БАЛКАНСКИ ЕЛ ЧАПО

СЛУЧАЈ ШАРИЋ

Вишегодишња суђења за тоне прошверцованог кокаина и стотине милиона долара „опраног“ новца нарко-босу Дарку Шарићу и његовим помагачима до сада нису дала неког резултата. Очекивања су пробуђена поновним хапшењем и могућим оптужбама за ново кривично дело, као што је организовање убиства

Да је затвор најбољи алиби за сва непочинства изван њега, важи само у теорији. Пракса је показала да ове васпитно-поправне установе могу бити солидна криминално-организациона средина из које се може управљати „пословима“ својственим њиховим станарима. Свет је пун таквих примера, а због своје питорескности многи од њих су овековечени и на филму и телевизији. Ел Чапо је само најновији у том низу. Дочим наш „Ел Чапо“, алијас Душко Шарић, наново усталасава јавност а није немогуће да и он, због бизарних обрта самог случаја, једног дана заврши на филму или у некој ТВ новели.

[restrict]

ПОНОВНО ХАПШЕЊЕ Већ 13 година против овог Пљевљака, означеног као једног од највећих нарко-босова на нашим просторима, траје судски процес пун контроверзи и обрта. Био је више од четири године на потерници Интерпола, затим непуних осам иза решетака једног од најчувенијих затвора у Србији, притворској јединици Специјалног суда, и три и по месеца у кућном притвору. И баш када се јавила бојазан да Шарић сруши цео случај на коме тужилаштво ради дуже од деценије, јавност је имала прилику да у филмском маниру гледа његово поновно хапшење. Овог пута, због убиства.

Ухапшен је у четвртак, 14. априла, у међународној полицијској акцији (хапшење је обавила Специјална антитерористичка јединица полиције – САЈ), у његовој вили на Дедињу, због сумње да је организатор криминалне групе која је деловала на територији Србије, Европе и Јужне Америке, пренео је РТС. Ухапшени су и његов адвокат Дејан Лазаревић и хулиган Урош Мишић, као и још две особе. Полиција трага за његовим одбеглим саучесницима, међу којима су и двојица полицајаца. Акција је спроведена у сарадњи са Европолом и Евроџастом, а кључни докази достављени су после дешифровања тајне комуникације са апликације „Скај“. Наводно, Шарић је у затворској ћелији имао пет телефона, од којих су два сателитска. Преко њих је и даље командовао нарко-кланом.

УБИСТВО У ЕКВАДОРУ Овог пута Дарко Шарић се сумњичи да је почетком 2020. организовао криминалну групу која се доводи у везу с убиством његовог некада блиског сарадника Милана Миловца, који је те године ликвидиран у Еквадору, а сада је откривено да је наводно преко апликације „Скај“ организовано његово убиство.

Миловац је, иначе, био близак сарадник Дарка Шарића и био је обухваћен оптужницом против Шарићеве групе за шверц кокаина из Јужне Америке у Европу, али је био у бекству и о њему се ништа није знало све до 2020, када је упуцан у Еквадору. Шарићу и компањонима је на терет стављено да су организовали његово убиство јер се „отео контроли“.

С обзиром на интернационални полицијски захват, већина доказа против криминалне групе, чији је део ухапшен у још неким европским градовима, прибављен је путем међународне правне помоћи, односно после разбијања шифара за тајну комуникацију.

„Сумњам у Чупавог. Тај се отео контроли и мислим да му је сада крај. Не желим да размишљам хоће ли нам наместити неког. Тај смрад ће сад добити своје. Ја сам покушао све јер смо блиски. Упркос свему, он не мења понашање. Завршићемо га. Све сам бежао од тога, мислио уразумиће се“, само је једна од пресретнутих порука коју је објавио загребачки „Јутарњи лист“.

Наводи се, такође, да је реч о комуникацији преко „Скаја“ (телефонске опреме коју је користила и група око Вељка Беливука званог Веља Невоља) у фебруару 2020. између особе чији је идентитет био скривен иза ПИН-ова 8I1JDW, 2MIPSK и F8BD55. У Загребу сумњају да је то био телефон који је користио Дарко Шарић и да је поруке размењивао с Петром Ћосићем, званим Шарац, који је ухапшен као организатор хрватског дела групе.

