Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
ЕВРОПСКА банка за обнову и развој задржала је прогнозу привредног раста Србије на 3,3 посто за ову годину и на 4,0 процента за 2023, у мајском извештају о Економским изгледима региона, колико је предвиђала и у марту.
Зграда ЕРБД у Лондону
– Након веома снажног економског резултата у 2021. години, очекује се да ће привреда Србије наставити раст, али по нижој стопи у 2022 – пише у извештају објављеном данас на Годишњем састанку ЕБРД-а, који се одржава од 10. до 12. маја у Маракешу и на којем је главна тема “Одговор на изазове у турбулентном свету”.
У документу се наводи да рат у Украјини након војне операције Русије има дубок утицај на привреде свих региона у којима је ЕБРД активан.
У одељку посвећеном Србији истиче се да је БДП порастао прошле године за 7,4 одсто, надмашивши очекивања, што одражава снажну експанзију извоза и индустрије услед економског опоравка ЕУ, која је главни трговински партнер наше земље.
Кључни негативни ризици по раст БДП-а Србије у овој години, по оцени ЕБРД-а, укључују раст инфлације, повећану неизвесност у вези са геополитичким кретањима и могуће јаче успоравање раста главних извозних тржишта Србије у Европи од очекиваног.
Такође се упозорава на високу изложеност Србије према Русији у погледу увоза гаса.
Пројекција раста тзв. ЕБРД региона за 2022. годину смањена је у новом извештају за 0,6 процентних поена на 1,1 одсто, у односу на мартовску процену, док би у 2023. требало да забележи опоравак по стопи од 4,7 процената.
С друге стране, овај међународни кредитор је благо повећао прогнозу раста Западног Балкана за 0,1 процентни поен, на 3,2 посто за текућу годину, а за наредну годину је остао при мартовској пројекцији од 3,6 процената.
ЕБРД упозорава да су све пројекције подложне великим негативним ризицима, уколико непријатељства ескалирају или ако извоз нафте, гаса и друге робе из Русије буде подвргнут оштријим рестрикцијама.
Међу негативне ризике ЕБРД убраја раст цена нафте и гаса, који су у Европи, како се наводи, изнад историјских максимума и око четири пута више од нивоа у САД, што европске произвођаче ставља у неповољан положај у односу на конкуренте.
У извештају се такође констатује да су цене хране снажно убрзале раст последњих месеци, посебно цене пшенице, кукуруза, соје и других пољопривредних производа, те да поскупљење хране и енергије доприноси инфлаторним притисцима, који су већ били високи због опоравка глобалне потражње након постепеног укидања ковид мера ограничења. Просечна инфлација у ЕБРД региону достигла је 11,9 процената у марту 2022, приближавајући се нивоу који је последњи пут виђен крајем 2008, наводи се у документу.
