ODBRANA I POSLEDNJI DANI PORODICE

Ubijanje porodice i uloga zabavne industrije i društvenih mreža u njoj

U toku je drastično menjanje našeg sveta. A da najefikasnija, ključna, najvažnija faza promene, ona iznutra, u porodici, bude uspešno obavljena, potrudili su se propagandni sistemi najpre unutar zabavne industrije, a potom i suptilni mehanizmi formiranja mišljenja koji se sprovode u sajber svetu društvenih mreža. Ovaj rat je naizgled neravnopravan na štetu sveta koji smo poznavali. Ipak, poraz može da se izbegne na vrlo jednostavan način

I ako se agenda ciničnog naziva „novo normalno“ na Zapadu primila naizgled bez turbulencija, bilo kakvog ozbiljnog protivljenja, pa čak i nekih značajnih javnih rasprava onih koji bi svojim znanjem, strukom i iskustvom trebalo da vode ovakve polemike, uvođenje „novih vrednosti“ nije prošlo bez žrtava i značajnih društvenih turbulencija. Mnoge su stvari siledžijski nametnute populaciji. Društvo se menjalo bez uticaja onih koji čine to društvo. A da ona najefikasnija faza promene, ona iznutra, bude takođe uspešno obavljena, potrudili su se propagandni sistemi najpre unutar zabavne industrije, a potom i suptilni mehanizmi formiranja mišljenja koji se sprovode u sajber svetu društvenih mreža. Osim religije, istorije, nacije, pripadnosti određenoj etničkoj grupi, pa čak i geografskom prostoru, ili polu (!), a što je sve detaljno osporeno i nivelisano, etiketirano kao nevažni relikt prošlosti, i vrlo perfidnim radom dotičnih prešaltovano na novo, bilo je neophodno da se isto učini i s porodicom kakvu smo donedavno poznavali. Odnosno, da bi se sve gornje promene održale i prihvatile, morala je prvo da se deinstalira prevaziđena i sputavajuća arhaična porodica zastarelog sveta i da se umesto nje u suštini nametne – ništa! [restrict]

Ruševine porodičnih bedema Tako danas postoji bizarna i besmislena vrsta porodice koja je u zapadnim zemljama za kratko vreme gotovo postala preovlađujuća. Porodica koju orvelijanskom nomenklaturom tamo nazivaju jednočlanim domaćinstvom. To su zapravo ruševine porodičnih bedema koji su predstavljali temelje starog društva. Pripadnici razvaljenih porodica su do te mere zadojeni mržnjom i egoizmom s jedne strane ili su odbačene žrtve te mržnje s druge, da su odlučili da će im biti bolje da žive sami ili su morali da nastave sami. Dalje, sve je više mladih koji doslovno beže iz roditeljskih domova čim se domognu punoletstva, ali ne kao ranije, zbog školovanja ili normalne, od roditelja prihvaćene i s njima u normalnom ljudskom odnosu podržane želje za osamostaljivanjem. Ne, sada se beleže brutalna raspadanja porodica koje su zadojene trajnom netrpeljivošću, nepopravljivim razdorom i čak mržnjom, raskomadane na delove koji su postali ta jednočlana domaćinstva. Zapadni svet je postao zemlja samaca. Posebno je to primetno u skandinavskim državama. Mada, tek nešto više nego na drugim „razvijenim“ mestima. Razni su razlozi koje mladi navode u opravdavanju svog trajnog napuštanja porodice, odnosno roditelja. Ali su svi iz iste kuhinje. Ta napuštanja su sve češće praćena razdorom i prestankom bilo kakvih kontakata s roditeljima, pa i sa srodnicima. Često su i deca tih razbijenih porodica međusobno zakrvljena i nepopravljivo otuđena. Tako se pojavila pošast pandemijskih razmera s rastućim izuzetno velikim brojem žrtava, pošast koja stvara samce i razbijene porodice.

