ФЕБРУАР КОЈИ ЋЕ ПРОМЕНИТИ СВЕТ

Признање независности и миран улазак руске армије Донбас је дочекао с одушевљењем и не може се говорити о инвазији какву је, рецимо, америчка војска извршила на Ирак 2003, без одобрења СБ УН

Дана 21. фебруара 2014. године, у 22 часа и 40 минута, председник Украјине Виктор Јанукович силом је свргнут с власти у противуставном крвавом државном преврату и напустио је са својим сарадницима главни град Кијев. Бежао је демократски изабрани председник, спасавајући живу главу пред оружаном потером лидера мајданске опозиције који су свега неколико сати раније тог истог дана потписали заједно с њим споразум о регулисању украјинске политичке кризе, у присуству шефова дипломатија Немачке и Пољске. Пристао је Јанукович на све уступке, да распусти и самог себе и парламент, али то извршиоцима противуставног државног преврата није било довољно. Желели су његову главу и већ исте вечери су погазили споразум за који су гарантовали Европљани. Русија је извукла невољника у последњи час. Од тада траје грађански рат и оружани сукоб, током којег је народ истока Украјине затражио независност и прикључење Русији, проглашавајући формирање Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР). Нешто мање од месец дана након преврата Крим се после 60 година вратио у уставно-правни систем РФ.

[restrict]

Дана 21. фебруара 2022. године, тачно у 22 часа и 40 минута – у исти дан, сат и минут када је осам година раније извршен крвави мајдански пуч – председник Русије Владимир Путин потписао је акт о признању независности ДНР и ЛНР, заједно са лидерима ових република Денисом Пушилином и Леонидом Пасечником. Истовремено, излазећи у сусрет молби и захтеву Пушилина и Пасечника, наложио је припадницима Оружаних снага РФ да осигурају мир и безбедност на територији ДНР и ЛНР, имајући у виду масовно гранатирање цивилних квартова од стране Оружаних снага Украјине које траје последњих дана и недеља. Миран улазак руске армије на територију Донбаса западни медији представили су као доказ „руске инвазије“ коју су месецима призивали, али је чињеница да су Руси у Донбасу, додуше са осам година закашњења, дочекани као ослободиоци и спасиоци – са цвећем и ватрометом. За увођење трупа у ДНР и ЛНР Путину није било неопходно ни одобрење парламента (какво је добио у пролеће 2014. године за територију Украјине), јер је то учинио на позив званичних власти ових република, па се и из тог разлога – за сада – не може говорити о инвазији руске војске, по моделу какав је, рецимо, била инвазија америчке војске на Ирак 2003, без одобрења СБ УН.

 

ПРЕГОВОРИ ВИШЕ НЕМАЈУ СМИСЛА Уочи потписивања аката о признању Владимир Путин је најпре одржао седницу Савета безбедности РФ, на којој су се сви присутни без двоумљења изјаснили за руско признање народних република Доњецке и Луганске. Разлог је био више него очигледан: спречити наставак масовне погибије цивила, руских држављана, у Донбасу под украјинским бомбама, имајући у виду да је сукоб из 2014. и 2015. већ однео, према проценама Уједињених нација, преко 13.000 жртава, од чега је само у доњецком региону страдало око 4.000 цивила. Ако се погледа мапа планиране украјинске офанзиве на Донбас, до које је дошао војни штаб ДНР-а, може се видети да су две мале републике у потпуности окружене десетинама хиљада непријатељских војника, опремљених тенковима, артиљеријом, самоходним хаубицама и вишецевним ракетним бацачима – спремним у сваком тренутку да започну инвазију. Након доласка руских снага, по моделу недавно виђеном у Карабаху или Казахстану, напад кијевских снага на Донбас значио би директан сукоб с тренутно вероватно најмоћнијом војном силом света.

После седнице Савета безбедности РФ руски председник се обратио нацији и целом свету, наводећи бројне разлоге за такву одлуку. Али главна нит његовог говора може се свести на следеће: разговори и преговори са Западом у вези с оправданом забринутошћу Москве за сопствену безбедност услед ширења НАТО-а, и постављања ударних система наоружања дуж руских граница, више немају никаквог смисла, јер они нису спремни да уваже баш ниједан предлог Русије – и једини језик који разумеју је језик силе. После осам година (с)трпљења и наде да друга страна престане с прогоном руског становништва у Украјини, и након 31 године од лажног обећања Запада да се НАТО неће ширити, Москва више неће чекати ничију добру вољу. Нека други сада чекају њену.

