Februarske ide

Ko je pripremao predizborni atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića?

Nevolja s atentatima sastoji se u tome što je reč o onom tipu zavera koje svima postanu nesumnjive tek kada se ostvare. I obrnuto, naime, što su uspešnije osujećeni, to je teže dokazati da ih je uopšte bilo. Pa se tako sumnjalo i da je 21. februara 2003. Dejan Milenković Bagzi na auto-putu kod beogradske Arene učestvovao u pokušaju ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

ZAKON VEROVATNOĆE I VREMENSKA PROGNOZA „Zamislite da to nije atentat nego prosto zakon verovatnoće. Šta ako svako ko ima kola, i šta ako svaka kola na drumu koja mogu da se trkaju sa Đinđićevim ’audijem’ u stvari pripadaju surčinskom klanu? Onda je čudo da do sada sa premijerom nisu imali bliski susret, naročito zato što ih on nešto mnogo ne izbegava. Sve skupa, mlađani Đinđić nije gadljiv čovek“, objavljeno je na „Peščaniku“ dan 20. februara 2003.
„Peščanik“, 24. januara 2022: „Vesti o atentatu dođu nam kao vremenska prognoza – praktično, iz dana u dan. Tako i odu. Ko se danas seća prognoze od prekjuče. Po analogiji – ko ono beše spremao atentat na Vučića prošli put? Kao što postoji stalna rubrika za vremensku prognozu, tako bi mediji mogli da uvedu i rubriku: atentat… Kao što se najavljuju kiša i sneg, tako je sad najavljen atentat za prvu polovinu februara.“
Uzgred budi rečeno, a i nije sasvim nevažno za zaključak ove priče, „Peščanik“ je onomad istom prilikom žestoko zamerio Đinđiću što je „bio u Banjaluci, nije igrao šah sa Mladićem, sekao je tamo neku vrpcu, a sećam se“, sećala se Svetlana Lukić, „kao juče da je bilo, kako je Đinđić za vreme sankcija prema Srbiji i Republici Srpskoj stajao na mostu preko Drine i govorio – Drina je kičma srpskog naroda. Naravno, pitanje je da li bi taj čovek, na primer, prošao lustraciju“. A istu vrstu odnosa prema Srbiji i Republici Srpskoj „Peščanik“ dosledno iskazuje i danas, primera radi, „Barutana Borik“, „nijedan datum nije tako važan vlastima u Srbiji kao 9. januar – neustavni Dan Republike Srpske. Taj datum ništa ne može da zaseni, osim možda nekoliko kriznih situacija bez presedana: napad na mural Ratka Mladića, (…) uvođenje sankcija Miloradu Dodiku… No, da bi svečanost u Boriku bila u punom kapacitetu, tu su se našli premijerka Srbije Ana Brnabić kao i patrijarh Porfirije. Neko bi rekao, nedostajao je samo Vučić, ali grdno bi pogrešio, jer on je bio u Boriku duhom i mislima, ako nije telom… Naime, svi emisari predsednika Vučića, od Vulina do Brnabić, bili su zaduženi da iznesu složenu i duboku misao Aleksandra Vučića na tom važnom mestu.“
Ukratko, iz istog razloga ni Vučić ne bi prošao onu „Peščanikovu“ lustraciju koju nije prolazio ni Đinđić. I neka se tu okonča sva sličnost među njima, inače, prava istorijska ironija setimo li se kako je Aleksandar Vučić tablu s imenom Bulevara Zorana Đinđića prelepljivao Ratkom Mladićem; nekako se nađoše svi na jednoj strani.

[restrict]

