Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Posle 10 godina vladavine SNS želi još da vlada. To mora i da zasluži
Srpska napredna stranka odlučila je da na parlamentarne izbore 3. aprila – koji za svaku stranku vlasti znače sud o onome što je uradila – izađe u zaklonu nespornog ugleda Danice Grujičić kao prve na listi kandidata za poslanike. Ako je SNS time dala ocenu svog dosadašnjeg rada, ona nije pohvalna čim na tom simboličkom prvom mestu nije niko od onih koju su tu vlast do sada sprovodili. A ako imenovanje profesorke Grujičić ne predstavlja puki predizborni manevar skretanja pažnje s raznih problema, nego zalog politike kakva će se voditi u periodu koji je pred nama, onda Srbija ima čemu da se ponada ako 3. aprila odluči da nastavi da veruje da će je SNS odvesti u bolju budućnost. [restrict]AGRESIJA I 5. OKTOBAR Uostalom, da podsetimo na nekolicinu karakterističnih stavova koje je Danica Grujičić izrazila u nedavnom razgovoru za „Pečat“, pa će biti sasvim jasno na šta mislimo: „Pitam se kako to da automobili ili neka fabrika zagađuju životnu sredinu (što nije sporno), a agresija NATO-a 1999. i bombardovanje rafinerije, ispuštanje najkancerogenijih materija u reke i zemlju, ili bombardovanje fabrike oružja kada je najveća koncentracija toksičnih materija otišla u vazduh – za njih ne predstavlja problem. Čak sam kao lekar slušala da je osiromašeni uranijum maltene koristan… Prolazi era neoliberalnih aktivista, organizacija i politike koja je bila aktuelna punih 30 godina i koja je pod izgovorom borbe za ljudska prava rušila mnoge režime, mešala se u unutrašnja pitanja država širom sveta i podizala obojene revolucije. Od Srbije do Bliskog istoka, takve operacije nisu mimoišle ni Ameriku nedavno. Mi to najbolje znamo jer smo bili pilot-projekat takve politike 5. oktobra. Verovali smo tada svi, pa i ja, da je došlo vreme promena i da se desio narod posle jednog užasnog perioda za našu zemlju, a na kraju smo shvatili da su se desile strane službe… Danas stranke zelenih u najmoćnijim državama Evrope predvode ljudi koji su besramno 1999. godine agresijom počinili ekocid na ovim prostorima, i uništili životnu sredinu… Ako država ne odluči da sredi pitanje ekologije, tim pitanjem će se baviti strane države i to verujem na način koji odgovara njihovim interesima. Zato uvek i u svakom pitanju moramo da pokažemo suverenitet naše države, da smo sposobni da sami rešavamo naše probleme… Pokretati takav projekt kao što je ’Rio Tinto’ nedaleko od Drine, i na zemlji koja je najplodnija i najzdravija je pogubno za taj kraj… Nema više unipolarnog sveta i nema više jedne velike sile od koje zavisi sudbina planete. Naša sreća je što smo ostvarili i sačuvali najbliže moguće odnose s Rusijom i Kinom.“
DESET GODINA A to nas pak dovodi i do pitanja bilansa dosadašnje desetogodišnje vladavine SNS-a, kako u spoljnoj, tako i u unutrašnjoj ili ekonomskoj politici.
Krenimo od brojeva koji bi trebalo da su egzaktni, pa time, valjda, i nepristrasni.
Prosečna plata je u Srbiji, za ovih 10 SNS-ovih godina, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa 41.377 dinara iz 2012. godine (37.976 u godini pre toga) dospela do 69.136 dinara u novembru 2021. Porast je evidentan, ali to ne znači i da nam je standard postao skoro duplo bolji, štaviše, ostali relevantni podaci ostavljaju prilično kontradiktoran utisak.
Ukupni BDP Srbije, tako, po navodima Svetske banke, sa 43,31 milijarde dolara iz 2012. najpre je pao na 39,66 milijardi 2015, da bi do 2020. porastao na 59,96 milijardi – čime smo napokon uspeli da prevaziđemo nivo iz 2008, pre izbijanja svetske ekonomske krize, od 52,19 milijardi dolara.
Istovremeno, međutim, dug je sa skoro 16 milijardi dolara iz 2008, odnosno 30,54 odsto BDP-a, odnosno 2,181 dolar po glavi stanovnika, skočio na 23 i po milijarde 2012 (3.282 dolara po stanovniku), da bi do 2020. dosegao gotovo 31 milijardu dolara, to jest prosečno po 4.509 dolara za svakoga od nas. Procentualno u odnosu na BDP, sa 30,54 odsto iz 2008, preko 54,4 odsto 2012, došli smo do 58,37 odsto 2020. Najgore je bilo 2015 – 71,23 odsto.
Konteksta radi, uzmimo Poljsku na primer, dug je sa 212 milijardi iz 2008. skočio za nešto više od 50 odsto, na skoro 335 milijardi.
Nismo, dakle, ekonomski tigar, ekonomsko čudo neviđeno još manje, ali, ako je za utehu a nečim moramo i da se tešimo, nismo ni propali.
