филма“ обухватио је пројекцију четири нова руска дугометражна филма. Филмови су приказани у Културном центру Београда. Након пројекције сваког остварења одржани су стваралачки сусрети с представницима филмова.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.