FEBRUAR KOJI ĆE PROMENITI SVET

Priznanje nezavisnosti i miran ulazak ruske armije Donbas je dočekao s oduševljenjem i ne može se govoriti o invaziji kakvu je, recimo, američka vojska izvršila na Irak 2003, bez odobrenja SB UN

Dana 21. februara 2014. godine, u 22 časa i 40 minuta, predsednik Ukrajine Viktor Janukovič silom je svrgnut s vlasti u protivustavnom krvavom državnom prevratu i napustio je sa svojim saradnicima glavni grad Kijev. Bežao je demokratski izabrani predsednik, spasavajući živu glavu pred oružanom poterom lidera majdanske opozicije koji su svega nekoliko sati ranije tog istog dana potpisali zajedno s njim sporazum o regulisanju ukrajinske političke krize, u prisustvu šefova diplomatija Nemačke i Poljske. Pristao je Janukovič na sve ustupke, da raspusti i samog sebe i parlament, ali to izvršiocima protivustavnog državnog prevrata nije bilo dovoljno. Želeli su njegovu glavu i već iste večeri su pogazili sporazum za koji su garantovali Evropljani. Rusija je izvukla nevoljnika u poslednji čas. Od tada traje građanski rat i oružani sukob, tokom kojeg je narod istoka Ukrajine zatražio nezavisnost i priključenje Rusiji, proglašavajući formiranje Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR). Nešto manje od mesec dana nakon prevrata Krim se posle 60 godina vratio u ustavno-pravni sistem RF. [restrict]

Dana 21. februara 2022. godine, tačno u 22 časa i 40 minuta – u isti dan, sat i minut kada je osam godina ranije izvršen krvavi majdanski puč – predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je akt o priznanju nezavisnosti DNR i LNR, zajedno sa liderima ovih republika Denisom Pušilinom i Leonidom Pasečnikom. Istovremeno, izlazeći u susret molbi i zahtevu Pušilina i Pasečnika, naložio je pripadnicima Oružanih snaga RF da osiguraju mir i bezbednost na teritoriji DNR i LNR, imajući u vidu masovno granatiranje civilnih kvartova od strane Oružanih snaga Ukrajine koje traje poslednjih dana i nedelja. Miran ulazak ruske armije na teritoriju Donbasa zapadni mediji predstavili su kao dokaz „ruske invazije“ koju su mesecima prizivali, ali je činjenica da su Rusi u Donbasu, doduše sa osam godina zakašnjenja, dočekani kao oslobodioci i spasioci – sa cvećem i vatrometom. Za uvođenje trupa u DNR i LNR Putinu nije bilo neophodno ni odobrenje parlamenta (kakvo je dobio u proleće 2014. godine za teritoriju Ukrajine), jer je to učinio na poziv zvaničnih vlasti ovih republika, pa se i iz tog razloga – za sada – ne može govoriti o invaziji ruske vojske, po modelu kakav je, recimo, bila invazija američke vojske na Irak 2003, bez odobrenja SB UN.

 

PREGOVORI VIŠE NEMAJU SMISLA Uoči potpisivanja akata o priznanju Vladimir Putin je najpre održao sednicu Saveta bezbednosti RF, na kojoj su se svi prisutni bez dvoumljenja izjasnili za rusko priznanje narodnih republika Donjecke i Luganske. Razlog je bio više nego očigledan: sprečiti nastavak masovne pogibije civila, ruskih državljana, u Donbasu pod ukrajinskim bombama, imajući u vidu da je sukob iz 2014. i 2015. već odneo, prema procenama Ujedinjenih nacija, preko 13.000 žrtava, od čega je samo u donjeckom regionu stradalo oko 4.000 civila. Ako se pogleda mapa planirane ukrajinske ofanzive na Donbas, do koje je došao vojni štab DNR-a, može se videti da su dve male republike u potpunosti okružene desetinama hiljada neprijateljskih vojnika, opremljenih tenkovima, artiljerijom, samohodnim haubicama i višecevnim raketnim bacačima – spremnim u svakom trenutku da započnu invaziju. Nakon dolaska ruskih snaga, po modelu nedavno viđenom u Karabahu ili Kazahstanu, napad kijevskih snaga na Donbas značio bi direktan sukob s trenutno verovatno najmoćnijom vojnom silom sveta.