 

ОДЛУКА КОЈА МЕЊА СВЕТСКИ ПОРЕДАК У свом обраћању Путин је упозорио да се Кијев спрема за блицкриг против Донбаса, што је покушавао и 2014. и 2015. године, када је претрпео крах и морао да потпише Минске споразуме, али ни седам година касније није извршио обавезе које из њих проистичу. „Зато мора одмах да буде донета давно сазрела одлука: признати суверенитет и независност Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике. Молим Федералну скупштину да подржи ову одлуку и ратификује споразуме о пријатељству и узајамној помоћи између Русије и ДНР и ЛНР. Од оних који држе власт у Кијеву, тражимо да одмах обуставе војна дејства. У супротном, одговорност за наставак крвопролића биће у целини на владајућем режиму Украјине“, изнео је Путин једно од својих упозорења. Државна дума је ратификовала ове одлуке са већином од скоро 90 одсто од укупног броја депутата: „за“ је гласало 399, док оних који су против и уздржани – није било. То је историјска одлука која мења светски поредак.

Осврнуо се Путин на историју територије данашње Украјине, од времена Кијевске Русије до последњих дана, поручујући да је она „интегрални део наше историје“ и „древна руска земља“. „Савремену Украјину је у сваком погледу и у целини створила Русија. Тачније, бољшевичка, комунистичка Русија. Тај процес је фактички почео одмах после револуције из 1917. године. Лењин и његови сарадници су то радили грубо према Русији. Тако што су од ње откидали њене историјске територије. Милионе људи, који су тамо живели, ништа нису питали. Стаљин је прикључио Украјини неке земље које су претходно припадале Пољској, Мађарској и Румунији. Хрушчов је 1954. узео Русији Крим и поклонио га Украјини. Ето, тако је настала територија совјетске Украјине“, нагласио је руски лидер.

Подсетио је на почетни период стварања СССР-а, када су бољшевици почели формирање нове државности након Октобарског преврата и грађанског рата, а за основу су узете Лењинове идеје о праву нација на самоопредељење – до отцепљења. Према његовим речима, савремену Украјину формирала је Русија као резултат одвајања дела њених историјских територија, али грађане нико ништа није питао. „Украјина за нас није просто суседна земља, то је неодвојиви део наше сопствене историје, културе, духовности, то су наши ближњи“, рекао је Путин и подсетио да је после 1991. Украјина почела механички да копира туђе моделе државности, отуђене од њене историје и украјинске реалности. Оценио је да је украјинску државност појела корупција.

„Лењински принципи националне политике нису просто грешка. То је много горе од грешке. Данашњу Украјину са пуним правом можемо назвати Украјина ’Владимир Иљич Лењин’! Документи ово у потпуности потврђују, као и то да су Донбас напросто угурали у Украјину. Тамошњи ’захвални’ потомци су порушили све споменике Лењину. Они то зову – декомунизација. Само, кад је то кренуло, не треба се заустављати на пола пута. Спремни смо да покажемо шта за Украјину значи истинска декомунизација“, упозорио је руски лидер, очигледно алудирајући на то да, ако се већ кренуло у „декомунизацију“, онда не треба чувати ниједан продукт комунизма – укључујући и саму украјинску државу. То је најава по ком сценарију би се ствари могле одвијати у будућности.

 

РУСИЈА УКРАЈИНИ ПОМОГЛА СА 250 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА  Како је саопштио Путин, Русија је од 1991. до 2013. на разне начине помогла Украјини са 250 милијарди долара. Било би занимљиво то упоредити са износима западне „помоћи“ Украјини у последњих осам година, јер је реч о неупоредиво мањим износима, а и то што је Запад давао Украјини није било за нове фабрике и ауто-путеве већ великим делом у оружју и ратној опреми, у сврху хушкања на рат против Русије и погибију. „Русија је са Украјином 2011. имала 50 милијарди долара робне размене, а са Европском унијом није имала толико ни 2019. пре пандемије. Кијев је ’дијалог са Русијом’ користио за трговину са Западом, за уцењивање претњом зближавања са Русијом. Украјинске власти су од свог првог корака у градњи државности одрицале све што нас обједињује. Свој ’европски цивилизацијски избор’ украјинска олигархија није користила за добро народа већ за легализовање милијарди долара опљачканих од Украјинаца кроз ревносно пружање геополитичких услуга против Русије“, објаснио је Путин зашто Украјина, и поред свих повољних ветрова са Истока и Запада, никада није постала успешна држава.

