Budućnost je ženska!

TV serija „Borgen”

Neofeminizam ženskog pokreta otpora, koji je svetski prisutan u svim proizvodima novije produkcije zabavne industrije s obe strane okeana, podignut je na kvadrat u četvrtom serijalu čuvene danske političke TV serije „Borgen”, koju je „Netfliks” zajedno s prve tri uvrstio u svoj katalog i učinio dostupnom u skoro dvesta zemalja sveta. Glavna junakinja serije u novoj sezoni, posle „oslobođenja od porodičnih stega”, poručuje: sama sam i sada se osećam najbolje u životu!

Retko se dešava da jedna inače uspešna serija koja je prekinuta „baš kad treba”, na vrhuncu popularnosti, biva nastavljena skoro deceniju kasnije i to sa istim likovima i njihovim tumačima, kao i, razume se, autorima. To je upravo slučaj s danskom političkom serijom „Borgen” („Dvorac”, žargonski naziv za Kristijansborg palatu u centru Kopenhagena u kojoj se nalaze danski parlament i prostorije premijera i ostalih vodećih političkih figura) – vratila se iz penzije svojom četvrtom, osmodelnom, sezonom, punih devet godina od, delovalo je tada, konačnog završetka serije. Na oduševljenje njenih mnogobrojnih pristalica širom sveta.

Moć i slava

I, opet, hvalospevi na sve strane, izuzetne kritike i, kažu, veoma povoljan odziv publike koja nije zaboravila seriju s „najrealističnijim prikazom” funkcionisanja visoke politike napredne zapadne demokratije kakva je Danska. Novi „Borgen”, koji za razliku od prethodnih sezona ima i pompezni podnaslov, „Moć i slava”, u potpunosti je opravdao svoje postojanje. Nije, tvrde kritičari, zloupotrebio tako veliki vremenski razmak od treće sezone, pokušavši da profitira na recikliranju stare slave, već je odlučio da sa istim likovima krene dalje u političku avanturu koja je dostojna modernog stanja stvari u svetu današnjem. Nisu samo domaći gledaoci i kritičari pali na novu ponudu „Borgena”. Još je veće zanimanje na svetskom tržištu do koga je lako došla i ta nova, četvrta sezona, i prethodne tri pošto ih je sve u svoj katalog uvrstio moćni „Netfliks”.
Dakle s njegovim pokroviteljstvom i distributerskim dobačajem kojim je prve tri sezone ove serije pozicionirao na svim kontinentima, u skoro dvesta zemalja, dakle sa stotinama miliona dolara direktne i posredne zarade, nova sezona „Borgena”, posebno posle dobre medijske pripreme i ogromne pauze koja ju je učinila dodatno traženom, jednostavno nije mogla da omane. Nema kritike iz najuticajnijih zapadnih glasila koja odmah nije stala uz nove epizode „Borgena”. Neki su otišli toliko daleko da su čitav serijal, s najnovijih osam epizoda, nazvali najboljom televizijskom političkom serijom svih vremena i to ne samo u danskoj ili skandinavskoj konkurenciji već i u svakoj drugoj! „Borgenu”, dakle, nema ravna. Svakako da nije tako. I svakako da je daleko od pozicije najboljih svih vremena. Jednostavno je bolji od tekuće konkurencije i to je sve. A to, nažalost, uopšte nije malo. Kvalitet bilo televizijske bilo filmske produkcije je do te mere pao da sve što dolazi iz zapadne industrije zabave nema čemu da bude konkurentno na tržištu. Neinventivnost i banalnost, kao i strastveno povlađivanje novim diktatima političke korektnosti potpuno su uništili bilo kakvu mogućnost originalnosti i kvaliteta. Dok se ispune sve kvote po bojama, polovima, seksualnim izopačenostima, pa sada i nove naredbe o pitanju prihvatljivosti geografskog porekla određenih naroda, za ono što je nekada bilo jedino važno, a to su upravo originalnost i kvalitet, sada više nema mesta. Najtužnije je što deluje da to nikome ne smeta. A onda se desi, eto, četvrti „Borgen” u kome su u prvom planu upravo sve zapostavljene vrednosti dobrog televizijskog proizvoda i svi se odjednom prenu iz omamljenosti od neoliberalne mantre i počinju da prepoznaju sve ono zbog čega su koliko do juče voleli televizijski i filmski program.
Naravno da i u „Borgenu” ima neoliberalnih mantri povodom novih vrednosti koje se moraju ispoštovati dok stvaramo taj novi vrli hrabri svet jednakosti i sloboda za sve poslušne. Umesto dominantnih neostereotipa o jednakosti rasa i seksualnih perverzija, „Borgen” staje na stranu neomatrijarhata. U njemu su žene apsolutno u centru pažnje, one su moćnije, hrabrije, snažnije, upornije, borbenije, snalažljivije, visprenije, pa i značajno pametnije od muškaraca i dalje brojnijih na funkcijama visoke zapadne političke scene. Četvrta sezona „Borgena” ima i novi slogan: „Budućnost je ženska!” sve sa modernim haštagom. Žene, eto, nisu više žrtve koje haštaguju svoja strašna iskustva s muškim seksualnim predatorima i manijacima. Ne, ova serija otvoreno poručuje šta muškarce čeka u bliskoj budućnosti i potpuno se posvećuje promociji nove, beskrupulozne, snalažljive, agresivne, borbene i politički mudre žene koja je, napokon oslobođena tradicionalnih obaveza (stega), ušla u svet moći beskrajno ambiciozna, ona problema odbacuje sve dosadašnje nižerazredne funkcije koje joj je nametalo „staro društvo”, najpre one u porodici, i postavlja se ne samo na muškarčevo mesto već na novoustanovljene pozicije moći daleko iznad njega. Neofeminizam ženskog pokreta otpora, koji je svetski prisutan u svim proizvodima novije produkcije zabavne industrije s obe strane okeana, podignut je na kvadrat u „Borgenu”, posebno u novoj sezoni, koju je „Netfliks” učinio dostupnom u skoro dvesta zemalja sveta.

