BALKANSKI EL ČAPO

SLUČAJ ŠARIĆ

Višegodišnja suđenja za tone prošvercovanog kokaina i stotine miliona dolara „opranog“ novca narko-bosu Darku Šariću i njegovim pomagačima do sada nisu dala nekog rezultata. Očekivanja su probuđena ponovnim hapšenjem i mogućim optužbama za novo krivično delo, kao što je organizovanje ubistva

Da je zatvor najbolji alibi za sva nepočinstva izvan njega, važi samo u teoriji. Praksa je pokazala da ove vaspitno-popravne ustanove mogu biti solidna kriminalno-organizaciona sredina iz koje se može upravljati „poslovima“ svojstvenim njihovim stanarima. Svet je pun takvih primera, a zbog svoje pitoresknosti mnogi od njih su ovekovečeni i na filmu i televiziji. El Čapo je samo najnoviji u tom nizu. Dočim naš „El Čapo“, alijas Duško Šarić, nanovo ustalasava javnost a nije nemoguće da i on, zbog bizarnih obrta samog slučaja, jednog dana završi na filmu ili u nekoj TV noveli. [restrict]

PONOVNO HAPŠENJE Već 13 godina protiv ovog Pljevljaka, označenog kao jednog od najvećih narko-bosova na našim prostorima, traje sudski proces pun kontroverzi i obrta. Bio je više od četiri godine na poternici Interpola, zatim nepunih osam iza rešetaka jednog od najčuvenijih zatvora u Srbiji, pritvorskoj jedinici Specijalnog suda, i tri i po meseca u kućnom pritvoru. I baš kada se javila bojazan da Šarić sruši ceo slučaj na kome tužilaštvo radi duže od decenije, javnost je imala priliku da u filmskom maniru gleda njegovo ponovno hapšenje. Ovog puta, zbog ubistva.

Uhapšen je u četvrtak, 14. aprila, u međunarodnoj policijskoj akciji (hapšenje je obavila Specijalna antiteroristička jedinica policije – SAJ), u njegovoj vili na Dedinju, zbog sumnje da je organizator kriminalne grupe koja je delovala na teritoriji Srbije, Evrope i Južne Amerike, preneo je RTS. Uhapšeni su i njegov advokat Dejan Lazarević i huligan Uroš Mišić, kao i još dve osobe. Policija traga za njegovim odbeglim saučesnicima, među kojima su i dvojica policajaca. Akcija je sprovedena u saradnji sa Evropolom i Evrodžastom, a ključni dokazi dostavljeni su posle dešifrovanja tajne komunikacije sa aplikacije „Skaj“. Navodno, Šarić je u zatvorskoj ćeliji imao pet telefona, od kojih su dva satelitska. Preko njih je i dalje komandovao narko-klanom.

UBISTVO U EKVADORU Ovog puta Darko Šarić se sumnjiči da je početkom 2020. organizovao kriminalnu grupu koja se dovodi u vezu s ubistvom njegovog nekada bliskog saradnika Milana Milovca, koji je te godine likvidiran u Ekvadoru, a sada je otkriveno da je navodno preko aplikacije „Skaj“ organizovano njegovo ubistvo.

Milovac je, inače, bio blizak saradnik Darka Šarića i bio je obuhvaćen optužnicom protiv Šarićeve grupe za šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ali je bio u bekstvu i o njemu se ništa nije znalo sve do 2020, kada je upucan u Ekvadoru. Šariću i kompanjonima je na teret stavljeno da su organizovali njegovo ubistvo jer se „oteo kontroli“.

S obzirom na internacionalni policijski zahvat, većina dokaza protiv kriminalne grupe, čiji je deo uhapšen u još nekim evropskim gradovima, pribavljen je putem međunarodne pravne pomoći, odnosno posle razbijanja šifara za tajnu komunikaciju.

„Sumnjam u Čupavog. Taj se oteo kontroli i mislim da mu je sada kraj. Ne želim da razmišljam hoće li nam namestiti nekog. Taj smrad će sad dobiti svoje. Ja sam pokušao sve jer smo bliski. Uprkos svemu, on ne menja ponašanje. Završićemo ga. Sve sam bežao od toga, mislio urazumiće se“, samo je jedna od presretnutih poruka koju je objavio zagrebački „Jutarnji list“.

Navodi se, takođe, da je reč o komunikaciji preko „Skaja“ (telefonske opreme koju je koristila i grupa oko Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja) u februaru 2020. između osobe čiji je identitet bio skriven iza PIN-ova 8I1JDW, 2MIPSK i F8BD55. U Zagrebu sumnjaju da je to bio telefon koji je koristio Darko Šarić i da je poruke razmenjivao s Petrom Ćosićem, zvanim Šarac, koji je uhapšen kao organizator hrvatskog dela grupe.

