ОДБРАНА И ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ПОРОДИЦЕ

Убијање породице и улога забавне индустрије и друштвених мрежа у њој

У току је драстично мењање нашег света. А да најефикаснија, кључна, најважнија фаза промене, она изнутра, у породици, буде успешно обављена, потрудили су се пропагандни системи најпре унутар забавне индустрије, а потом и суптилни механизми формирања мишљења који се спроводе у сајбер свету друштвених мрежа. Овај рат је наизглед неравноправан на штету света који смо познавали. Ипак, пораз може да се избегне на врло једноставан начин

И ако се агенда циничног назива „ново нормално“ на Западу примила наизглед без турбуленција, било каквог озбиљног противљења, па чак и неких значајних јавних расправа оних који би својим знањем, струком и искуством требало да воде овакве полемике, увођење „нових вредности“ није прошло без жртава и значајних друштвених турбуленција. Многе су ствари силеџијски наметнуте популацији. Друштво се мењало без утицаја оних који чине то друштво. А да она најефикаснија фаза промене, она изнутра, буде такође успешно обављена, потрудили су се пропагандни системи најпре унутар забавне индустрије, а потом и суптилни механизми формирања мишљења који се спроводе у сајбер свету друштвених мрежа. Осим религије, историје, нације, припадности одређеној етничкој групи, па чак и географском простору, или полу (!), а што је све детаљно оспорено и нивелисано, етикетирано као неважни реликт прошлости, и врло перфидним радом дотичних прешалтовано на ново, било је неопходно да се исто учини и с породицом какву смо донедавно познавали. Односно, да би се све горње промене одржале и прихватиле, морала је прво да се деинсталира превазиђена и спутавајућа архаична породица застарелог света и да се уместо ње у суштини наметне – ништа!

[restrict]

Рушевине породичних бедема Тако данас постоји бизарна и бесмислена врста породице која је у западним земљама за кратко време готово постала преовлађујућа. Породица коју орвелијанском номенклатуром тамо називају једночланим домаћинством. То су заправо рушевине породичних бедема који су представљали темеље старог друштва. Припадници разваљених породица су до те мере задојени мржњом и егоизмом с једне стране или су одбачене жртве те мржње с друге, да су одлучили да ће им бити боље да живе сами или су морали да наставе сами. Даље, све је више младих који дословно беже из родитељских домова чим се домогну пунолетства, али не као раније, због школовања или нормалне, од родитеља прихваћене и с њима у нормалном људском односу подржане жеље за осамостаљивањем. Не, сада се бележе брутална распадања породица које су задојене трајном нетрпељивошћу, непоправљивим раздором и чак мржњом, раскомадане на делове који су постали та једночлана домаћинства. Западни свет је постао земља самаца. Посебно је то приметно у скандинавским државама. Мада, тек нешто више него на другим „развијеним“ местима. Разни су разлози које млади наводе у оправдавању свог трајног напуштања породице, односно родитеља. Али су сви из исте кухиње. Та напуштања су све чешће праћена раздором и престанком било каквих контаката с родитељима, па и са сродницима. Често су и деца тих разбијених породица међусобно закрвљена и непоправљиво отуђена. Тако се појавила пошаст пандемијских размера с растућим изузетно великим бројем жртава, пошаст која ствара самце и разбијене породице.