Posle sednice Saveta bezbednosti RF ruski predsednik se obratio naciji i celom svetu, navodeći brojne razloge za takvu odluku. Ali glavna nit njegovog govora može se svesti na sledeće: razgovori i pregovori sa Zapadom u vezi s opravdanom zabrinutošću Moskve za sopstvenu bezbednost usled širenja NATO-a, i postavljanja udarnih sistema naoružanja duž ruskih granica, više nemaju nikakvog smisla, jer oni nisu spremni da uvaže baš nijedan predlog Rusije – i jedini jezik koji razumeju je jezik sile. Posle osam godina (s)trpljenja i nade da druga strana prestane s progonom ruskog stanovništva u Ukrajini, i nakon 31 godine od lažnog obećanja Zapada da se NATO neće širiti, Moskva više neće čekati ničiju dobru volju. Neka drugi sada čekaju njenu.

 

ODLUKA KOJA MENJA SVETSKI POREDAK U svom obraćanju Putin je upozorio da se Kijev sprema za blickrig protiv Donbasa, što je pokušavao i 2014. i 2015. godine, kada je pretrpeo krah i morao da potpiše Minske sporazume, ali ni sedam godina kasnije nije izvršio obaveze koje iz njih proističu. „Zato mora odmah da bude doneta davno sazrela odluka: priznati suverenitet i nezavisnost Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike. Molim Federalnu skupštinu da podrži ovu odluku i ratifikuje sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Rusije i DNR i LNR. Od onih koji drže vlast u Kijevu, tražimo da odmah obustave vojna dejstva. U suprotnom, odgovornost za nastavak krvoprolića biće u celini na vladajućem režimu Ukrajine“, izneo je Putin jedno od svojih upozorenja. Državna duma je ratifikovala ove odluke sa većinom od skoro 90 odsto od ukupnog broja deputata: „za“ je glasalo 399, dok onih koji su protiv i uzdržani – nije bilo. To je istorijska odluka koja menja svetski poredak.

Osvrnuo se Putin na istoriju teritorije današnje Ukrajine, od vremena Kijevske Rusije do poslednjih dana, poručujući da je ona „integralni deo naše istorije“ i „drevna ruska zemlja“. „Savremenu Ukrajinu je u svakom pogledu i u celini stvorila Rusija. Tačnije, boljševička, komunistička Rusija. Taj proces je faktički počeo odmah posle revolucije iz 1917. godine. Lenjin i njegovi saradnici su to radili grubo prema Rusiji. Tako što su od nje otkidali njene istorijske teritorije. Milione ljudi, koji su tamo živeli, ništa nisu pitali. Staljin je priključio Ukrajini neke zemlje koje su prethodno pripadale Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Hruščov je 1954. uzeo Rusiji Krim i poklonio ga Ukrajini. Eto, tako je nastala teritorija sovjetske Ukrajine“, naglasio je ruski lider.

Podsetio je na početni period stvaranja SSSR-a, kada su boljševici počeli formiranje nove državnosti nakon Oktobarskog prevrata i građanskog rata, a za osnovu su uzete Lenjinove ideje o pravu nacija na samoopredeljenje – do otcepljenja. Prema njegovim rečima, savremenu Ukrajinu formirala je Rusija kao rezultat odvajanja dela njenih istorijskih teritorija, ali građane niko ništa nije pitao. „Ukrajina za nas nije prosto susedna zemlja, to je neodvojivi deo naše sopstvene istorije, kulture, duhovnosti, to su naši bližnji“, rekao je Putin i podsetio da je posle 1991. Ukrajina počela mehanički da kopira tuđe modele državnosti, otuđene od njene istorije i ukrajinske realnosti. Ocenio je da je ukrajinsku državnost pojela korupcija.

