БРИКС за нови свет

Западне земље штампају новац и грабе сву храну на светском тржишту, упозорио је Владимир Путин, док је Си Ђинпинг нагласио да су они који стварају монополе и блокаде осуђени на пропаст

Протекле недеље, 23. јуна, под председавањем Пекинга, одржан је 14. самит земаља БРИКС-а, који окупља Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку. Кључни договори са састанка унети су у Пекиншку декларацију 14. самита БРИКС-а. Већ следећег дана одржана је и видео-конференција у формату „БРИКС плус“ уз учешће лидера низа позваних држава. Осим лидера Кине и Русије, Си Ђинпинга и Владимира Путина, самиту БРИКС-а у онлајн-формату присуствовали су и бразилски председник Жаир Болсонаро, индијски премијер Нарендра Моди и јужноафрички председник Сирил Рамафоса. Већ сам назив теме састанка, „Јачање висококвалитетног партнерства БРИКС-а који ступа у нову еру глобалног развоја“, указује да идеје и циљеви ове јединствене интерконтиненталне асоцијације нису изгубили актуелност у данашњим турбулентним временима. Напротив, рекло би се да су актуелнији него икад.

ДРЖАВЕ „ПЕТОРКЕ“ ИМАЈУ ОГРОМАН ПОТЕНЦИЈАЛ Како је у обраћању својим колегама истакао председник Путин, пет држава продубљују стратешко партнерство и интеракцију о читавом спектру питања глобалне и регионалне агенде, а сваке године се ауторитет БРИКС-а и његов утицај на светској сцени повећава. „Ово је објективан процес, јер државе ’петорке’ имају истински огроман политички, економски, научни, технолошки и људски потенцијал, а ми заиста имамо све могућности за заједнички ефикасан рад у циљу међународне стабилности и безбедности, одрживог раста и просперитета, ради побољшања благостања становништва“, поручио је председник Русије.
Како је нагласио, сложеност и транснационална природа изазова и претњи с којима се суочава међународна заједница захтевају тражење колективних одговора уз активно учешће ове групације. „Само заједно можемо да решимо проблеме као што су решавање сукоба, борба против тероризма, организованог криминала, укључујући криминалну употребу нових технологија, сузбијање климатских промена и ширење опасних инфекција. Само на основу искрене и обострано корисне сарадње можемо да тражимо излазе из кризе у светској економији настале непромишљеним, себичним деловањем појединих држава које, користећи финансијске механизме, преваљују на цео свет сопствене грешке у макроекономској политици“, подвукао је руски лидер.
Ова изјава циља у срж проблема с којим се данашњи свет суочава. Већ дуго економисти упозоравају да је неодржив досадашњи глобални модел из много разлога, а да је један од кључних то што земље „развијеног Запада“ троше више него што зарађују, а рачуне сваљују на плећа остатка света. Модел је једно време функционисао, али сада показује озбиљне пукотине. Криза у Украјини и међусобне санкције Русије и Запада само су оголили ове проблеме – али то није узрок већ пре последица ових проблема. Напросто, многе земље света, а пре свих Русија и Кина, нису више вољне да издржавају друге и пристају на споредне улоге у светској политици и привреди. Зато је БРИКС својеврстан путоказ у развоју новог модела глобалних односа суверених држава, који постаје све привлачнији.
„Уверени смо да је сада, више него икада, потребно лидерство земаља БРИКС-а у развијању обједињујућег, позитивног курса ка формирању истински мултиполарног система међудржавних односа заснованог на универзално признатим нормама међународног права и кључним принципима Повеље УН. При томе, може се рачунати на подршку многих азијских, афричких и латиноамеричких држава које теже самосталној политици. Русија је спремна да даље развија блиску вишестрану сарадњу са свим партнерима у асоцијацији и допринесе јачању њене улоге у међународним пословима“, поручио је Путин партнерима у БРИКС-у.