Поносне архитекте новог света и њему припадајућег поретка истичу како су млади, посебно млади рођени у овом миленијуму, незадовољни застарелим схватањима својих родитеља!? То је названо појавом растућег индивидуализма. Разуме се, у похвалном тону. Многи, наводно, налазе да је неприхватљиво да живе с неким, па макар то били и најближи, ако се противе афирмацији геј агенде, али и осталих, попут оних у сајбер свету задојених „покрета“ „И ја“ или „Црни живот вреди“. И док се нормалне породице разваљују на несастављиве делове, своде ни на шта или су потпуно нефункционалне, а свакако су у све мањем броју репродуктивне, дотле ове нове цветају. Тако њихови заговорници поносно истичу како драстично расте број геј породица које се одлучују да имају децу, а што им закони практично свих западних земаља одавно дозвољавају. Чак се и црква придружила овој травестији и дегенерисању породице. Будућност овог света, испада, ако будућности уопште буде, јесте на геј породицама. Иза њих су оне из расно мешовитих бракова. Оне беле с још нормалним сексуалним ставовима наводно драстично заостају о питању намере да гаје потомство. Ако је то тачно, овај ће свет за коју деценију бити састављен од потомства истополних родитеља и оних из расно мешовитих бракова. Огромна, силеџијска и са свих страна интензивно наметана подршка геј браковима који би да гаје децу, усвојену или на друге начине прибављену, поменуто осетно смањење жеље код хетеросексуалних бракова да или уопште имају децу или да се задовоље једним дететом омогући ће, уз друге мере, да се обави одавно планирана агенда смањења броја људи на планети. Иницираће се одумирање људи уз помоћ дегенерисања или потпуног уништења породице. Подстицање и подршка егоизма код младих, поменути индуковани непомирљиви сукоб с родитељима и последични индивидуализам који подразумева не само трајни раскид с родитељима већ и одсуство жеље да се ствара сопствена породица, посебно не она с децом, заиста ће бити важан део процеса смањења светске популације. Барем оног њеног најнапреднијег дела. За остале ће се вероватно постарати ратови и епидемије.

У свему овоме огромну, заправо најважнију улогу игра индоктринација свим неопходним идејама и назорима новог светског поретка које у својим делима имају производи забавне индустрије. Немогуће је, рецимо, видети филм или телевизијску серију у којој нема међурасних веза, било тек љубавних или комплетних, брачних са већ створеним породом. Занимљиво је да се готово искључиво мешају црна и бела раса, бело-жута је реткост, а жуто-црне практично нема. То је постао стандард, нови стереотип. Једнако као и орвелијанско прекрајање прошлости која је напрасно пуна црних ликова на свим могућим друштвеним, географским и историјским позицијама, чак и међу ликовима најчувенијих књижевних дела. И док се у забавној индустрији малају обриси тог новог друштва и његових назора, мења се и неприкладна прошлост. Одбацују се чак и најславнији људи, књижевна дела, и историјске прилике које нису у складу с новим мерама. Не само забавна индустрија већ и, у већој мери, друштвене мреже постају поприште битке за стандарде новог света. Избацују се демократском фашистичком методом за те нове врлине неодговарајући прилози са, рецимо, јутјуба. Уведени су нови алгоритми за препознавање и блокирање неподобних. Довољно је поменути одређену неприхватљиву реч и ето блокаде. Исто се ради и на свим осталим друштвеним мрежама које су друштвене само међу присталицама модерног света, односно онима који су успешно прошли процес испирања мозга.

Спасоносно окретање породици Делује да су све полуге моћи за обављање овог процеса у потпуности у рукама оних који мењању наш свет. Али пошто је најодлучнији део битке ипак на појединцима, јер се одвија на нивоу породице, овај сукоб још може да добије и другачији исход. Ако се, наиме, довољан број људи окрене породици и њеном очувању, ниједна агенда која је негира или настоји да је промени не може бити успешна. Иако из ове перспективе то делује наивно, управо је тако једноставно. Млади треба да поведу овај свет поштујући своје родитеље, своје порекло, своју историју, традицију. И можете слушати наводне студије разноразних универзитета и великих научних имена, као што је случај с неким које су наводно доказале гореспомињану растућу отуђеност модерног западног човека од породице, бежање младих од родитеља и њихових „затуцаних и застарелих“ назора, али их не треба прихватити и понашати се у складу са њима јер је, ето, наводно то сад тренд или чак неминовност. Уопште није тако. Управо је супротно. Што више људи то схвати и занемари поруке-наредбе којима се подстиче разарање старог света, свет ће се успешније бранити. Поприште те битке, заправо рата је породица. Отуд тако интензивно инсистирање на новим породичним стереотипима у филмовима и серијама. На нама који их гледамо је да себи, њима и свету покажемо да ли смо, како нас сматрају, послушне јединке спремне да поверују у све што им се сервира или ипак имамо снаге и воље да размишљамо својом главом без обзира на последице.

[/restrict]