АНТИ-КОСОВКА ДЕВОЈКА БРАНИ КОСОВО

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА

Борећи се за право своје непризнате мушкости, српска премијерка своју приватну намеру претвара у терор над народном већином. Систем демократије познаје институте заштите мањине, али они се остварују одобравањем већине. Не терором над већином.

Кад сам видео фотографију наше премијерке у црнини а поред ње нека плава жена стоји, исто у црнини, сетих се једне епизоде из владања Зорна Ђинђића. Не, није се то односило на ту тужну чињеницу да је премијерка Србије у Књигу жалости записала да је „свет изгубио великог лидера… Србија и читав свет памтиће Њено височанство као једну од најзначајнијих фигура у модерној историји“, не знајући да је краљица величанство а не височанство. Tо Ана Брнабић и не мора да зна, али кад се представља као први министар државе Србије, може и мора да провери код оних који знају.

Наравно, не би нико ни приметио те оригиналности „наше делегације“ да се наша паметница није похвалила на твитеру својим достигнућима. Е сад, откуд ту Зоран Ђинђић.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

Један коментар

  1. После овог одличног и храброг текста осећам неизмерно – гађење, обесхрабреност, неверовање (ионако присутно) у све оно што се тврди и, као, брани, са највишег места, да , као на длану, видим сву пројектовану пропаст Србије и српског народа…
    Поред оваквих ликова – упреподобљених, пригодно веома потресених глумаца (за мене, шмираната!), на политичкој сцени Србије, забринутих једино за свој неометени континуитет, аминован од наших непријатеља – шта друго него само молити “Бога правде” да нас као народ спасе и овај пут…

    10
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.