BRIKS za novi svet

Zapadne zemlje štampaju novac i grabe svu hranu na svetskom tržištu, upozorio je Vladimir Putin, dok je Si Đinping naglasio da su oni koji stvaraju monopole i blokade osuđeni na propast

Protekle nedelje, 23. juna, pod predsedavanjem Pekinga, održan je 14. samit zemalja BRIKS-a, koji okuplja Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku. Ključni dogovori sa sastanka uneti su u Pekinšku deklaraciju 14. samita BRIKS-a. Već sledećeg dana održana je i video-konferencija u formatu „BRIKS plus“ uz učešće lidera niza pozvanih država. Osim lidera Kine i Rusije, Si Đinpinga i Vladimira Putina, samitu BRIKS-a u onlajn-formatu prisustvovali su i brazilski predsednik Žair Bolsonaro, indijski premijer Narendra Modi i južnoafrički predsednik Siril Ramafosa. Već sam naziv teme sastanka, „Jačanje visokokvalitetnog partnerstva BRIKS-a koji stupa u novu eru globalnog razvoja“, ukazuje da ideje i ciljevi ove jedinstvene interkontinentalne asocijacije nisu izgubili aktuelnost u današnjim turbulentnim vremenima. Naprotiv, reklo bi se da su aktuelniji nego ikad.

DRŽAVE „PETORKE“ IMAJU OGROMAN POTENCIJAL Kako je u obraćanju svojim kolegama istakao predsednik Putin, pet država produbljuju strateško partnerstvo i interakciju o čitavom spektru pitanja globalne i regionalne agende, a svake godine se autoritet BRIKS-a i njegov uticaj na svetskoj sceni povećava. „Ovo je objektivan proces, jer države ’petorke’ imaju istinski ogroman politički, ekonomski, naučni, tehnološki i ljudski potencijal, a mi zaista imamo sve mogućnosti za zajednički efikasan rad u cilju međunarodne stabilnosti i bezbednosti, održivog rasta i prosperiteta, radi poboljšanja blagostanja stanovništva“, poručio je predsednik Rusije.
Kako je naglasio, složenost i transnacionalna priroda izazova i pretnji s kojima se suočava međunarodna zajednica zahtevaju traženje kolektivnih odgovora uz aktivno učešće ove grupacije. „Samo zajedno možemo da rešimo probleme kao što su rešavanje sukoba, borba protiv terorizma, organizovanog kriminala, uključujući kriminalnu upotrebu novih tehnologija, suzbijanje klimatskih promena i širenje opasnih infekcija. Samo na osnovu iskrene i obostrano korisne saradnje možemo da tražimo izlaze iz krize u svetskoj ekonomiji nastale nepromišljenim, sebičnim delovanjem pojedinih država koje, koristeći finansijske mehanizme, prevaljuju na ceo svet sopstvene greške u makroekonomskoj politici“, podvukao je ruski lider.
Ova izjava cilja u srž problema s kojim se današnji svet suočava. Već dugo ekonomisti upozoravaju da je neodrživ dosadašnji globalni model iz mnogo razloga, a da je jedan od ključnih to što zemlje „razvijenog Zapada“ troše više nego što zarađuju, a račune svaljuju na pleća ostatka sveta. Model je jedno vreme funkcionisao, ali sada pokazuje ozbiljne pukotine. Kriza u Ukrajini i međusobne sankcije Rusije i Zapada samo su ogolili ove probleme – ali to nije uzrok već pre posledica ovih problema. Naprosto, mnoge zemlje sveta, a pre svih Rusija i Kina, nisu više voljne da izdržavaju druge i pristaju na sporedne uloge u svetskoj politici i privredi. Zato je BRIKS svojevrstan putokaz u razvoju novog modela globalnih odnosa suverenih država, koji postaje sve privlačniji.
„Uvereni smo da je sada, više nego ikada, potrebno liderstvo zemalja BRIKS-a u razvijanju objedinjujućeg, pozitivnog kursa ka formiranju istinski multipolarnog sistema međudržavnih odnosa zasnovanog na univerzalno priznatim normama međunarodnog prava i ključnim principima Povelje UN. Pri tome, može se računati na podršku mnogih azijskih, afričkih i latinoameričkih država koje teže samostalnoj politici. Rusija je spremna da dalje razvija blisku višestranu saradnju sa svim partnerima u asocijaciji i doprinese jačanju njene uloge u međunarodnim poslovima“, poručio je Putin partnerima u BRIKS-u.

