СМРТ ИЗ ДАЛЕКЕ ПРОШЛОСТИ ПРОТИВ ЛЕПЕНОВСКИХ ФРАНЦУЗА ДАНАШЊИЦЕ

ТВ СЕРИЈА „УСЕКИН”

Актуелна француска мини-серија „Усекин” прича је о младићу Малику Усекину и његовој фамилији алжирских имиграната, који су после, разуме се, пакла од кога су побегли из сопствене земље створили бајковити нови живот у Француској, али је он прекинут када је једне ноћи пре три и по деценије поменутог младића у уличним нередима убила маскирана полиција. Оно што је потом уследило, а сада је из политичких разлога „извађено“ из потпуно другачије прошлости, неки дрско називају „најрелевантнијим случајем у модерној историји Француске”, на који нас, као случајно, подсећају баш данас, одмах после једва побеђене деснице Марин ле Пен на председничким изборима

Ових је дана неолиберални одбрамбени фронт лансирао још једну медијску пандемију усмерену најпре на француско безмало побуњено стадо, а онда и на преостало од напредног западног света, да не буде неког евентуалног ширег десничарења. И то све уз помоћ новог лидера у ширењу модерних назора, стриминг платформе „Дизни плус“ („Дизни“, „Пиксар“, „Марвел“, „Национална географија“…), која је лансирала телевизијску серију из француске продукције познату као „Усекин“ (Оussekin) или као „Правда за Усекина“. Лекција из неолибералне исправности, безграничног покајања беле расе, лекција после које никада више не може бити неједнакости, немира, расизма, било какве неправде, посебно не системске, државне ни према ком припаднику такозваних мањина у том великом свету правде у коме је управо због те силне бриге и гађања правима и слободама свакога ко није беле боје коже бела раса у сопственим земљама постала мањина. Заувек ућуткана, гресима предака и неких, авај, још присутних нелибералних припадника превазиђених времена у сопственим редовима, та јадна и фрустрирана бела раса се усудила да озбиљно угрози уједињено савршенство Европе када је у неприхватљиво великом броју подржала Марин ле Пен и њену назовидесницу у трећем неуспелом покушају да се домогне политичког трона у Француској и постане њена „десничарска председница“. Али и тај је неуспех био довољан за панику пошто је опција Ле Пенове наводно, замислите, против овакве политике према најезди емиграната, па чак и против Европске уније и НАТО-а! Каква јерес! Грозан сан фашистоидне Европе ипак није постао јава. А онима који су се усудили да посумњају да ипак не живе у савршеном свету једнакости и свеопште љубави, ето серије о „чувеном“ случају Усекин. И не само серије пошто је снимљен и филм, невезано са овом серијом, и који је помпезно најављен за предстојећи Кански фестивал.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

 

 


Један коментар

  1. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Članak je vrlo poučan. Zašto je snimljena TV serija “Usekin” (pravda za ubijenog muslimana od strane francuske policije u uličnim neredima), i ko je snima. Zašto je uzet primer “smrt iz daleke prošlosti protiv Lepenovskih francuza današnjice” (da se zalepi večita etiketa beloj rasi koja navodno diskriminiše manjinske narode)?