„Lenjinski principi nacionalne politike nisu prosto greška. To je mnogo gore od greške. Današnju Ukrajinu sa punim pravom možemo nazvati Ukrajina ’Vladimir Iljič Lenjin’! Dokumenti ovo u potpunosti potvrđuju, kao i to da su Donbas naprosto ugurali u Ukrajinu. Tamošnji ’zahvalni’ potomci su porušili sve spomenike Lenjinu. Oni to zovu – dekomunizacija. Samo, kad je to krenulo, ne treba se zaustavljati na pola puta. Spremni smo da pokažemo šta za Ukrajinu znači istinska dekomunizacija“, upozorio je ruski lider, očigledno aludirajući na to da, ako se već krenulo u „dekomunizaciju“, onda ne treba čuvati nijedan produkt komunizma – uključujući i samu ukrajinsku državu. To je najava po kom scenariju bi se stvari mogle odvijati u budućnosti.

 

RUSIJA UKRAJINI POMOGLA SA 250 MILIJARDI DOLARA  Kako je saopštio Putin, Rusija je od 1991. do 2013. na razne načine pomogla Ukrajini sa 250 milijardi dolara. Bilo bi zanimljivo to uporediti sa iznosima zapadne „pomoći“ Ukrajini u poslednjih osam godina, jer je reč o neuporedivo manjim iznosima, a i to što je Zapad davao Ukrajini nije bilo za nove fabrike i auto-puteve već velikim delom u oružju i ratnoj opremi, u svrhu huškanja na rat protiv Rusije i pogibiju. „Rusija je sa Ukrajinom 2011. imala 50 milijardi dolara robne razmene, a sa Evropskom unijom nije imala toliko ni 2019. pre pandemije. Kijev je ’dijalog sa Rusijom’ koristio za trgovinu sa Zapadom, za ucenjivanje pretnjom zbližavanja sa Rusijom. Ukrajinske vlasti su od svog prvog koraka u gradnji državnosti odricale sve što nas objedinjuje. Svoj ’evropski civilizacijski izbor’ ukrajinska oligarhija nije koristila za dobro naroda već za legalizovanje milijardi dolara opljačkanih od Ukrajinaca kroz revnosno pružanje geopolitičkih usluga protiv Rusije“, objasnio je Putin zašto Ukrajina, i pored svih povoljnih vetrova sa Istoka i Zapada, nikada nije postala uspešna država.

Podvukao je da Ukrajina nije stekla stabilnu državnost, a izbori joj služe za podelu i preraspodelu svojine i vlasti među oligarhijskim klanovima: „Prema raspoloživim podacima, protest na kijevskom Majdanu američka ambasada je pomagala sa milion dolara dnevno. Još su desetine miliona dolara uplaćivane na račune lidera opozicije. Ni za žive spaljene učesnike mirnog protesta u Odesi niko nije odgovarao. Niko i ne traži krivce, ali mi znamo njihova imena i učinićemo sve da budu izvedeni pred sud i kažnjeni. Majdan nije Ukrajinu približio demokratiji. Naprotiv, odveo je zemlju u slepu ulicu. Ukrajina je ugurana pod spoljno upravljanje koje se ne ostvaruje samo po nalozima iz zapadnih prestonica, nego i preko mreže stranih savetnika, NVO i drugih struktura instaliranih u Ukrajini. Ta mreža najdirektnije utiče na sve u Ukrajini, na sva kadrovska rešenja, na sve grane i nivoe vlasti. Od centralne do opštinskih. Sve ukrajinske strukture za borbu protiv korupcije kontroliše ambasada SAD, a ona buja kao nikad ranije.“