БАЛКАНСКИ РАТНИК О Шарићу се од јануара 2010. године, када је расписана међународна потерница, није знало ништа све до марта 2014, када се предао под још непознатим околностима и затражио фер суђење. Некако само недељу дана после најаве лидера СНС-а Александра Вучића, у заједничкој акцији државних органа Србије и Црне Горе Дарко Шарић је ухапшен, да би убрзо, авионом из Црне Горе, био пребачен у Београд и предат судским органима.

Већ тада се говорило да је најважнију улогу у његовом хапшењу имала српска БИА а да се Шарић крио у земљама Латинске Америке, прелазећи из једне државе у другу, где је и пронађен.

Очигледно је било основа за сумње у његове полицијске везе још приликом акције „Балкански ратник“, када је у заједничкој акцији БИА и америчке ДЕА у Уругвају заплењено више од две тоне кокаина, а из које је била искључена српска полиција. Искључене су биле и све безбедносне службе Црне Горе, иако је управо Црна Гора, Лука Бар, по свој прилици требало да прими кокаински товар. Биће да је тада било процењено да ће само тако акција заплене остати тајна до успешног окончања.

Јер наводни организатори посла Дарко и Душко Шарић, бизнисмени из Пљеваља, имали су разгранате везе и у црногорском и у српском естаблишменту. Власници хотела у Будви и на Палићу, познатих београдских клубова на Студентском тргу, савском пристаништу, код Хотела „Југославија“, фудбалског клуба „Рудар“ из Пљеваља, чак су и аеродром планирали да направе у родном крају… Шарићу и особама које су повезане с њим још пре хапшења је одузет читав низ некретнина, луксузних вила, кућа, станова, локала, пољопривредних добара, предузећа, хотела, аутомобила, као и сав пратећи инвентар. Говорило се да је његово богатство вредно више милијарди евра. Покренут је посебан поступак за прање новца, где је са Шарићем оптужена и група адвоката, привредника и бизнисмена којима је приписано да су 20 милиона евра стечених продајом кокаина убацили у легалне финансијске токове.

ЗАШТИТА ЦРНЕ ГОРЕ После вишегодишњих истрага структуре и начина рада нарко-мафије, намеће се закључак да је позадина далеко дубља и комплекснија да би се могла свести само на једно лице као што је Шарић. Чак ни Балкан, као део европског нарко-тржишта, није под патронатом само једног нарко-барона. У штампи се помињало да је то у Србији био Дејан Стојановић звани Кека. У Црној Гори наводни бос је Брано Мићуновић, на Косову и Метохији то је Насер Кељменди… Анонимни али упућени извори тврде да је Шарић 2008. године покушао да се осамостали и преузме тржиште кокаина, али му то није успело. Да се тада максимално ослањао на црногорске службе безбедности, доказује и његов бег хеликоптером, када је акција „Балкански ратник“ изашла у јавност.

Иначе, у време када је почела оперативна обрада у Србији, Шарић је уживао максималну заштиту црногорских власти. У то време су чак били актуелни преговори с властима Црне Горе, пре свега у Будви, да у том граду уложи 150 милиона евра, што је подразумевало измештање стадиона ФК „Могрен“ и изградњу великог пословног центра на том простору.

КОКАИНСКИ НОВАЦ Очигледно новац нарко-босовима крчи пут, а не њихова извикана способност, довитљивост и вештина. Према сведочењима са суђења босовима с оне стране Атлантика, картел у Колумбији, Перуу и Боливији купује килограм кокаина за 2.500 долара. Исти килограм већ у Мексику има велепродајну цену од 15.000 долара. Четвртина или петина тржишне цене довољне су да покрију бруто трошкове производа, укључујући транспорт. Остало је профит. Где год да килограм кокаина заврши на овом свету, картел је „добар“ 300 до 400 одсто набавне цене. Бројеви су интересантнији када килограм дроге путује даље. У Лос Анђелесу се на велико продаје за 20.000 долара, у Чикагу за 25.000, Њујорку за 35.000 долара. У Италији иде до 55.000 долара, а у Аустралији до чак 140.000.