    Očigledno je da se to radi da se veliča i brani vlast, svim sredstvima, u ovom slučaju i autošovinizmom da se blati svoj narod, i lepe ružne etikete i optužbe svojoj vlasti (što se zvanično ne govori). Autošovinističko delovanje je “zvanično” sprovodjeno i u Srbiji preko priličan broj filmova i medija, foruma nekih NVO organizacija.
    Setimo se filma “Besa” (nagradjen na Berlinskom bijenalu i otišao da šeta po Americi da širi antisrpsku propagndu): navodno desilo se na početku Prvog svetskog rata: Mladi Srbin direktor škole dobio poziv za vojsku, nije imao kome da ostavi svoju mladu ženu lepoticu – ostavlja je starijem služitelju Albancu Azemu na čuvanje, koji je dao “Besu” da će da je sačuva do povratka vojnika Srbina. Albanac Azem, služitelj spava zajedno u sobi sa suprugom direktora lepoticom leom – sedi obučen na drvenom patosu uza zid i tako spava – nije dobio ni krevet za spavanje… kasnije ga prihvatila Lea u krevet. Školu tj. Leu je obilazio srpski oficir da pomogne u nabavkama namirnica… u sobi dao neke komplimente lepotici Lei, Azem kao je sedeo uza zid skočio kao panter na oficira sa nožem oko vrata da mu prereže vrat preti da napusti sobu. I u dvorištu je Azem kamenjem najurio srpske vojnike koji su se razbežali jer su dobacivali mladoj Lei prolazeći pored kuće. … Na kraju stariji Albanac-služitelj nije ispunio “Besu” zaljubio se zavoleo mladu lepoticu Leu(!).
    U filmu se faktički veličaju Albanci da su hrabar, radan, vredan narod , porodični i pošteni, imaju svoju časnu reč “Besu”. A Srbi su prikazani u lošem ružnom svetlu, da su kukavice, eksploatatori Albanaca, loš narod, blati se srpska vojska o oficirski kadar. Da skrakratim.

    “BESA” je albanska zakletva, časna reč, obećanje – koje važi medju albancima, kao i krvna osveta. Nema veze sa Srbima, Makedoncima. ZAŠTO režiser Srdjan Karanovć nije uzeo za primer period 1960 – 1990-te godine – gde je tada bila ta “Šiptarska-Albanska “Besa” kada su decenijama vršeni razni zulumi, šovinistički pritisci i etničko čišćenje Srba, Crnogoraca i nealbanaca, široko rasprostranjena trgovina “belim robljem sa pravoslavnim, hrišćanskim devojkama i ženama – da se Srbi iseljavaju sa Kosova i Metohije, da otmu srpsku teritoriju. PRIMERA RADI, za 50 godina nijedna devojka šiptarka-albanka nije udata za Srbina (ne dozvoljava im muslimanska vera), a naše devojke udate za Albance ima ih desetine hiljada na Kosovu i po Srbiji(!). Isto i sa albanskim trgovinskim radnjama i lokalima po Srbiji ima ih desetak hiljada – a nijedan Srbin za 50 godina nije otvorio radnju-lokal u šiptarsko okruženje na KiM? ZAŠTO?

    LEVIČARI, DESNIČARI Zašto se francuskoj opozicionarki MARIN LE PEN pripisuje rasistički-fašizoidni karakter njene desničarske stranke, samo zbog toga što se bori protiv islamizacije-afrikanizacije Francuske koja je dovela autohton francuski narod u “manjinski narod” u svojoj državi, i do gubljenja naciomalmog, tradicionalnog francuskog identiteta. Marin Le Pen je na izborima dobila približan broj glasova kao i francuski predsednik Makron. Za Le Pen su glasali uglavnom francuski “patrioti”. Za Makrona su glasali veliki broj muslimana i afrikanaca. Makron je dobio oko 23 posto glasova od broja izašlih glasača, od toga sigurno pola nisu autohtoni francuzi glasači. Postavlja se pitanje kako može 11,5 posto autohtinih frncuza da vodi politiku državne, političke i ekonomske bezbednosti Francuske kada će u parlamentu biti uvek preglašavani. PRAVILO BI BILO da najmanje dve trećine autohtonih francuza obavezno izadje na glasanje, i da najmanje dve trećine glasača sa pravom glasa u državi obavezno izadje na glasanje (dvotrećinaka većina da donosi odluke).

    Isto se i našim opozicionim “patriotskim” strankama “Zavetnici” Milici djurdjević-Stamenkovski, i Bošku Obradoviću pripisuju desničarske destrukcije, i lepe negativne i destriktivne etikete i izmišljotine da su za nezavisno kosovo, samo zbog toga što se neslažu sa akturlnom politikom i Briselskim sporazumom o Kosovu. Hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.