NAORUŽAVANJE TERORISTA

BRITANIJA, KURTI I RAKETE

Šta je istina u vezi s navodnom isporukom opasnog oružja kosovskim Albancima? Navodi predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji tvrdi da je London Prištini poslao ubojite antitenkovske rakete, ili demanti britanske ambasade u Beogradu?

Godine 1985. u američkim strukturama jačalo je pitanje „koliko dugo ćemo Rusima puštati krv“, a delovalo je kao da je Vašington spreman da „pušta Rusima krv do poslednjeg Avganistanca“, rekao je pre nekoliko godina za „Biznis insajder“ Džek Divajn, agent CIA koji je u to vreme preuzeo rukovođenje operativnom grupom za Avganistan. Iako je „Operacija ciklon“, odnosno naoružavanje avganistanskih pobunjenika prvo protiv komunističkih vlasti u Kabulu, a potom i protiv sovjetske armije, započeta i pre invazije SSSR-a na Avganistan (o čemu je u okviru napora da se Moskva uvuče u avganistanski rat svedočio i Zbignjev Bžežinski, savetnik za nacionalnu bezbednost Džimija Kartera), pun zamah je dobila tek te 1985–1986. godine kada je odlučeno da se takozvanim mudžahedinima isporuče tada najmoderniji laki prenosivi američki protivvazduhoplovni sistemi „stinger“. Koliko je slanje oružja u Avganistan povećano najbolje kaže podatak da je oprema poslata 1979. vredela 695.000, a 1987. godine 630 miliona dolara, skoro hiljadu puta više. Godine 1986. isporučeno je oko tri stotine „stingera“, 1987. oko 700, a ukupno između dve i dve i po hiljade. [restrict]

Isporuka „stingera“ avganistanskim „borcima za slobodu“ dobila je gotovo mitski status i Vašington je voleo da se hvali kako je upravo to dovelo do sloma sovjetske intervencije, povlačenja iz Avganistana, pa čak i potonjeg kraha SSSR-a. Moderni naučnici se spore oko toga. Politikolog i stručnjak za naoružanje Alen Kuperman tvrdi da je tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov odluku o povlačenju doneo pre prve upotrebe „stingera“ i da su sovjetske kontramere za svega nekoliko meseci poništile efekat tog oružja na bojištu. Divajn, s druge strane, smatra da je pojavljivanje „stingera“ na frontu bila prekretnica, iako priznaje da su na odluku o povlačenju uticali i brojni drugi faktori poput ekonomskih problema sa kojima se SSSR u to vreme suočavao i protivljenje intervenciji na unutrašnjem planu. Ima i onih koji tvrde da je slanje „stingera“ u Avganistan ne skratilo nego produžilo rat, sprečavajući Sovjete da se povuku čistog obraza. To bi se uklopilo i u onu tezu o „puštanju ruske krvi do poslednjeg Avganistanca“.

PONAVLJANJE MATRICE Gotovo istovetnu strategiju ovoj avganistanskoj kolektivni Zapad predvođen Amerikancima koristi i u sadašnjem ratu u Ukrajini. Od uvlačenja, odnosno primoravanja Rusije da interveniše, do vrste oružja koje se isporučuje i njegove mistifikacije. „Puštanje ruske krvi“ u ukrajinskim gradovima je strategija istog onog Zbignjeva Bžežinskog koji je osmislio uvlačenje Sovjeta u Avganistan. Ono što je za planinski teren Avganistana bio „stinger“, to su za urbane borbe po ukrajinskim gradovima antitenkovske rakete britanske proizvodnje NLAW i američki „džavelini“. A po svemu sudeći i ideja o ratu do poslednjeg Ukrajinca je tu, pošto deluje da i isporuka ovog naoružanja ukrajinskim snagama najviše služi produžavanju rata.

Još jedna analogija – Amerikanci su u Avganistanu najviše podržavali najekstremnije islamističke elemente sa džihadističkim vezama, umesto ideološki i verski umerenijih ustaničkih organizacija, od kojih su kasnije nastali i Talibanski pokret i Al Kaida, kao i brojne druge islamističke terorističke organizacije. Slično je i u današnjoj Ukrajini i njihovim neonacističkim vojnim i paravojnim formacijama.

Važno je napomenuti da iako je „Operaciju ciklon“ u Avganistanu predvodio Vašington, odnosno CIA, važnu ulogu u njoj je imala, naravno, i britanska obaveštajna služba MI6. Tu dolazimo i do uloge Velike Britanije i njene obaveštajne strukture u regionu Balkana. Pored toga što Britanija uvodi sankcije lideru Srba u BiH Miloradu Dodiku i Republiku Srpsku, između ostalog, pritiska pretnjama o slanju svojih specijalnih snaga u BiH (po nekim navodima 500 njih je već poslato) kako bi „sprečila eskalaciju“, izgleda da pritisak na srpski narod sprovodi i slanjem oružja na Kosovo i Metohiju, istog onog koje se šalje u Ukrajinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je u nedelju, 17. aprila, da je britansko naoružavanje takozvanog Kosova protivno Rezoluciji 1244 i drugim međunarodnim sporazumima. „Nisu Englezi prvi koji ih naoružavaju. I to opasnim raketama, koje su se dobro pokazale u Ukrajini. Razumeli smo poruku“, rekao je on. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je ozbiljno zabrinuta zbog „naoružavanja Kosova i informacija da Velika Britanija stoji iza toga“ i ocenila da to destabilizuje region, a ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je, kao i obično, bio najjasniji rekavši da se radi o „neprijateljskom činu“ i „naoružavanju terorista“. Britanska ambasada u Beogradu je, međutim, ocenila da se radi o „potpuno izmišljenim navodima“. „U pojedinim beogradskim medijima su se pojavili potpuno izmišljeni navodi o izvozu naoružanja iz Ujedinjenog Kraljevstva na Kosovo. U ovim navodima nema ni trunke istine. Ljubazno pozivamo sve medije da provere činjenice i spreče širenje dezinformacija i lažnih vesti“, naveli su oni. Problem je samo što se ne radi o navodima medija nego, kao što smo naveli, predsednika Republike, premijera i ministra unutrašnjih poslova.