С обзиром на податак да се Шарић предао, многи су постављали логично питање због чега је то урадио, јер због тежине кривичних дела које су наведене у оптужницама, није могао да постане сведок сарадник. Јавност је нарочито очекивала да Шарић на суду објасни начин како се прљави новац „прао“ и убацивао у легалне токове и да ли је неко из структура власти помагао и био умешан у те незаконите активности. Јер по дефиницији нема организованог криминала без активног учешћа највиших политичких и државних структура.

ПОЛИТИКА КРИМИНАЛА Стога је и борба против организованог криминала често била политички бојена. Вреди подсетити на изјаву Бориса Тадића из тог времена да су „Шарићи у Србији пословали легално“. Многима је ово запарало уши, јер су се присетили његових ранијих изјава о случају откривања међународног нарко-картела. Тако је бивши председник Србије у фебруару 2010. године, говорећи о Шарићима, казао да „Србија, просто, не може да допусти ширење организованог криминала, нарочито шверца наркотика као најопаснијег са становишта друштвених интереса. Тај криминал мора бити разбијен.“

Па и случај с Бранком Лазаревићем, бившим шефом кабинета Ивице Дачића а потом отправником послова амбасаде Србије у Атини, целој причи је дао политички набој. Из транскрипата достављених тужилаштву, 12. јануара 2009. године у телефонском разговору Дарко Шарић од Родољуба Радуловића („Миша Банана“) тражи да од свог „друга“ опет провери да ли га „полиција ради“. Истог дана, неколико сати касније, Радуловић је звао Бранка Лазаревића да провери да ли полиција има нешто за Шарића и тада се договарају да се виде. Према тој верзији приче, последњег дана јануара 2009. Дачић се видео с Радуловићем у једном елитном београдском ресторану. О детаљима састанка Радуловић је у телефонском разговору обавестио Шарића, а овај свог пријатеља у Новом Саду – да се Радуловић видео с „другом“ и да ће доћи до њега у Нови Сад да му исприча шта су се договорили…

Убрзо по откривању афере Радуловић је освануо на потерници Интерпола, а заказано је и прво саслушање Бранка Лазаревића које је без икаквог образложења одложено, да би доста касније био потпуно ослобођен. Уз Шарићево име тада су повезивана многа лица из МУП-а, а неки су чак о његовом трошку и летовали.

ОБРТИ НА СУЂЕЊУ Нови обрти и вратоломије уследили су током суђења. Тужилаштво за организовани криминал прву оптужницу за шверц кокаина подигло је у априлу 2010. године против криминалне организације предвођене Дарком Шарићем. Суђење Шарићу за међународни шверц кокаина почело је у септембру 2010, а он се добровољно предао у марту 2014. године.

Најпре је осуђен на 20 година затвора, што је Апелациони суд укинуо. У поновљеном суђењу је правоснажно осуђен на 15 година затвора за шверц 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у земље Западне Европе. За све то време Шарић је са осмехом порицао све из оптужница и тврдио да му је све наместио бивши шеф УКП Родољуб Миловић, кога је звао „генерал Папаја“. Оптужио је тужилаштво да је отело његову имовину и дало је сведоку сараднику Небојши Јоксовићу у замену за лажне оптужбе. Јоксовићу је током процеса убијен рођак и бацане су бомбе на његове објекте и локале.

Суђења су често одлагана. „Пљуштали“ су захтеви за изузећа.

И другу правоснажну пресуду из процедуралних разлога укинуо је Врховни касациони суд и вратио је апелацији на поновно одлучивање, изазивајући и стручне полемике због те одлуке. Тек, Шарић је завршио на слободи, односно у кућном притвору са наногицом, да би у међувремену из списа доказа била издвојена група оних који су међу најважнијим за доказивање кривице. Испоставило се да су незаконито прибављени и да, после више од деценије, морају да буду изузети из доказног материјала. Апелациони суд је одлучио да отвори главни претрес који је сада у току, што практично значи да ће Шарићу суђење почети по трећи пут.

Поновно хапшење у вези с новим и то тешким кривичним делима додатно компликује и овако замршен и нејасан судски процес. Тек, наш „Ел Чапо“ изнова заузима насловне стране и пуни медијске ступце, уз ишчекивање јавности да до ње дође још неки пикантни пресретнути разговор, ако не и неко крупно име.

[/restrict]