Nismo ni priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova iako se to najavljuje svih ovih 10 godina. Ali nismo ni odustali od puta u Evropsku uniju koji podrazumeva priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova, iako nam se već godinama pojašnjava da tamo nećemo biti primljeni čak i ako to učinimo.
Najznačajniji uspeh, čija vrednost nikako ne sme da bude potcenjena, sastoji se u oporavljanju vojske koja je u prethodnom periodu uspešno bila uništavana po važećim NATO standardima. Ovo tim pre što vojsku od tih NATO reformi oporavljamo prevashodno zahvaljujući pomoći iz Rusije, Kine i Belorusije.
Kad smo već kod toga, nikakvo opravdanje, a pogotovo moralno, ne postoji za to što smo se pridružili EU sankcijama Belorusiji. Toga treba da se stidimo. Dok je za svaku pohvalu što smo u postojećim okolnostima očuvali i unapredili odnose s Rusijom i Kinom. I što će predsednik Aleksandar Vučić uskoro putovati u Iran.
Istovremeno, ovo ne može, i ne sme, da bude kompenzacija za sve bahatije ponašanje sve brojnijih pojedinaca izašlih ispod šinjela aktuelne vlasti. Dok okolnost da snimke tog svog bahatog, a često i protivzakonitog, ponašanja nonšalantno postavljaju i po društvenim mrežama, i to bez ikakvih posledica, dodatno doprinosi utisku da se osećaju kao da ne podležu bilo kakvoj kontroli. Te se opravdano postavlja pitanje šta još rade pod dejstvom takvog osećanja vlasti koja slovi za najmoćniji afrodizijak, tim pre što su iskušenja u blizini dovoljno obilnih tokova novca, zasigurno, izuzetna.
SVETSKI EKONOMSKI FORUM I tako dalje. Hoćemo da kažemo da već i ovaj letimični (i svakako nepotpuni) pregled uspeha i neuspeha 10 godina aktuelne vlasti navodi na zaključak da se među njenim najuverljivijim argumentima i dalje nalazi duboko ukorenjeno, inače potpuno opravdano, saznanje da su njeni najistaknutiji protivnici još gori.
Ne samo zato što je upravo bilans njihove ranije vladavine stvorio sve neophodne uslove da se u SNS-u i Aleksandru Vučiću ugledaju spasioci, i to im ne treba zaboraviti, već i zato što bi njihov povratak na vlast značio i povratak onoj politici potčinjavanja za čiji se odlazak na đubrište istorije glasalo 2012. godine. Uostalom, već je dovoljno toga rečeno o Mariniki Tepić i njenom stavu da je u Srebrenici izvršen genocid, sa svim posledicama po srpski narod i države (Republiku Srpsku i Srbiju) koji iz toga treba da proisteknu, kao i o Zdravku Ponošu koga je, takoreći, ambasada SAD postavila na mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije da bi on sa te pozicije obogaljivao našu armiju, jer bio je „nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u Partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO“ („Vikiliksova“ američka diplomatska depeša br. 06BELGRADE880).
Imajući pak to u vidu, ne čudi što je i danas Ponoš zabrinjavajuće neodređen u pogledu eventualnog ulaska Srbije u NATO, kaže, „nikad ne reci nikad“. Ali čudi što oni koji su ga kandidovali s takvim stavom – što podrazumeva i „nikad ne reci nikad“ i za priznanje Kosova koje bi u slučaju opredeljivanja za NATO bilo neumitno – misle da bi on mogao da pobedi.
ČISTKE I PROMENE A to nas dovodi i do još jedne važne dijagnoze rezultata predstojećih izbora. Naime, uspeh (i neuspeh) ovakve politike ponovnog potčinjavanja neće biti proizvod zasluge njenih nosilaca, već rezultat promašaja aktuelne vlasti.
Njoj je, s druge strane, ako misli da o(p)stane, a još i više ako pri tome i Srbiji misli dobro, potrebno ozbiljno provetravanje od kadrova koji su se tamo okupili kao hijene oko lešine. Srbija ne sme da bude bilo čiji plen, najzad, drugu otadžbinu nemamo.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da u Srpskoj naprednoj stranci „neće biti čistke“, „a da li će biti velikih promena, biće svakako i toga mora da bude“. Tako da sad samo ostaje da one budu i sprovedene, i to u svrhe koje nisu samo predizborne… Uostalom, promene nabolje su i najbolji način za ostanak na vlasti.
[/restrict]
“Srpska napredna stranka odlučila je da na parlamentarne izbore 3. aprila – koji za svaku stranku vlasti znače sud o onome što je uradila – izađe u zaklonu nespornog ugleda Danice Grujičić kao prve na listi kandidata za poslanike.”
Jasni su motivi SNSa da angažuje profesorku Grujičić ali nam gospodin Vrzić ništa ne reče koji bi mogli biti motivi gospođe Grujičić da prihvati kandidaturu.
U nekom svom skromnom razmišljanju ja dolazim do zaključka da su joj motivi slični kao i kod Rusa i Kineza. Pošto cene da od opozicije nema nikakve koristi oni razgovaraju isključivo sa vlastima.
Verovatno je i gospođa Grujičić došla do sličnog zaključka. Pored ovakve opozicije Vučić i SNS mogu vladati doveka. Pa bolje da ja onda uđem unutra i pokušam se za nešto izboriti.
Ta naša vlast najbolji je indikator plačevnog stanja celog društva, tako da je Vučićevo hvalisanje u stilu običnog navijača, možda korisno kao neki lek ?! Pri čemu nam nije jasno da li naše društvo ne prepoznaje opšti interes ili za njega ne haje, nego smo se masovno (čast retkim izuzecima) pretvorili u bedne protuve koje se još jedino guraju oko kazana SNS. U tom svetlu ni potez gospođe Grujičić ne uliva nikakvu nadu, i žalimo što je do njega došlo.
Kako čovek nije savršeno biće, posebno u oblasti sticanja materijalnih dobara za fizički opstanak, gde nema racionalnu meru, to je praksa preovlađujućeg sistema organizacije u savremenom svetu utvrdila mogućnost promene vlasti. No nakon svega upliva nedobronamernog Zapadnog sveta i naše očigledne nedoraslosti ovoj situaciji. mi smo Zapadu i dalje bogomdano “ogledno dobro”, kome se dobro ne piše. A kad se jednom ipak desi da nas neko podstakne da se pomerimo, tad će Zapad već imati rezervnu garnituru, pa će sa zatucanom svetinom zajedno pljuvati i rušiti ove, da bi je na miru i uz opšti aplauz dovela za novi desetogodišnji ili sličan ciklus.
Sve ostalo su trice i kučine.
G-đa profesor Danica Grujičić SNS služi kao mamac u predizbornoj trci. Šta je motiv pomenute uvažene ličnosti da bude eksponent stranke, samo možemo da nagađamo. Svakako da je ona ušla čista srca i uverena da može da pomogne Srbiji. Ako SNS ponovo osvoji vlast, Danica Grujičić, bude li se držala svojih nadasve tačnih i cenjenih stavova, neće dugo opstati; moraće se prikloniti zahtevu da se utopi u amorfnu masu poslanika koji ne misle svojom glavom već samo demonstriraju partijsku poslušnost, ne koristeći nikom u Srbiji, do samima sebi.
Zaista, SNS ima velike šanse da nastavi vladavinu, uprkos kardinalnim greškama koje je počinila; uprkos zabadanju prsta u oko svakom srpskom patrioti, dovođenjem takvih kreatura kakva je G. Čomić koja “samo radi svoj posao” za koji je plaćena sa strane (osim onoga što joj Srbija plaća da radi na direktnu srpsku štetu); A. Brnabić – drugi prst u oko celokupnom moralu Srbije i SPC; Z. Mihajlović, osvedočenoj štetočini… da i ne pominjem g. Blera – kako je takav nitkov uopšte mogao da postane – savetnik srpskog predsednik? Šta ga je savetovao? Da istraje u nepriznavanju Kosova? Neće biti! Zamazivanje očiju naroda pričama o ekonomskom liderstvu Srbije, kao da smo slepi kod očiju! Država jednom rukom nešto da, a sa dve ruke uzmima od naroda – kao da se to ne vidi, na standardu – kakav BND! On nije pokazatelj boljeg života u Srbiji. Sve ono što je SNS dosad učinila popuštajući kosovskoj vlasi na njenom putu ka državnosti, kvalifikuje je za kaznu, a ne za nagradu.
Ali, šta je alternativa? Neko iz opozicije? Pa ona je još gora – krpež od onih koje narod otreskao o zemlju pre deset godina, vrhunski osvedočeno kooperativan skup ljudi koje je tako lako potkupiti da je to prosto sramota. I ko? Gospode! Neka Marinika koja mobiliše najgori deo Srba na projektima kakva je rezolucija o Srebrenici? Na pljuvanju sopstvenog naroda i uvaljivanja u nepostojeći greh (genocida) za vjeki vjekov! Ponoš – izdajnik, koji je, između ostalog, u okrilje Generalštaba primio kancelariju NATO pakta, srpske krvopije. Dosta je više NATO pakta, dosta nastojanja da budemo primljeni u EU; to bi bio samo put u našu definitivnu propast, jer bismo morali toliko toga da učinimo, suprotnog našim interesima.
Pa, SNS i Vučiću, osvestite se, i napravite PROVETRAVANJE! Ne lažite više narod! Oko Rio Tinta; krajnje nepoželjnog postavljanja Srbije na “liderski” položaj u četvrtoj industrijskom revoluciji – kome to treba?! Kome treba idiotski zakon o rodnoj ravnopravnost? Ćutanje o jasenovačkim mučenicima? Nebriga o stanju naše poljoprivrede? Samo prazne priče – ja bih bolje upravljala!
Inače, ja se još jedino uzdam u Boga, da “odsvira penal u poslednjem trenutku!”