[restrict]

STOJEĆI NA RASKRŠĆU ISTORIJE Predsednik Si Đinping ukazao je da se u svetu događaju ubrzane promene kakve nisu viđene u jednom veku, što suočava čovečanstvo sa izazovima bez presedana i uvodi ga u novu fazu nestabilnosti i transformacije. „Kinezi kažu da ’pravo zlato može izdržati test vatre’. Tokom proteklih 16 godina džinovski brod BRIKS-a uporno je plovio napred protiv besnih bujica i oluja. Jašući na vetru i cepajući talase, krenuo je na pravi put uzajamne podrške i saradnje u kojoj svi dobijaju. Stojeći na raskršću istorije, trebalo bi da se osvrnemo na put koji smo prošli, da imamo na umu zašto smo uopšte osnovali BRIKS i da se radujemo zajedničkoj budućnosti“, naglasio je kineski lider.
Istakao je nekoliko zadataka s kojima se suočava BRIKS. Prvi je da podržava solidarnost i čuva svetski mir i spokoj. „Naš svet danas je zasenjen mračnim oblacima hladnoratovskog mentaliteta i politike moći, i opkoljen stalnim pojavama tradicionalnih i netradicionalnih bezbednosnih pretnji. Neke zemlje pokušavaju da prošire vojne saveze, da traže apsolutnu sigurnost, i podstaknu blokovsku konfrontaciju tako što primoravaju druge zemlje da izaberu stranu težeći jednostranoj dominaciji na račun prava i interesa drugih. Ako se dozvoli da se takvi opasni trendovi nastave, svet će biti svedok još veće turbulencije i nesigurnosti“, poručio je predsednik Si.
Time je lider Kine nedvosmisleno pružio podršku Rusiji, imajući u vidu da su argumentacija i viđenje Kremlja gotovo identični njegovoj kada je reč o ukrajinskoj krizi – jer i Si je ukazao da Vašington i NATO šire globalnu nesigurnost i da u to, primoravajući ih, uvlače i druge. Da bi bio još jasniji, dodao je i da je „važno da zemlje BRIKS-a podržavaju jedna drugu o pitanjima koja se tiču ključnih interesa, praktikuju istinski multilateralizam, čuvaju pravdu, pravičnost i solidarnost, odbacuju hegemoniju, zastrašivanje i podele“. „Nedavno sam izneo Globalnu bezbednosnu inicijativu (GSI), koja zagovara viziju zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti, sledi filozofiju da je čovečanstvo nedeljiva bezbednosna zajednica i ima za cilj da stvori novi put ka bezbednosti koji karakteriše dijalog o konfrontaciji, partnerstvo iznad alijansi i princip ’vin-vin’ iznad ’nulte sume’“, podvukao je predsednik Si Đinping.

Ko su partneri u „BRIKS plusu“ Kao sagovornici u dijalogu „BRIKS plus“ učestvovali su premijer Indije Narendra Modi, predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa, potpredsednik Brazila Amilton Murao, predsednik Alžira Abdelmajid Tebun, predsednik Argentine Alberto Fernandes, predsednik Egipta Abdelfatah Sisi, predsednik Indonezije Joko Vidodo, predsednik Irana Sejed Ebrahim Raisi, predsednik Kazahstana Kasim-Džomart Tokajev, premijer Kambodže Hun Sen, premijer Malezije Ismail Sabri Jakob, predsednik Senegala Meki Sal, premijer Tajlanda Prajut Čan-Oča, predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev, premijer Fidžija Voreke Bainimarama i premijer Etiopije Abij Ahmed.

01

Među ostalim problemima, ukazao je na pandemiju kovida i na to da je kriza u Ukrajini dovela do poremećaja u globalnim industrijskim i lancima snabdevanja, do kontinuiranog povećanja cena i slabljenja međunarodnog monetarnog i finansijskog sistema. Ove godine je BRIKS, kako je naglasio, pokrenuo inicijative za unapređenje saradnje u lancima snabdevanja, za trgovinu i ulaganja. „Prošle godine sam izneo Inicijativu za globalni razvoj (GDI), koja ima cilj da ponovo podstakne sprovođenje Agende UN za održivi razvoj 2030. i izgradi globalnu zajednicu razvoja. Kina je spremna da sarađuje sa partnerima iz BRIKS-a kako bi dodala više sadržaja u GDI i doprinela snažnijem, zelenijem i zdravijem globalnom razvoju“, podsetio je Si na sve značajniju lidersku ulogu Pekinga u novom svetu. Naveo je i da treba osloboditi pionirski duh i inovacije: „Oni koji nastoje da stvore monopol, blokadu i barijere u nauci i tehnologiji kako bi poremetili inovacije i razvoj drugih zemalja i zadržali svoju dominantnu poziciju osuđeni su na propast.“
Upravo iz ovih reči čita se osuda ponašanja Zapada koji ne odustaje od hegemonije, iako je jasno da se nove ideje i politički i ekonomski tokovi ne mogu zaustaviti, a da su oni koji to pokušavaju „osuđeni na propast“. Kina traži da se poboljša globalno upravljanje naukom i tehnologijom i omogući većem broju ljudi da pristupe plodovima naučnog i tehnološkog napretka. Si je naglasio da BRIKS mora da podržava otvorenost i inkluzivnost i „udruži kolektivnu mudrost i snagu“ i da „zemlje BRIKS-a podstiču razvoj sa otvorenim vratima i jačaju saradnju raširenih ruku“. „Poslednjih godina mnoge zemlje su tražile da se pridruže mehanizmu saradnje BRIKS-a. Unošenje sveže krvi doneće novu vitalnost i povećati reprezentativnost i uticaj BRIKS-a“, ocenio je predsednik Si i dodao da su članice imale „detaljne rasprave o pitanju proširenja članstva, što bi omogućilo partnerima koji imaju isto mišljenje da što pre postanu deo porodice BRIKS-a“. Kako je podvukao – „ovo što radimo imaće značajan uticaj na svet“.