BALKANSKI RATNIK O Šariću se od januara 2010. godine, kada je raspisana međunarodna poternica, nije znalo ništa sve do marta 2014, kada se predao pod još nepoznatim okolnostima i zatražio fer suđenje. Nekako samo nedelju dana posle najave lidera SNS-a Aleksandra Vučića, u zajedničkoj akciji državnih organa Srbije i Crne Gore Darko Šarić je uhapšen, da bi ubrzo, avionom iz Crne Gore, bio prebačen u Beograd i predat sudskim organima.

Već tada se govorilo da je najvažniju ulogu u njegovom hapšenju imala srpska BIA a da se Šarić krio u zemljama Latinske Amerike, prelazeći iz jedne države u drugu, gde je i pronađen.

Očigledno je bilo osnova za sumnje u njegove policijske veze još prilikom akcije „Balkanski ratnik“, kada je u zajedničkoj akciji BIA i američke DEA u Urugvaju zaplenjeno više od dve tone kokaina, a iz koje je bila isključena srpska policija. Isključene su bile i sve bezbednosne službe Crne Gore, iako je upravo Crna Gora, Luka Bar, po svoj prilici trebalo da primi kokainski tovar. Biće da je tada bilo procenjeno da će samo tako akcija zaplene ostati tajna do uspešnog okončanja.

Jer navodni organizatori posla Darko i Duško Šarić, biznismeni iz Pljevalja, imali su razgranate veze i u crnogorskom i u srpskom establišmentu. Vlasnici hotela u Budvi i na Paliću, poznatih beogradskih klubova na Studentskom trgu, savskom pristaništu, kod Hotela „Jugoslavija“, fudbalskog kluba „Rudar“ iz Pljevalja, čak su i aerodrom planirali da naprave u rodnom kraju… Šariću i osobama koje su povezane s njim još pre hapšenja je oduzet čitav niz nekretnina, luksuznih vila, kuća, stanova, lokala, poljoprivrednih dobara, preduzeća, hotela, automobila, kao i sav prateći inventar. Govorilo se da je njegovo bogatstvo vredno više milijardi evra. Pokrenut je poseban postupak za pranje novca, gde je sa Šarićem optužena i grupa advokata, privrednika i biznismena kojima je pripisano da su 20 miliona evra stečenih prodajom kokaina ubacili u legalne finansijske tokove.

ZAŠTITA CRNE GORE Posle višegodišnjih istraga strukture i načina rada narko-mafije, nameće se zaključak da je pozadina daleko dublja i kompleksnija da bi se mogla svesti samo na jedno lice kao što je Šarić. Čak ni Balkan, kao deo evropskog narko-tržišta, nije pod patronatom samo jednog narko-barona. U štampi se pominjalo da je to u Srbiji bio Dejan Stojanović zvani Keka. U Crnoj Gori navodni bos je Brano Mićunović, na Kosovu i Metohiji to je Naser Keljmendi… Anonimni ali upućeni izvori tvrde da je Šarić 2008. godine pokušao da se osamostali i preuzme tržište kokaina, ali mu to nije uspelo. Da se tada maksimalno oslanjao na crnogorske službe bezbednosti, dokazuje i njegov beg helikopterom, kada je akcija „Balkanski ratnik“ izašla u javnost.

Inače, u vreme kada je počela operativna obrada u Srbiji, Šarić je uživao maksimalnu zaštitu crnogorskih vlasti. U to vreme su čak bili aktuelni pregovori s vlastima Crne Gore, pre svega u Budvi, da u tom gradu uloži 150 miliona evra, što je podrazumevalo izmeštanje stadiona FK „Mogren“ i izgradnju velikog poslovnog centra na tom prostoru.

KOKAINSKI NOVAC Očigledno novac narko-bosovima krči put, a ne njihova izvikana sposobnost, dovitljivost i veština. Prema svedočenjima sa suđenja bosovima s one strane Atlantika, kartel u Kolumbiji, Peruu i Boliviji kupuje kilogram kokaina za 2.500 dolara. Isti kilogram već u Meksiku ima veleprodajnu cenu od 15.000 dolara. Četvrtina ili petina tržišne cene dovoljne su da pokriju bruto troškove proizvoda, uključujući transport. Ostalo je profit. Gde god da kilogram kokaina završi na ovom svetu, kartel je „dobar“ 300 do 400 odsto nabavne cene. Brojevi su interesantniji kada kilogram droge putuje dalje. U Los Anđelesu se na veliko prodaje za 20.000 dolara, u Čikagu za 25.000, Njujorku za 35.000 dolara. U Italiji ide do 55.000 dolara, a u Australiji do čak 140.000.