[restrict]

СТОЈЕЋИ НА РАСКРШЋУ ИСТОРИЈЕ Председник Си Ђинпинг указао је да се у свету догађају убрзане промене какве нису виђене у једном веку, што суочава човечанство са изазовима без преседана и уводи га у нову фазу нестабилности и трансформације. „Кинези кажу да ’право злато може издржати тест ватре’. Током протеклих 16 година џиновски брод БРИКС-а упорно је пловио напред против бесних бујица и олуја. Јашући на ветру и цепајући таласе, кренуо је на прави пут узајамне подршке и сарадње у којој сви добијају. Стојећи на раскршћу историје, требало би да се осврнемо на пут који смо прошли, да имамо на уму зашто смо уопште основали БРИКС и да се радујемо заједничкој будућности“, нагласио је кинески лидер.
Истакао је неколико задатака с којима се суочава БРИКС. Први је да подржава солидарност и чува светски мир и спокој. „Наш свет данас је засењен мрачним облацима хладноратовског менталитета и политике моћи, и опкољен сталним појавама традиционалних и нетрадиционалних безбедносних претњи. Неке земље покушавају да прошире војне савезе, да траже апсолутну сигурност, и подстакну блоковску конфронтацију тако што приморавају друге земље да изаберу страну тежећи једностраној доминацији на рачун права и интереса других. Ако се дозволи да се такви опасни трендови наставе, свет ће бити сведок још веће турбуленције и несигурности“, поручио је председник Си.
Тиме је лидер Кине недвосмислено пружио подршку Русији, имајући у виду да су аргументација и виђење Кремља готово идентични његовој када је реч о украјинској кризи – јер и Си је указао да Вашингтон и НАТО шире глобалну несигурност и да у то, приморавајући их, увлаче и друге. Да би био још јаснији, додао је и да је „важно да земље БРИКС-а подржавају једна другу о питањима која се тичу кључних интереса, практикују истински мултилатерализам, чувају правду, правичност и солидарност, одбацују хегемонију, застрашивање и поделе“. „Недавно сам изнео Глобалну безбедносну иницијативу (ГСИ), која заговара визију заједничке, свеобухватне, кооперативне и одрживе безбедности, следи филозофију да је човечанство недељива безбедносна заједница и има за циљ да створи нови пут ка безбедности који карактерише дијалог о конфронтацији, партнерство изнад алијанси и принцип ’вин-вин’ изнад ’нулте суме’“, подвукао је председник Си Ђинпинг.

Ко су партнери у „БРИКС плусу“ Као саговорници у дијалогу „БРИКС плус“ учествовали су премијер Индије Нарендра Моди, председник Русије Владимир Путин, председник Кине Си Ђинпинг, председник Јужне Африке Сирил Рамафоса, потпредседник Бразила Амилтон Мурао, председник Алжира Абделмајид Тебун, председник Аргентине Алберто Фернандес, председник Египта Абделфатах Сиси, председник Индонезије Јоко Видодо, председник Ирана Сејед Ебрахим Раиси, председник Казахстана Касим-Џомарт Токајев, премијер Камбоџе Хун Сен, премијер Малезије Исмаил Сабри Јакоб, председник Сенегала Меки Сал, премијер Тајланда Прајут Чан-Оча, председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев, премијер Фиџија Вореке Баинимарама и премијер Етиопије Абиј Ахмед.

01

Међу осталим проблемима, указао је на пандемију ковида и на то да је криза у Украјини довела до поремећаја у глобалним индустријским и ланцима снабдевања, до континуираног повећања цена и слабљења међународног монетарног и финансијског система. Ове године је БРИКС, како је нагласио, покренуо иницијативе за унапређење сарадње у ланцима снабдевања, за трговину и улагања. „Прошле године сам изнео Иницијативу за глобални развој (ГДИ), која има циљ да поново подстакне спровођење Агенде УН за одрживи развој 2030. и изгради глобалну заједницу развоја. Кина је спремна да сарађује са партнерима из БРИКС-а како би додала више садржаја у ГДИ и допринела снажнијем, зеленијем и здравијем глобалном развоју“, подсетио је Си на све значајнију лидерску улогу Пекинга у новом свету. Навео је и да треба ослободити пионирски дух и иновације: „Они који настоје да створе монопол, блокаду и баријере у науци и технологији како би пореметили иновације и развој других земаља и задржали своју доминантну позицију осуђени су на пропаст.“
Управо из ових речи чита се осуда понашања Запада који не одустаје од хегемоније, иако је јасно да се нове идеје и политички и економски токови не могу зауставити, а да су они који то покушавају „осуђени на пропаст“. Кина тражи да се побољша глобално управљање науком и технологијом и омогући већем броју људи да приступе плодовима научног и технолошког напретка. Си је нагласио да БРИКС мора да подржава отвореност и инклузивност и „удружи колективну мудрост и снагу“ и да „земље БРИКС-а подстичу развој са отвореним вратима и јачају сарадњу раширених руку“. „Последњих година многе земље су тражиле да се придруже механизму сарадње БРИКС-а. Уношење свеже крви донеће нову виталност и повећати репрезентативност и утицај БРИКС-а“, оценио је председник Си и додао да су чланице имале „детаљне расправе о питању проширења чланства, што би омогућило партнерима који имају исто мишљење да што пре постану део породице БРИКС-а“. Како је подвукао – „ово што радимо имаће значајан утицај на свет“.