Подвукао је да Украјина није стекла стабилну државност, а избори јој служе за поделу и прерасподелу својине и власти међу олигархијским клановима: „Према расположивим подацима, протест на кијевском Мајдану америчка амбасада је помагала са милион долара дневно. Још су десетине милиона долара уплаћиване на рачуне лидера опозиције. Ни за живе спаљене учеснике мирног протеста у Одеси нико није одговарао. Нико и не тражи кривце, али ми знамо њихова имена и учинићемо све да буду изведени пред суд и кажњени. Мајдан није Украјину приближио демократији. Напротив, одвео је земљу у слепу улицу. Украјина је угурана под спољно управљање које се не остварује само по налозима из западних престоница, него и преко мреже страних саветника, НВО и других структура инсталираних у Украјини. Та мрежа најдиректније утиче на све у Украјини, на сва кадровска решења, на све гране и нивое власти. Од централне до општинских. Све украјинске структуре за борбу против корупције контролише амбасада САД, а она буја као никад раније.“

Због свега тога, оценио је председник РФ, Украјина није просто економски и политички протекторат већ колонија с марионетским режимом, где „патриотска власт“ води ка потпуној десуверенизацији земље, настављајући и курс ка дерусификацији и принудној асимилацији. „Нова украјинска национална стратегија у целини је посвећена конфронтацији с Русијом и увлачењу страних држава. Њоме се предвиђа и стварање терористичке илегале на Криму и у Донбасу. Чак садржи и најаву рата, јер се рачуна на војну подршку међународне заједнице у супротстављању Руској Федерацији. То, у суштини, није ништа друго до припрема за ратна дејства против наше земље. Ако Украјина овлада атомским оружјем, ситуација у Европи и свету, а посебно за Русију, измениће се кардинално. А она га, посебно уз подршку Запада и с обзиром на оно што јој је преостало од СССР-а, може произвести лакше и брже од многих других земаља. Ми не можемо да не реагујемо на ову реалну опасност“, изнео је још једно озбиљно упозорење – да Москва неће седети скрштених руку док Кијев гради атомску бомбу.

Подсетио је да су САД од 2014. на наоружавање Украјине потрошиле милијарде долара, а да у последње време према Украјини са Запада теку реке оружја. „Украјинском армијом и системом безбедности руководе страни саветници. Под фирмом честих војних вежби, последњих година се на територији Украјине непрекидно налазе стране трупе“, рекао је Путин и указао на војну базу САД у Очакову, на обали Црног мора, одакле је могуће држати на нишану не само Крим већ читаву руску обалу. „Украјинска армија је фактички интегрисана у НАТО и њоме се може директно управљати из натовских штабова. САД и НАТО без зазора освајају Украјину као потенцијалну позорницу ратних дејстава. Само прошле године је у војним вежбама у Украјини учествовало више од 23.000 страних војника. За ову годину планирано је више од десет војних вежби са НАТО-ом. Очито је то фасада за брзо повећавање бројности формација НАТО-а у Украјини. Ваздушни простор Украјине је потпуно отворен за америчку стратешку и извиђачку авијацију. Улазак Украјине у НАТО је директна претња безбедности Русије“, нагласио је Путин и подсетио да је Запад Русији почетком 1990-их обећао да се НАТО неће ширити на исток Европе, али да је од тада било пет таласа проширења западне војне алијансе.

 

„ТО ЈЕ ВЕЋ НОЖ У ГРЛО“ Према подацима руских органа, додао је, ступање Украјине у НАТО је већ решено питање и само је ствар времена, чиме ће вишеструко бити повећан ризик изненадног удара по Русији. „У стратешкој доктрини САД допушта се превентивни удар по ракетним комплексима противника. А за САД и НАТО противник је Русија. Америчка тактичка авијација би из Украјине високопрецизним оружјем могла да наноси ударе у Русији до линије Волгоград–Астрахањ–Казањ. НАТО радари би из Украјине контролисали ваздушни простор Русије све до Урала. Томахавци би од Харкова до Урала стизали за нешто више од пола сата. Хиперсоничне ракете до Москве за око четири до пет минута. То је већ нож у грло. Русија на све ово не пристаје и никада неће пристати! Одбили су сва три наша кључна безбедносна захтева. Они имају само један циљ: заустављати развој Русије. Ако немају ништа друго, измишљаће разлоге за нове санкције. Уводиће их само зато што постојимо. Само, ми се никад нећемо одрећи свог суверенитета, националних интереса и свог система вредности. Русија има пуно право на узвратне мере којима ће осигурати своју безбедност. Тако ћемо и поступати“, изнео је Владимир Путин још једно упозорење – најаву неких будућих корака. Ово је, да парафразирамо наслов чувене књиге Џона Рида, фебруар који ће променити свет.

 

[/restrict]