Zbog svega toga, ocenio je predsednik RF, Ukrajina nije prosto ekonomski i politički protektorat već kolonija s marionetskim režimom, gde „patriotska vlast“ vodi ka potpunoj desuverenizaciji zemlje, nastavljajući i kurs ka derusifikaciji i prinudnoj asimilaciji. „Nova ukrajinska nacionalna strategija u celini je posvećena konfrontaciji s Rusijom i uvlačenju stranih država. Njome se predviđa i stvaranje terorističke ilegale na Krimu i u Donbasu. Čak sadrži i najavu rata, jer se računa na vojnu podršku međunarodne zajednice u suprotstavljanju Ruskoj Federaciji. To, u suštini, nije ništa drugo do priprema za ratna dejstva protiv naše zemlje. Ako Ukrajina ovlada atomskim oružjem, situacija u Evropi i svetu, a posebno za Rusiju, izmeniće se kardinalno. A ona ga, posebno uz podršku Zapada i s obzirom na ono što joj je preostalo od SSSR-a, može proizvesti lakše i brže od mnogih drugih zemalja. Mi ne možemo da ne reagujemo na ovu realnu opasnost“, izneo je još jedno ozbiljno upozorenje – da Moskva neće sedeti skrštenih ruku dok Kijev gradi atomsku bombu.

Podsetio je da su SAD od 2014. na naoružavanje Ukrajine potrošile milijarde dolara, a da u poslednje vreme prema Ukrajini sa Zapada teku reke oružja. „Ukrajinskom armijom i sistemom bezbednosti rukovode strani savetnici. Pod firmom čestih vojnih vežbi, poslednjih godina se na teritoriji Ukrajine neprekidno nalaze strane trupe“, rekao je Putin i ukazao na vojnu bazu SAD u Očakovu, na obali Crnog mora, odakle je moguće držati na nišanu ne samo Krim već čitavu rusku obalu. „Ukrajinska armija je faktički integrisana u NATO i njome se može direktno upravljati iz natovskih štabova. SAD i NATO bez zazora osvajaju Ukrajinu kao potencijalnu pozornicu ratnih dejstava. Samo prošle godine je u vojnim vežbama u Ukrajini učestvovalo više od 23.000 stranih vojnika. Za ovu godinu planirano je više od deset vojnih vežbi sa NATO-om. Očito je to fasada za brzo povećavanje brojnosti formacija NATO-a u Ukrajini. Vazdušni prostor Ukrajine je potpuno otvoren za američku stratešku i izviđačku avijaciju. Ulazak Ukrajine u NATO je direktna pretnja bezbednosti Rusije“, naglasio je Putin i podsetio da je Zapad Rusiji početkom 1990-ih obećao da se NATO neće širiti na istok Evrope, ali da je od tada bilo pet talasa proširenja zapadne vojne alijanse.

 

„TO JE VEĆ NOŽ U GRLO“ Prema podacima ruskih organa, dodao je, stupanje Ukrajine u NATO je već rešeno pitanje i samo je stvar vremena, čime će višestruko biti povećan rizik iznenadnog udara po Rusiji. „U strateškoj doktrini SAD dopušta se preventivni udar po raketnim kompleksima protivnika. A za SAD i NATO protivnik je Rusija. Američka taktička avijacija bi iz Ukrajine visokopreciznim oružjem mogla da nanosi udare u Rusiji do linije Volgograd–Astrahanj–Kazanj. NATO radari bi iz Ukrajine kontrolisali vazdušni prostor Rusije sve do Urala. Tomahavci bi od Harkova do Urala stizali za nešto više od pola sata. Hipersonične rakete do Moskve za oko četiri do pet minuta. To je već nož u grlo. Rusija na sve ovo ne pristaje i nikada neće pristati! Odbili su sva tri naša ključna bezbednosna zahteva. Oni imaju samo jedan cilj: zaustavljati razvoj Rusije. Ako nemaju ništa drugo, izmišljaće razloge za nove sankcije. Uvodiće ih samo zato što postojimo. Samo, mi se nikad nećemo odreći svog suvereniteta, nacionalnih interesa i svog sistema vrednosti. Rusija ima puno pravo na uzvratne mere kojima će osigurati svoju bezbednost. Tako ćemo i postupati“, izneo je Vladimir Putin još jedno upozorenje – najavu nekih budućih koraka. Ovo je, da parafraziramo naslov čuvene knjige Džona Rida, februar koji će promeniti svet.

 

[/restrict]