Повезивање Евроазијске уније и „Појаса и пута“ Истичући да постоји заинтересованост за проширење сарадње БРИКС-а са регионалним удружењима – попут Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН), Афричке уније, Карипске заједнице (КАРИКОМ), Савета за сарадњу арапских држава Персијског залива (ГЦЦ) и Асоцијације регионалне сарадње приобалних земаља Индијског океана – Путин је нагласио да се отварају озбиљне перспективе и за повезивање Евроазијске економске уније с великим кинеским инфраструктурним и трговинским пројектом „Један појас, један пут“.

ПОГУБНИ УТИЦАЈ НЕОДГОВОРНЕ ПОЛИТИКЕ ЗЕМАЉА Г7 У веома сличним тоновима, Путин се следећег дана путем видео-линка обратио на састанку у формату „БРИКС плус“, уз учешће лидера „држава заинтересованих за изградњу узајамно корисног партнерства на основу сличности погледа на горуће проблеме глобалне политике и економије, као и на начине за њихово решавање“. Како је нагласио, „важно је да се земље представљене на данашњем састанку залажу за успостављање истински демократског мултиполарног поретка у свету заснованом на принципима једнакости, правде и поштовања једних према другима, за то да светска трговина и финансије буду ослобођени баријера и политички мотивисаних ограничења“ и указао „да је релевантност интеракције с партнерима који деле наше вредности драматично порасла у садашњим условима неравнотеже у међународним односима“.
„Оваква ситуација се већ дуго спрема и неизбежна је последица понашања присталица такозваног либералног светског поретка које разара међународно право и подрива мултилатералне институције. Да би задржале доминацију, неке земље настоје да замене глобалну архитектуру засновану на централној улози УН некаквим поретком заснованим на правилима. А која су то правила, ко је измислио ова правила, то није јасно. Покушаји обуздавања развоја држава које нису спремне да живе по нечијим измишљеним правилима, неразумна употреба нелегитимних санкционих средстава помножена са последицама пандемије короне, само су погоршали кризу глобалне економије“, поручио је председник Русије.
„Цео међународни монетарни и финансијски систем је разбијен, производни, логистички и инвестициони ланци су поцепани. Озбиљан социоекономски ефекат, посебно за развој земаља Азије, Африке, Латинске Америке и Блиског истока, јесте брзи раст цена хране, енергије и сировина. Ово није резултат последњих месеци, а свакако ни специјалне војне операције коју Русија спроводи ради заштите Донбаса. Раст инфлације је резултат дугогодишње неодговорне макроекономске политике земаља Г7, неконтролисане емисије новца и гомилања необезбеђених дугова. Ови процеси су се убрзали с почетком пандемије, а најозбиљније је дебалансирано тржиште хране. Штампали су новац, делили га у својим богатим земљама и као усисивач почели да грабе све прехрамбене производе на светском тржишту. Те исте САД су донедавно биле нето извозник хране, а сада за 17 милијарди долара више купују него што продају“, указао је Путин како је дошло до несташице хране у свету.
Нагласио је да Русија не спречава извоз украјинског жита и да је спремна да обезбеди слободан пролаз бродова са житом у међународне воде, ако украјинска војска деминира луке и море, али у Кијеву не постоји воља за то. „Русија је значајан и одговоран учесник на глобалном тржишту хране и спремни смо и даље у доброј вери да испуњавамо уговорне обавезе за набавку пољопривредних производа, ђубрива, енергената и других критичних производа. Русија наставља да пружа хуманитарну помоћ многим земљама којима је потребна, руска храна је недавно бесплатно испоручена у Либан, Таџикистан, Киргизију, Кубу, Судан и неке друге земље“, подвукао је Владимир Путин.

[/restrict]