IZLOG KNJIGE

DŽon Treš

Poreklo noćne tame:

Edgar Alan Po I POČECI AMERIČKE NAUKE

Laguna, Beograd

DŽon Treš hrabro ispisuje novu biografiju pisca čiji kratak i mučan život ne prestaje da fascinira čitaoce. Usmeravajući svetlo reflektora na vreme kada su granice koje su delile zabavu i spekulacije od ozbiljnih naučnih istraživanja bile nejasne, autor otkriva da je Po čitavog života bio opčinjen naukom. Ovo najbolje ilustruje deo teksta iz novina tog vremena: „Gospodin Po nije samo čovek od nauke – a nije ni samo pesnik ili čovek od pera. On je sve to zajedno, i verovatno nešto mnogo više.“ Ovaj pisac koji je razvijao neverovatne ideje i jedinstvenu estetsku viziju bio je ličnost eksplozivnih kontradikcija: dok je veselo razotkrivao naučne obmane prevaranata tog doba, istovremeno ih je i sam izvodio, a pred kraj života je održao predavanje o poreklu svemira, koje je zadivilo i fizičare XX veka. Knjiga „Poreklo noćne tame“, koja prati Poovo tegobno i briljantno životno putovanje, suštinski je važan novi portret pisca čiji je život postao sinonim za misteriju i imaginaciju, a delo i danas oduševljava čitaoce širom sveta. DŽon Treš je profesor istorije umetnosti, nauke i narodnih običaja na Institutu Varburg na Londonskom univerzitetu.

Svetlana Aleksijevič

Rat nema žensko lice

Čarobna knjiga, Beograd

Knjiga ispovesti, dokument i dnevnik ljudskog sećanja, u kojoj govori više od dve stotine žena, opisujući kako su, kao devojke koje su sanjale o tome da postanu neveste, postale vojnici 1941. godine. Oko milion sovjetskih žena učestvovalo je u Drugom svetskom ratu, najstrašnijem ratu dvadesetog veka. Žene nisu samo spasavale i previjale ranjenike, već su i pucale iz snajperskih pušaka, dizale mostove u vazduh, odlazile u izviđanje i ubijale… Ubijale su neprijatelja koji je, s dotad neviđenom okrutnošću, napadao njihovu zemlju, njihove domove i njihovu decu. Svetlana Aleksijevič, sovjetska spisateljica iz Belorusije, provela je četiri godine radeći na ovoj knjizi i posetila preko sto velikih i malih gradova, varoši i sela, beležeći priče i sećanja ratnih veteranki. Sovjetska štampa je knjigu opisala kao „upečatljiv izveštaj o davno prošlim vremenima koja su uticala na sudbinu celog naroda“, ali epizode s prve linije fronta nisu najvažnije – od njih su važnija uznemirujuća iskustva žena u ratu. U njihovim svedočanstvima, prošlost se strasno obraća sadašnjosti, dižući glas protiv jučerašnjeg i današnjeg fašizma…Rat nema žensko lice, po mišljenju mnogih kritičara, jeste remek-delo savremene književnosti, kojim je Svetlana Aleksijevič zasnovala sebi svojstvenu književnu vrstu, „roman glasova“, literarni pristup kojim, na osnovu više stotina svedočanstava očevidaca, iz prve ruke stvara grandioznu sliku jednog vremena, vešto uklapajući pojedinačne ispovesti u celinu. Pored nepodeljene naklonosti kritike, delo Rat nema žensko lice naišlo je i na izuzetan prijem čitalaca i ubedljivo je najpopularniji roman beloruske autorke. Samo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, ovaj roman je prodat u više od dva miliona primeraka, a preveden je ili se prevodi na skoro četrdeset jezika širom sveta.

Rajko Petrov Nogo i Dragan Bosnić

Srbija koja mi nedostaje

Pravoslavna reč, Novi Sad

Valjalo je imati dara da se ovakva zemlja upropasti. Srbija koja mi nedostaje drugo je ime za Srbiju koja nestaje. Ova knjiga želi da sačuva vajkadašnju Srbiju, sve dok bude oka da gleda i čita i uva da sluša. Iz naslova poglavlja može se naslutiti ko govori i o čemu: Šta je Srbin, Putevi Srbije, Srb, Spomenici, Zapisi, Pogled sa strane, Srpska vojska, Vladari, Ljudi za pamćenje, Zadužbinari, Znamenite žene, Srbi i priroda, Običaji, Trpeza, Beograđani, Šumadinci, Moravci, Timočani, Stara Planina, Podrinje, Stara Raška, Južna pruga, Prečani, Kosmet… Zbore najumniji ljudi, naši i strani. Ali pre svega zbori narod.