Ponosne arhitekte novog sveta i njemu pripadajućeg poretka ističu kako su mladi, posebno mladi rođeni u ovom milenijumu, nezadovoljni zastarelim shvatanjima svojih roditelja!? To je nazvano pojavom rastućeg individualizma. Razume se, u pohvalnom tonu. Mnogi, navodno, nalaze da je neprihvatljivo da žive s nekim, pa makar to bili i najbliži, ako se protive afirmaciji gej agende, ali i ostalih, poput onih u sajber svetu zadojenih „pokreta“ „I ja“ ili „Crni život vredi“. I dok se normalne porodice razvaljuju na nesastavljive delove, svode ni na šta ili su potpuno nefunkcionalne, a svakako su u sve manjem broju reproduktivne, dotle ove nove cvetaju. Tako njihovi zagovornici ponosno ističu kako drastično raste broj gej porodica koje se odlučuju da imaju decu, a što im zakoni praktično svih zapadnih zemalja odavno dozvoljavaju. Čak se i crkva pridružila ovoj travestiji i degenerisanju porodice. Budućnost ovog sveta, ispada, ako budućnosti uopšte bude, jeste na gej porodicama. Iza njih su one iz rasno mešovitih brakova. One bele s još normalnim seksualnim stavovima navodno drastično zaostaju o pitanju namere da gaje potomstvo. Ako je to tačno, ovaj će svet za koju deceniju biti sastavljen od potomstva istopolnih roditelja i onih iz rasno mešovitih brakova. Ogromna, siledžijska i sa svih strana intenzivno nametana podrška gej brakovima koji bi da gaje decu, usvojenu ili na druge načine pribavljenu, pomenuto osetno smanjenje želje kod heteroseksualnih brakova da ili uopšte imaju decu ili da se zadovolje jednim detetom omogući će, uz druge mere, da se obavi odavno planirana agenda smanjenja broja ljudi na planeti. Iniciraće se odumiranje ljudi uz pomoć degenerisanja ili potpunog uništenja porodice. Podsticanje i podrška egoizma kod mladih, pomenuti indukovani nepomirljivi sukob s roditeljima i posledični individualizam koji podrazumeva ne samo trajni raskid s roditeljima već i odsustvo želje da se stvara sopstvena porodica, posebno ne ona s decom, zaista će biti važan deo procesa smanjenja svetske populacije. Barem onog njenog najnaprednijeg dela. Za ostale će se verovatno postarati ratovi i epidemije.

U svemu ovome ogromnu, zapravo najvažniju ulogu igra indoktrinacija svim neophodnim idejama i nazorima novog svetskog poretka koje u svojim delima imaju proizvodi zabavne industrije. Nemoguće je, recimo, videti film ili televizijsku seriju u kojoj nema međurasnih veza, bilo tek ljubavnih ili kompletnih, bračnih sa već stvorenim porodom. Zanimljivo je da se gotovo isključivo mešaju crna i bela rasa, belo-žuta je retkost, a žuto-crne praktično nema. To je postao standard, novi stereotip. Jednako kao i orvelijansko prekrajanje prošlosti koja je naprasno puna crnih likova na svim mogućim društvenim, geografskim i istorijskim pozicijama, čak i među likovima najčuvenijih književnih dela. I dok se u zabavnoj industriji malaju obrisi tog novog društva i njegovih nazora, menja se i neprikladna prošlost. Odbacuju se čak i najslavniji ljudi, književna dela, i istorijske prilike koje nisu u skladu s novim merama. Ne samo zabavna industrija već i, u većoj meri, društvene mreže postaju poprište bitke za standarde novog sveta. Izbacuju se demokratskom fašističkom metodom za te nove vrline neodgovarajući prilozi sa, recimo, jutjuba. Uvedeni su novi algoritmi za prepoznavanje i blokiranje nepodobnih. Dovoljno je pomenuti određenu neprihvatljivu reč i eto blokade. Isto se radi i na svim ostalim društvenim mrežama koje su društvene samo među pristalicama modernog sveta, odnosno onima koji su uspešno prošli proces ispiranja mozga.

Spasonosno okretanje porodici Deluje da su sve poluge moći za obavljanje ovog procesa u potpunosti u rukama onih koji menjanju naš svet. Ali pošto je najodlučniji deo bitke ipak na pojedincima, jer se odvija na nivou porodice, ovaj sukob još može da dobije i drugačiji ishod. Ako se, naime, dovoljan broj ljudi okrene porodici i njenom očuvanju, nijedna agenda koja je negira ili nastoji da je promeni ne može biti uspešna. Iako iz ove perspektive to deluje naivno, upravo je tako jednostavno. Mladi treba da povedu ovaj svet poštujući svoje roditelje, svoje poreklo, svoju istoriju, tradiciju. I možete slušati navodne studije raznoraznih univerziteta i velikih naučnih imena, kao što je slučaj s nekim koje su navodno dokazale gorespominjanu rastuću otuđenost modernog zapadnog čoveka od porodice, bežanje mladih od roditelja i njihovih „zatucanih i zastarelih“ nazora, ali ih ne treba prihvatiti i ponašati se u skladu sa njima jer je, eto, navodno to sad trend ili čak neminovnost. Uopšte nije tako. Upravo je suprotno. Što više ljudi to shvati i zanemari poruke-naredbe kojima se podstiče razaranje starog sveta, svet će se uspešnije braniti. Poprište te bitke, zapravo rata je porodica. Otud tako intenzivno insistiranje na novim porodičnim stereotipima u filmovima i serijama. Na nama koji ih gledamo je da sebi, njima i svetu pokažemo da li smo, kako nas smatraju, poslušne jedinke spremne da poveruju u sve što im se servira ili ipak imamo snage i volje da razmišljamo svojom glavom bez obzira na posledice.

[/restrict]