UMESTO UVODNIKA – LUDILO

Učestalo se u poslednje vreme za brojne političare izriče sud da su ludi i da samo to objašnjava njihove postupke s nesagledivim posledicama. Poznato je da se to najčešće upotrebljava da bi se prikrila suština njihovih postupaka, kao i prikrile odgovornosti onih sila i činilaca koji ih podržavaju i podstiču na zlo. Kasnije, posle okončanja tragičnih sukoba ili ratova, ovo se „ludilo“ koristi kao alibi za sve one koji su ih stvarno, otvoreno i uporno podržavali. Krivicom naknadno uspostavljenih i otkrivenih „ludaka“ spira se svaka krivica sa bilo koga i bilo čega drugog, pa i zaslužena krivica sa čitavih naroda. Krivica se svodi na nečiju individualnu kliničku psihijatrijsku dijagnozu.
U knjizi o narkoticima u Trećem rajhu pod naslovom „Potpuna ekstaza“ Norman Oler, uz obilje navedenih činjenica i dokaza, govori o ulozi opijata u nemačkoj vojsci u Drugom svetskom ratu. I dokazuje Hitlerovu zavisnost od droge „koja zaustavlja bol i omamljuje osjetila, ali Firer je djelovao sasvim prisebnim: to je bio istinski Hitler, kakav je bio i prije“.
„Ciljevi i motivi, ideološki manični svijet, ništa od toga nije bilo rezultat droga, nego je sve već prethodno utvrđeno. Hitler nije ni ubijao zbog svog zamagljenja, naprotiv, ostao je uračunljiv do samog kraja. Uživanje droge ni u kojem smislu nije ograničilo njegovu slobodu odlučivanja. Hitler je stalno bio gospodar svojih osjetila, znao je točno što radi i radio je to hladnokrvno i budna uma.“
I „nije ubijao sam“.
U našim medijima se često čuje da je Aljbin Kurti lud, te se tom ludilu može pripisati i objasniti sve ono što čini prema preostalim Srbima u našoj južnoj pokrajini, sav teror, nasilje i svakojaki zulum kojima ih izlaže. I ne samo to, on doslovno vrši oružanu provokaciju srpske vojske s namerom da Balkan pretvori u novo ratište u Evropi, ili bar da izazove ozbiljniju nestabilnost.
Karakteristično je da to „ludilo“ ne nailazi ni na kakav otpor unutar albanskog kosovskog društva niti političkih organizacija i nevladinog sektora. Niti ostalih institucija tzv. države Kosovo.
To što Kurti drastično krši sve, ama baš sve međunarodne ugovore i konvencije ne nailazi ni na kakvu reakciju međunarodnih faktora sa Zapada i konkretno Brisela. Briselska administracija, kojoj je povereno sprovođenje međunarodnih sporazuma i rezolucija UN, nema moći i neće da leči Kurtijevo „ludilo“. To pravo im je suštinski oduzela Amerika, što je samo preuzet model iz doba razbijanja biše Jugoslavije. Poveriš evropskim predstavnicima zadatak da reše neki problem a onda se upreš svim silama da ih u tome ometaš i sprečiš, i nakon toga pokažeš da si ti jedini sposoban da rešiš ono što si zakuvao. Sada više nema ni tih nijansi jer je EU potpuno potpala pod diktat SAD.
Ne znam odista kakvo je Kurtijevo mentalno stanje, i prilično mi je u tom smislu sumnjiv, ali znam da u tom ludilu i te kako ima sistema i da se ono obilato hrani od ambasada Kvinte i KFOR-a. Oni mu ne mogu ništa jer jednostavno nisu toliko normalni da bi bili spremni da ga leče.
To zajedničko oboljenje je u stanju progresije jer Kurti jasno kaže da će za dvadesetak dana nastaviti isto ono što je činio pre deset dana. „Ludilo“ se, dakle, nastavlja.
Vojska Ukrajine Zelenskog mu čak nudi pomoć. Imaju vojske napretek. Imaju i oružja toliko da ga prodaju širom sveta. Mnogi govore i da je Zelenski „lud“, ali on bar ima istorijski i veliki rezultat: unazadio je ono što mu je ostalo od Ukrajine za najmanje stotinu godina. Iselio je građane svoje zemlje i tako ih uveo u EU. Njega, takođe, „leče“ tako što on svakoga dana ima svetski televizijski šou i što se obraća svim živim parlamentima, i drži, u zelenoj benkici, lekcije svim zapadnim liderima, u čemu posebno uživam. I svi oni sa Zapada nisu toliko normalni da bi primetili da imaju posla s „ludakom“. Na delu je potpuna normalizacija ludila.
Verovatno je ovaj proces uzeo toliko maha da u evropskim državama nema organizovane političke ili intelektualne snage da postavi svojim vlastodršcima nekoliko pitanja: zašto nemamo tople vode, zbog čega se ne grejemo, zašto se ne kupamo, zašto nemamo svetla, otkud nestašica hrane? Kako to da idemo u recesiju? Kako smo sve to pre pola godine imali, kao i svih prethodnih decenija? Da li je sve to počivalo na niskoj ceni ruskog gasa i ruske nafte? Da li se u tome sastojala sva sposobnost naših vlada i vladara? Da možda nema i nekih drugih razloga za ovako duboku krizu? Da li je politika Drang nach Osten ponovo aktuelna, i hoćemo li opet poći stopama nekih naših predaka i posegnuti neposredno za tim energetskim izvorima koji nepravedno pripadaju Rusiji, kako bi rekla Madlen Olbrajt.
Svojevremeno smo, kao normalno, prihvatili objašnjenje Miroslava Krleže da je ceo problem oko NDH nastao zbog „dva kamiona ustaša“ koje su iznenada banule u Zagreb i Hrvatsku. I između ostalog izvršili genocid nad Srbima. Zbog toga smo bivali „ludi“ kada smo u to posumnjali. I dan-danas se deo naše javnosti i političara iščuđava pred svakodnevnim nebrojenim izlivima ustašluka i antisrpske mržnje, te satanizacije Aleksandra Vučića, i pokušava to da svede na pojedinačne primere „ludila“ i gestove ludaka, a pri tome tamo javno i nema drugih – normalnih glasova i gestova. Tamo nema reči o bilo kakvom ludilu jer je ono odavno prevedeno u normalno stanje. Nenormalno je jedino ako toga nismo svesni. I to je i opasno.
Naravno, ima nemalo onih u Srbiji koji za sve ovo nalaze opravdanje i čak otvoreno zastupaju iste stavove tvrdeći da su za sva ludila oko nas krivi Srbi.
Crnogorci su normalno za neposredno istorijsko i identitetsko uporište imali dva antifašistička pokreta i tragične pouke bratoubilačkog rata i potrebe za pomirenjem. Posegnuli su za komitama koji postaše jedini pravi Crnogorci jer su se borili protiv velikosrpskog hegemonizma, doduše uz zdušnu italijansku pomoć. I to je „ludo“ – reći će neko sutra, ali je sada normalno i prihvatljivo pošto minula vlast i nije imala nikakvu ideologiju, pa se sada morala nekako ideološki legitimisati komitizmom.
Zbog toga danas, mimo sveta, pretvoriše svoje zastave u nalepnice, šlajere i stikere, pa ih lepe i prelepljuju po manastirima SPC. Turi tako jedna pod pupak crnogorske grbove i znamenja pa pravo u Skupštinu Crne Gore. I za sve su im Srbi i Srbija krivi. U svom megalomanskom ludilu oni misle da se svi Srbi u Čačku, Pirotu, Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Jagodini bude svako jutro i pomišljaju kako da porobe Crnu Goru. A onda umesto toga jednom godišnje odu na letovanje među svoju braću i vrate se pocrneli da brinu svoje brige i slave svoje slave, baš kao i njihova braća u Crnoj Gori.
Dosta je, kao što vidimo, ludosti, „ludaka“, „ludila“ i ludila, ali im je zajednički imenitelj da su uvek usmereni protiv Srbije. Nikako da se obrnu na neku drugu stranu.
Naravno, u svetu ima ne samo ludih nego i nedoraslih svojim ulogama, nedostojnih da vrše funkcije koje su im poverene. Tužno izgleda Evropa.
Ali kada je Amerika u pitanju, mnogo je veselije i romantičnije. Nensi Pelosi (82) se kada je, sad skoro, bila mala, igrala u pesku. Iskopala je jednu rupu i roditelji su joj rekli da će ako nastavi da kopa, doći do Kine. To ju je sudbinski vezalo za Kinu, te je zato nedavno sletela na Tajvan i pokrenula sve ono silno oružje u tom delu sveta. Kažu, bilo je to najskuplje sletanje svih vremena. Možda bi se za njen postupak moglo reći da je lud, ali je to nemoguće pošto je toliko romantičan.