BEOGRAD – PRESTONICA KULTURE BALKANA

Najavljen najpopularniji beogradski teatarski festival

Bitef pod sloganom „Mi – junaci rada svog”

Grad Beograd je za ovogodišnji 56. Bitef izdvojio 35 miliona dinara, a u okviru glavnog programa biće prikazano devet predstava – iz Nemačke, Belgije, Francuske, Meksika, Engleske, Slovenije i Srbije

Beogradski internacionalni teatarski festival – Bitef biće održan od 23. septembra do 2. oktobra pod sloganom „Mi – junaci rada svog“, najavili su protekle nedelje organizatori u Skupštini Grada Beograda.
Grad Beograd je za ovogodišnji 56. Bitef izdvojio 35 miliona dinara, istakao je gradski sekretar za kulturu Ivan Karl i podsetio da je Bitef i od Ministarstva kulture dobio 12 miliona dinara.
„Zahvalio bih resornoj ministarki Maji Gojković jer je Ministarstvo kulture svesrdno podržalo i druge beogradske festivale i manifestacije od značaja za grad Beograd, posebno 50. Fest. Takođe bih zahvalio i drugim partnerima, ambasadama i ostalim kulturnim centrima jer prepoznaju Bitef kao festival koji na evropskoj i svetskoj sceni uspešno promoviše pozorišnu umetnost Beograda i Srbije“, naveo je Karl.
On je istakao da se ovogodišnji Bitef bavi pitanjem rada u savremenom društvu, kao i posledicama postpandemijskog vremena u segmentu socijalnih i ekonomskih tema.
„Bitef takođe kao posledicu rata u Ukrajini šalje poruku mira u svetu. Mislim da takvu poruku svi međunarodni festivali treba da šalju“, kazao je Karl i čestitao organizatorima Bitefa jer, kako je istakao, već nekoliko godina prave festival u njegovoj najboljoj tradiciji, te rada i ostavštine Jovana Ćirilova.
Podsetio je na to da je prošle godine održano dvostruko izdanje Bitefa zbog odlaganja tokom pandemijske 2020. godine i zaključio da je sačuvan kontinuitet festivala, kao i svih drugih manifestacija od značaja za grad Beograd.
Pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Republike Srbije Radovan Jokić je istakao da to ministarstvo sa zadovoljstvom podržava Bitef „kao festival koji zna da iskoristi poslednje događaje u svetu u svrhu promocije umetnosti“. „Pozdravljam tu snagu i dinamizam festivala da se odgovori na izazove“, dodao je Jokić.
Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica zahvalio je Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda i Ministarstvu za kulturu i informisanje na podršci festivalu. Istakao je da se ovogodišnji Bitef bavi ekonomskim i socijalnim posledicama pandemije virusa korona, ali i da poslednja dešavanja u Ukrajini proizvode te iste posledice.
On je istakao da će u okviru glavnog programa 56. Bitefa biti priređeno devet predstava iz Nemačke, Belgije, Francuske, Meksika, Engleske, Slovenije i Srbije.

Dragan Bosnić
STARI GRADOVI SRBIJE
Prometej

„Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori?“ – Borislav Pekić.
Nije pouzdano da baš svi putevi vode u Rim, ali sigurno da mnogi vode preko Balkana, gde su nastale mnoge civilizacije. Od neolitskih Lepenaca, mističnih stanovnika Vinče, Kelta, Tribala, Dačana, Ilira, Grka, Makedonaca, Rimljana, Slovena, Sarmata, Gota, Avara, Huna, Ugara, Turaka, Tatara… Svi su ostavili nešto svoje – bogomolje, svetilišta, toponime, običaje… Groblja i urušene utvrde kraj puta najbolji su dokaz koliko su svi hteli tu da ostanu. Centralni deo teritorije između Timoka i Drine, koji se iz nekog razloga danas naziva Zapadni Balkan, verovatno je najviše pustošen. Najuporniji da na tom putu rata sazidaju kuću su Srbi. Osim usmenih predanja, spaljenih kuća i urušenih manastira sećanje na te borbe čuvaju i ostaci razorenih tvrđava. Pretekle su, uglavnom, one koje su osvajačima najviše koristile, naravno, poslednjima – Turcima i Austrijancima. Nisu sačuvale izvorni izgled jer su ih prilagođavali vremenu i svojim potrebama.

Duško Radović BEOGRADE, DOBRO JUTRO 3 Laguna Ovo je treća knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od oktobra 1978. do novembra 1982. Te su crtice istovremeno i setni tragovi jednog vremena, i duhovite žaoke koje su na zapanjujući način uvek aktuelne, i zrna mudrosti kojima vreme ništa ne može.

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje