PENZIJE ISPOD CRVENE LINIJE

MESEČNA PRIMANJA GRAĐANA TREĆEG DOBA U SRBIJI

Poslednjeg dana minulog decembra prosečna penzija bila je samo 42,4 odsto u odnosu na prosečnu platu u našoj zemlji. Gostujući ovih dana na jednoj televiziji, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da su penzije male i da će u narednom periodu biti povećane

Klizajuća putanja penzija nezadrživo juri prema neslavnim rekordima. Pre desetak godina cilj je bio da one ne padnu ispod 60 odsto od prosečne plate. Potom je crvena linija postavljena na 50 odsto, ali je švajcarska formula ukazivala da će mesečna primanja naših najstarijih građana biti još niža na skali statističke lestvice.

Prosečna plata u Srbiji 31. decembra (2021) iznosila je 69.136 dinara, a prosečna penzija 29.374 dinara, što je na nivou od 42,4 odsto, sa tendencijom daljeg pada. Očigledno je da se u državnim organima prate parametri, ali je do sada izostajala reakcija u smislu da se stvari pokrenu nabolje.

Prvi se, početkom februara ove godine, oglasio predsednik Srbije koji je pred TV kamerama rekao da su penzije male i da će u narednom periodu biti povećane. Pri tome je Aleksandar Vučić zahvalio penzionerima što su doprineli fiskalnoj stabilizaciji državnih finansija. Blagodario je predsednik penzionerima još nekoliko puta posle 2014. godine, kada su penzije, odlukom nadležnih državnih organa, to jest usvajanjem u narodu nazvanom zakona o smanjenju penzija (Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija) drastično redukovane.

[restrict]

SUROGAT ZAKON Da podsetimo, tim zakonom korisnicima penzija čija je visina mesečnih prinadležnosti bila veća od 25.000 dinara, a manja od 40.000 dinara, penzije su isplaćivane u iznosu koji se dobija tako što se od ukupne visine penzije odbija iznos od 22 odsto. Onima čija je visina mesečnih primanja bila veća od 40.000 dinara, penzije su isplaćivane u iznosu umanjenom za 25 odsto za taj deo primanja. Zanimljivo je da onima koji su imali penziju manju od 25.000 dinara ništa nije odbijano, a takvih je bilo nešto više od milion. Oni nisu učestvovali u stabilizaciji državnih finansija, makar simbolično, učešćem od po jednog dinara.

Nepopularni zakon je trajao četiri godine. Neki pravnici su ga nazvali surogat zakonom. Za to vreme su penzionerima čija su mesečna primanja bila veća od 25.000 dinara, a takvih je bilo više od 700.000, manje isplaćeno od sedam do deset (mesečnih) penzija. Reč je zaista o značajnim sredstvima. Vlasnicima većih penzija manje je isplaćeno od 5.000 do 10.000 evra u protivdinarskoj vrednosti.

Zaposlenima u javnom sektoru u vreme kada su penzionerima primanja smanjena i do četvrtine od punog iznosa, plate su smanjene linearno svima za samo 10 odsto, s tim što su im posle godinu dana mesečna primanja vraćena na raniji nivo. U to vreme su zaposleni imali za oko 50 odsto veća primanja od penzionera.

Dogodilo se da je onima koji najmanje imaju (penzionerima) uzeto najviše, a onima koji imaju najviše (državni činovnici) uzeto je najmanje.

Privremenim zakonom je četiri godine bio suspendovan sistemski zakon koji reguliše penzijsko i invalidsko osiguranje. Penzije se, inače, smatraju privatnom imovinom, pa je zaista osetljivo pitanje zakidanja mesečnih prinadležnosti. Očekivalo se da će država, a s obzirom na činjenicu da je stala na noge i da finansira mnoge oblasti koje ranije nije, početi da vraća ,,pozajmljeni“ deo penzija. To se, međutim, ne događa, niti ima nagoveštaja da će država ispuniti svoju po mnogim pravnicima realnu obavezu. Zbog toga je nekoliko desetina hiljada penzionera pokrenulo upravne postupke, koji će rezultirati sudskim epilogom.

 

STAV RESORNE MINISTARKE Na sastancima penzionera oštećeni govore da im je teško što će morati da tuže svoju državu zbog neizmirenih obaveza, ali da je to jedini način kako bi se domogli zakinutih para. Zna se da penzioneri veoma teško žive i da je malo dece koja mogu da materijalno pomognu svoje roditelje. Čak je rasprostranjenija situacija u kojoj decu, zbog nezaposlenosti ili nedovoljnih primanja, izdržavaju roditelji.

Potpisnik ovih redova nedavno je, u neformalnom razgovoru, upitao ministarsku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariju Kisić Tepavčević da li se na sednicama Vlade razgovara o vraćanju zakinutog dela penzija od 2014. do 2018. godine. Izbegavši direktan odgovor kazala je da predstoji obrazovanje tela koje bi razmotrilo sve aspekte tog problema i da će članovi tog tima biti i predstavnici penzionera. Ta činjenica predstavlja pomak u odnosu na ušančeni stav dela državnih činovnika da je sve rešeno Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Očekuje se da će uskoro biti nešto konkretno urađeno u pogledu sagledavanja u ovom času možda najvećeg problema što opterećuje penzionere.

Optimizam donekle budi i stav ministra u Vladi Republike Srbije i predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića, koji je nedavno na jednom internom skupu kazao da će država vratiti zakinuti deo penzija kada bude ekonomski stala na noge. S obzirom na sve veće investicije u infrastrukturu, država se i te kako ekonomski oporavila. Potrebna je samo dobra volja.

U procesu ostvarenja pravde, deo tužbi penzionera dospeo je u Evropski sud za ljudska prava koji će dati konačnu reč da li penzioneri opravdano potražuju zakinuti deo penzija.

Jednokratna novčana pomoć penzionerima koju svake godine primenjuje Vlada Republike Srbije prihvaćena je među građanima trećeg doba, ali oni navode da bi bilo bolje da ti iznosi uđu u masu za usklađivanje penzija, čime bi pomoć dobila normalni i dugoročni karakter. Penzioneri reaguju i na činjenicu da će mladima (od 16 do 29 godina) ove godine biti isplaćena veća državna pomoć od one koja je namenjena penzionerima.

Od 2014. do 2019. plate su u javnom sektoru povećane za 35 do 49 odsto (zavisno od ministarstva), a penzije samo za 12,75 procenata. Ne osporavajući potrebu za povećanjem plata korisnicima budžetskih sredstava, veoma je teško naći opravdane razloge za ovako velike razlike u povećanju plata i penzija. To je prouzrokovalo teške posledice po standard i obezbeđenje osnovnih životnih potreba penzionera i razlog je sve izraženijeg nezadovoljstva i negativnih tendencija među građanima trećeg doba.

Nakon dugog i mukotrpnog vraćanja izdataka za penzije na održiv nivo, penzijski sistem napokon je doveden u red u 2019. i od 2020. počela je da se primenjuje švajcarska formula za njihovo povećanje. Fiskalni savet je glasno reagovao protiv ovakvog rešenja u svojim saopštenjima, govoreći da je ovo ozbiljno udaljavanje od dobre prakse regulacije penzionih sistema. I kada se pogleda gde ovakav institut postoji – a to su pre svega energentima bogate, ali slabo razvijene zemlje Azije i Afrike sa upitnim demokratskim tradicijama, ne i razvijene demokratske zemlje Evrope – pada u oči da nismo izabrali baš najbolji sistem.

 

 POTREBNO PRILAGOĐAVANJE Švajcarska formula podrazumeva usklađivanja visine penzija sa rastom cena i zarada, i to: 50 odsto u odnosu na inflaciju, i 50 odsto u odnosu na rast zarada. Ovaj sistem je darežljiviji prema penzionerima od prostog usklađivanja sa inflacijom, pošto je rast zarada obično viši od inflacije, pa bi primenom ove formule penzije rasle više. Međutim, u nas je prisutan još jedan problem: penzije sve više zaostaju u odnosu na plate, čime se penzioneri dovode u veoma tešku situaciju. Zbog toga se sve češće spominje da bi pravednije bilo kada bi se izmenila švajcarska formula, pa da se penzije usklađuju 30 odsto u odnosu na inflaciju, a 70 odsto u odnosu na rast zarada.

Imajući u vidu da je poslednjim referendumom pravosuđe u Srbiji dobilo apsolutnu nezavisnost i samostalnost, s pravom se očekuje da buduće presude budu još pravednije u odnosu na one koje pripadaju prošlosti.

Sudeći po dosadašnjim obraćanjima penzionera institucijama Republike Srbije, građani trećeg doba nemaju ništa protiv, pa su formulisali predlog da se dug vrati u ratama, kako bi se državi olakšala situacija. Odgovori šefova kabineta su bili hladni, to jest formulisani tako da je zahtev prosleđen nadležnom državnom organu. A onda počinje zid ćutanja. Dug, predug…

Dugo se ne oglašavaju činovnici čija je nadležnost da zahteve rešavaju tako što će ih prihvatiti ili odbaciti, te da o tome obaveste javnost. Ako smatraju da za vraćanje nema pravnog osnova, neka to saopšte i iznesu činjenice na koje se oslanja njihov stav.

Čak i da pravda kaže da penzionerima ne pripada zakinuti deo mesečnih primanja od 2014. do 2018. godine, država bi makar iz moralnih razloga, pokazujući dobru volju i brigu za svoje najstarije, trebalo da se na odgovarajući način oduži onima koji su od bankrotstva spasli javne finansije.

Zaslužili su to.

[/restrict]