Vidoviti autori

Za one koji ne znaju, sve pomenuto pratimo još od prve epizode, kada je bilo neobično gledati takve ženske likove u najvišim političkim sferama, pa makar to bila i supernapredna skandinavska zemlja. U ondašnjim epizodama „Borgena” gledali smo ambicioznu političarku koja se kroz naizgled neprobojne muške ešelone probila do pozicije premijerke. I to pre nego što se to zaista desilo u Danskoj. Autor serije Adam Prajs, Danac engleskog porekla, i njegovih nekoliko saradnika na scenariju pokazali su zavidnu vidovitost prvo o tom pitanju, jer je vrlo brzo Danska zaista dobila premijerku, a onda i u vezi s nekim drugim interesantnim političkim zbivanjima koja su se poklopila sa stvarnim: aktuelni rat u Ukrajini ističe se u novim epizodama serije, dok su oni, doduše, pominjali početak sukoba u Donbasu pre osam godina, pa su ga, kao opravdanje za prezir prema ruskim agresorima, ubacili u milje aktuelne sezone, što je posebno oduševilo zapadno tržište i kritiku. Prajsova premijerka iz serije je kroz prve tri sezone prošla katarzično oslobođenje od tradicionalnih ženskih okova i iako je na kraju izgubila premijersku poziciju, otarasila se balasta – muža i porodice – i u aktuelnu je sezonu ušla kao kompletna politički istesana profesionalna funkcionerka (sada na mestu ministarke spoljnih poslova) koja u jednom trenutku kaže, poentirajući u potpunosti osnovni lajtmotiv nove sezone: „Sama sam i sada se osećam najbolje u životu! Nema dece kod kuće, nema zanemarenog muža. Kada sam postala premijerka, to me je koštalo braka i porodice. Ali sve bih to ponovo prošla, sve bih uradila isto!” To je budućnost žene i žena budućnosti koju najavljuje „Borgen”. Za to se zalažu autori iako su na kraju sezone ipak odlučili da zasapunjaju oporu ambicioznost glavne junakinje – rasplet priče vrti se oko njene teške dileme da li da se u igri oko pronađenih velikih količina nafte na Grenlandu (danska teritorija) okrene njenoj eksploataciji i ogromnoj zaradi, ali po cenu dugoročno neizvesnih i svakako za okolinu pogubnih posledica, ili da odoli novcu i zanemari posao veka za svoju zemlju zarad zaštite prirode, sa čime se „Borgen” jasno opredelio za novu zelenu agendu svetskog poretka. Nije teško pogoditi šta je izbor liderke od integriteta, kao ni naslutiti da će se ipak do kraja serije okrenuti porodici i pokušati da između nje i posla pronađe pravu meru.