ŠTA SU BRITANCI (NAVODNO) POSLALI? Pošto smo u nemogućnosti da „proverimo činjenice“, kako to britanska ambasada zahteva (ne znamo da li da se obratimo Kurtiju i njemu verujemo na reč, ili njima samima), možemo samo da razmatramo navode koji su se pojavili u javnosti, ili, kako bi to rekli na N1 i Novoj.rs, u „režimskim medijima“, koji, za razliku od njih, više veruju Vučiću, Brnabićki i Vulinu nego britanskoj ambasadi. „Večernje novosti“ pišu da je u Prištinu 16. aprila stigao prvi kontingent od 50 sistema NLAW u okviru „aranžmana koji su krajem februara napravili šef britanske vlade Boris Džonson i premijer Kosova Aljbin Kurti“. „Prema prvim informacijama, dogovoreno da cena jednog borbenog kompleta bude oko 40.000 evra, što je nešto manje od tržišne vrednosti“, dodaje list. Ako je informacija „Novosti“ da je Priština rakete platila 40.000 evra po komadu, nisu ih dobili za manje od tržišne vrednosti, jer im je po „Forbsu“ i „Biznis insajderu“ cena 37.000 evra. „Prema dostupnim informacijama, u narednim mesecima Britanija će Albancima isporučiti i najmanje 20 lakih protivtenkovskih sistema džavelin“, dodaju „Novosti“.

NLAW, što je skraćenica za „lako antitenkovsko oružje nove generacije“ na engleskom, jeste bacač raketa za jednokratnu upotrebu koji se u arsenalu pojavio 2009. godine kao zajednički proizvod Britanije i Švedske. Sistem je težak 12,5 kilograma, ima efektivan domet od 20 do 800 metara (400 metara za mete u pokretu), bojevu glavu s kumulativnim punjenjem i u stanju je da probije do 500 milimetara čelika. Poređenja radi, oklop ruskih tenkova T90, koji se najviše koriste u Ukrajini, pri udaru kumulativne bojeve glave imaju oklop ekvivalentan 1.150–1.550 milimetara čelika, a srpski M84 550–700 milimetara. Pre ispaljivanja potrebno je metu pratiti pet sekundi, a onda se raketa sama navodi na cilj uz mogućnost napada odozgo, što je posebno opasno za tenkove, jer im je oklop u gornjim delovima najtanji.

Drugi sistem koji bi Britanci mogli isporučiti „Kosovu“ je američka raketa „džavelin“, proizvod kompanija „Rejteon“ i „Lokid Martin“ čija lansirna jedinica, po američkom budžetu za 2021, košta 250.000 dolara, a svaka raketa po 217.000 dolara. Ukupna težina mu je 22,3 kilograma, a domet od 2.500 do 4.750 metara, u zavisnosti od verzije. Probija oklop debljine 750 milimetara čelika (600, ako postoji reaktivna zaštita). Kao i britanski sistem, i „džavelin“ ima mogućnost udara odozgo i samonavođenja posle obeležavanja mete.

„Forbs“ za NLAW piše da je oružje „korisno samo u očajničkim situacijama“, što je definitivno trenutno slučaj s ukrajinskim snagama, ali što bi bio slučaj i s kosovskim Albancima ako bi srpske snage krenule u rešavanje spora vojnim putem. Međutim, to u skorijoj budućnosti svakako ne bi mogao biti slučaj, jer je jasno da Beograd ne namerava da pitanje Kosova i Metohije rešava vojnim putem, ako ni zbog čega drugoga, onda zbog toga što bi takav potez Srbiju neizbežno doveo u sukob s NATO-om. Onda se postavlja pitanje zbog čega bi Britanci, ako to čine, u ovom trenutku naoružavali kosovske Albance. Da li zbog toga što u sadašnjoj situaciji s Ukrajinom Beograd odbija da se pridruži sankcijama protiv Rusije? Da li planiraju da, po modelu uvlačenja SSSR-a u Avganistanski rat i primoravanja Rusije na intervenciju u Ukrajini, i Srbiju dovedu u situaciju da mora da interveniše na Kosovu i Metohiji? Da li je to poruka koju Vučić kaže da je razumeo? Nadajmo se da nije, iako treba biti svestan tačnosti one čuvene Gandijeve izreke da ako se dve ribice svađaju na dnu mora, mora da je u blizini britanska podmornica.

[/restrict]