S obzirom na podatak da se Šarić predao, mnogi su postavljali logično pitanje zbog čega je to uradio, jer zbog težine krivičnih dela koje su navedene u optužnicama, nije mogao da postane svedok saradnik. Javnost je naročito očekivala da Šarić na sudu objasni način kako se prljavi novac „prao“ i ubacivao u legalne tokove i da li je neko iz struktura vlasti pomagao i bio umešan u te nezakonite aktivnosti. Jer po definiciji nema organizovanog kriminala bez aktivnog učešća najviših političkih i državnih struktura.

POLITIKA KRIMINALA Stoga je i borba protiv organizovanog kriminala često bila politički bojena. Vredi podsetiti na izjavu Borisa Tadića iz tog vremena da su „Šarići u Srbiji poslovali legalno“. Mnogima je ovo zaparalo uši, jer su se prisetili njegovih ranijih izjava o slučaju otkrivanja međunarodnog narko-kartela. Tako je bivši predsednik Srbije u februaru 2010. godine, govoreći o Šarićima, kazao da „Srbija, prosto, ne može da dopusti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen.“

Pa i slučaj s Brankom Lazarevićem, bivšim šefom kabineta Ivice Dačića a potom otpravnikom poslova ambasade Srbije u Atini, celoj priči je dao politički naboj. Iz transkripata dostavljenih tužilaštvu, 12. januara 2009. godine u telefonskom razgovoru Darko Šarić od Rodoljuba Radulovića („Miša Banana“) traži da od svog „druga“ opet proveri da li ga „policija radi“. Istog dana, nekoliko sati kasnije, Radulović je zvao Branka Lazarevića da proveri da li policija ima nešto za Šarića i tada se dogovaraju da se vide. Prema toj verziji priče, poslednjeg dana januara 2009. Dačić se video s Radulovićem u jednom elitnom beogradskom restoranu. O detaljima sastanka Radulović je u telefonskom razgovoru obavestio Šarića, a ovaj svog prijatelja u Novom Sadu – da se Radulović video s „drugom“ i da će doći do njega u Novi Sad da mu ispriča šta su se dogovorili…

Ubrzo po otkrivanju afere Radulović je osvanuo na poternici Interpola, a zakazano je i prvo saslušanje Branka Lazarevića koje je bez ikakvog obrazloženja odloženo, da bi dosta kasnije bio potpuno oslobođen. Uz Šarićevo ime tada su povezivana mnoga lica iz MUP-a, a neki su čak o njegovom trošku i letovali.

OBRTI NA SUĐENJU Novi obrti i vratolomije usledili su tokom suđenja. Tužilaštvo za organizovani kriminal prvu optužnicu za šverc kokaina podiglo je u aprilu 2010. godine protiv kriminalne organizacije predvođene Darkom Šarićem. Suđenje Šariću za međunarodni šverc kokaina počelo je u septembru 2010, a on se dobrovoljno predao u martu 2014. godine.

Najpre je osuđen na 20 godina zatvora, što je Apelacioni sud ukinuo. U ponovljenom suđenju je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora za šverc 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u zemlje Zapadne Evrope. Za sve to vreme Šarić je sa osmehom poricao sve iz optužnica i tvrdio da mu je sve namestio bivši šef UKP Rodoljub Milović, koga je zvao „general Papaja“. Optužio je tužilaštvo da je otelo njegovu imovinu i dalo je svedoku saradniku Nebojši Joksoviću u zamenu za lažne optužbe. Joksoviću je tokom procesa ubijen rođak i bacane su bombe na njegove objekte i lokale.

Suđenja su često odlagana. „Pljuštali“ su zahtevi za izuzeća.

I drugu pravosnažnu presudu iz proceduralnih razloga ukinuo je Vrhovni kasacioni sud i vratio je apelaciji na ponovno odlučivanje, izazivajući i stručne polemike zbog te odluke. Tek, Šarić je završio na slobodi, odnosno u kućnom pritvoru sa nanogicom, da bi u međuvremenu iz spisa dokaza bila izdvojena grupa onih koji su među najvažnijim za dokazivanje krivice. Ispostavilo se da su nezakonito pribavljeni i da, posle više od decenije, moraju da budu izuzeti iz dokaznog materijala. Apelacioni sud je odlučio da otvori glavni pretres koji je sada u toku, što praktično znači da će Šariću suđenje početi po treći put.

Ponovno hapšenje u vezi s novim i to teškim krivičnim delima dodatno komplikuje i ovako zamršen i nejasan sudski proces. Tek, naš „El Čapo“ iznova zauzima naslovne strane i puni medijske stupce, uz iščekivanje javnosti da do nje dođe još neki pikantni presretnuti razgovor, ako ne i neko krupno ime.

[/restrict]