Povezivanje Evroazijske unije i „Pojasa i puta“ Ističući da postoji zainteresovanost za proširenje saradnje BRIKS-a sa regionalnim udruženjima – poput Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN), Afričke unije, Karipske zajednice (KARIKOM), Saveta za saradnju arapskih država Persijskog zaliva (GCC) i Asocijacije regionalne saradnje priobalnih zemalja Indijskog okeana – Putin je naglasio da se otvaraju ozbiljne perspektive i za povezivanje Evroazijske ekonomske unije s velikim kineskim infrastrukturnim i trgovinskim projektom „Jedan pojas, jedan put“.

POGUBNI UTICAJ NEODGOVORNE POLITIKE ZEMALJA G7 U veoma sličnim tonovima, Putin se sledećeg dana putem video-linka obratio na sastanku u formatu „BRIKS plus“, uz učešće lidera „država zainteresovanih za izgradnju uzajamno korisnog partnerstva na osnovu sličnosti pogleda na goruće probleme globalne politike i ekonomije, kao i na načine za njihovo rešavanje“. Kako je naglasio, „važno je da se zemlje predstavljene na današnjem sastanku zalažu za uspostavljanje istinski demokratskog multipolarnog poretka u svetu zasnovanom na principima jednakosti, pravde i poštovanja jednih prema drugima, za to da svetska trgovina i finansije budu oslobođeni barijera i politički motivisanih ograničenja“ i ukazao „da je relevantnost interakcije s partnerima koji dele naše vrednosti dramatično porasla u sadašnjim uslovima neravnoteže u međunarodnim odnosima“.
„Ovakva situacija se već dugo sprema i neizbežna je posledica ponašanja pristalica takozvanog liberalnog svetskog poretka koje razara međunarodno pravo i podriva multilateralne institucije. Da bi zadržale dominaciju, neke zemlje nastoje da zamene globalnu arhitekturu zasnovanu na centralnoj ulozi UN nekakvim poretkom zasnovanim na pravilima. A koja su to pravila, ko je izmislio ova pravila, to nije jasno. Pokušaji obuzdavanja razvoja država koje nisu spremne da žive po nečijim izmišljenim pravilima, nerazumna upotreba nelegitimnih sankcionih sredstava pomnožena sa posledicama pandemije korone, samo su pogoršali krizu globalne ekonomije“, poručio je predsednik Rusije.
„Ceo međunarodni monetarni i finansijski sistem je razbijen, proizvodni, logistički i investicioni lanci su pocepani. Ozbiljan socioekonomski efekat, posebno za razvoj zemalja Azije, Afrike, Latinske Amerike i Bliskog istoka, jeste brzi rast cena hrane, energije i sirovina. Ovo nije rezultat poslednjih meseci, a svakako ni specijalne vojne operacije koju Rusija sprovodi radi zaštite Donbasa. Rast inflacije je rezultat dugogodišnje neodgovorne makroekonomske politike zemalja G7, nekontrolisane emisije novca i gomilanja neobezbeđenih dugova. Ovi procesi su se ubrzali s početkom pandemije, a najozbiljnije je debalansirano tržište hrane. Štampali su novac, delili ga u svojim bogatim zemljama i kao usisivač počeli da grabe sve prehrambene proizvode na svetskom tržištu. Te iste SAD su donedavno bile neto izvoznik hrane, a sada za 17 milijardi dolara više kupuju nego što prodaju“, ukazao je Putin kako je došlo do nestašice hrane u svetu.
Naglasio je da Rusija ne sprečava izvoz ukrajinskog žita i da je spremna da obezbedi slobodan prolaz brodova sa žitom u međunarodne vode, ako ukrajinska vojska deminira luke i more, ali u Kijevu ne postoji volja za to. „Rusija je značajan i odgovoran učesnik na globalnom tržištu hrane i spremni smo i dalje u dobroj veri da ispunjavamo ugovorne obaveze za nabavku poljoprivrednih proizvoda, đubriva, energenata i drugih kritičnih proizvoda. Rusija nastavlja da pruža humanitarnu pomoć mnogim zemljama kojima je potrebna, ruska hrana je nedavno besplatno isporučena u Liban, Tadžikistan, Kirgiziju, Kubu, Sudan i neke druge zemlje“, podvukao je Vladimir Putin.

[/restrict]