DOJAVA IZ EVROPOLA Da ne ostane nedorečeno, nije bio „Peščanik“ jedini opozicioni medij koji je, uz više ili manje dovitljivosti u sličnoj argumentaciji jer je više puta dosad Vučić bivao u smrtnoj opasnosti, iskazao sumnju u vest da je predsedniku Srbije kojoj je ubijen premijer na isti način ugrožen život. Uzvratila im je, u sličnom izlivu nepristojne banalnosti, SNS-ova gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski: „Do sada je pretila opozicija, ovog puta, to za njih radi neko drugi… Predsednik i njegova porodica su odavno meta opozicionih političara, kriminalnih grupa i onih koji žele da oslabe Srbiju.“
Ali sva je prilika da ova situacija zaslužuje daleko veću ozbiljnost umesto ovog pijačnog prepucavanja vlasti i opozicije.
„Nakon što smo posredstvom Evropola, koristeći službene, zvanične vidove komunikacija između policija, 14. januara dobili informaciju pod oznakom ’hitno’, od pripadnika policije jedne zemlje članice Evropske unije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je zvanično obavešteno o postojanju operativnih informacija o postojanju organizovane kriminalne grupe sačinjene od državljana različitih zemalja, koja za cilj ima ubistvo, atentat na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića“, objavio je prošlog petka uveče na konferenciji za medije srpski ministar policije Aleksandar Vulin.
Dodao je i da su se nadležni pripadnici MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije „u više ekspertskih nivoa uverili u kvalitet i vrednost dobijene informacije“, te da su zatim jedni i drugi, s Evropolom i službom od koje je informacija potekla, pokrenuli akciju utvrđivanja identiteta pripadnika te kriminalne organizacije.
Na ovom mestu treba istaći dve pojedinosti.
Prvo, evidentno je bilo nastojanje ministra Vulina da istakne kako informacija o Vučićevoj neposrednoj ugroženosti nije potekla od domaćih istražnih organa već od (neidentifikovanih) evropskih partnera. Te bi u nju trebalo da poveruju i oni koji ne veruju domaćim istražnim organima jer ih sumnjiče da su pod preteranim uticajem aktuelne vlasti.
I drugo, u vezi sa upitanošću zašto su se nadležni opredelili da informaciju o predsednikovoj životnoj ugroženosti obelodane, umesto da dalju istragu sprovedu u tišini kako se ne bi odali da su na tragu atentatorima: možda je upravo takvo rešenje upotrebljeno ne bi li atentatori bili naterani da odustanu od pokušaja. A i kakve veze ima što je njihov identitet obelodanjen ako su oni svejedno već neko vreme na poternici, pri tome, ionako nedostupni našim organima gonjenja.

CRNOGORSKA VEZA Što nas vodi i do narednog važnog aspekta čitave priče.
Ministar Vulin, istom prilikom: „Na čelu ove kriminalne organizacije nalazi se crnogorski državljanin Radoje Zvicer, za kojim je Srbija već raspisala poternicu, organizator i jedan od vođa Kavačkog klana, odgovoran za šverc i ilegalnu prodaju narkotika, ali i organizaciju i naručivanje više ubistava koja su počinjena na teritoriji Srbije, Crne Gore ali i drugih zemalja.“
Ako je potrebno podsećanje, da podsetimo da je otvoreni rat sa Zvicerom u toku već skoro tačno godinu dana, još od hapšenja njegovih poslovnih saradnika iz Beograda (i Ritopeka) Veljka Belivuka i Marka Miljkovića i ostalih članova njihovog krvavog kriminalnog klana.
„Da li je Radoje Zvicer ovu zločinačku organizaciju okupio i organizovao da bi ubili predsednika Vučića po sopstvenom nahođenju, ili zato što je dobio naređenje od svog političkog šefa, političkog vođe, ostaje na istrazi da utvrdi“, dodao je Vulin.
Potom će do medija, za koje se zna da su dovoljno bliski istrazi, doći i informacije o indicijama da Zvicer „ima punu podršku ljudi iz samog vrha crnogorske države, policije, kao i ANB, da destabilizuje Srbiju tako što će fizički ukloniti srpskog predsednika“.
Nije prošlo mnogo, pa je i izričito izgovoreno ime samog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Okolnost da je to učinio Vojislav Šešelj ne oduzima isuviše od kredibiliteta te, zasad, samo pretpostavke.

NATO INTERESI Već smo na ovim stranicama, naime, dokazivali da Radoje Zvicer i njegov klan ne bi ni postojali u tom obliku da nije bilo podrške i/ili zaštite Mila Đukanovića i njegove vlasti.
Dodatnu pažnju, međutim, privlači saznanje da je Radoje Zvicer od Severne Makedonije dobio legalni pasoš pod drugim, lažnim imenom.
I jedna i druga državica članice su NATO-a, i njihove bezbednosne službe nalaze se pod punom kontrolom vlasnika ovog pakta.
Imajući u vidu i razložnu pretpostavku da onolike količine kokaina Zvicerov klan nije mogao da prebacuje iz Južne Amerike u Evropu bez znanja nadležnih američkih službi, jasno je da čitav slučaj može da ima kudikamo ozbiljnije implikacije.
„Večernje novosti“ razložno su skrenule pažnju i da je „zločinački poduhvat tempiran svega mesec dana pred izbore 3. aprila i očigledno je da su nalogodavci računali na to da bi, u slučaju da ostvare svoj naum, Srbija utonula u potpuni haos, s nesagledivim posledicama“, te da je „indikativno da se ova zavera priprema baš u jeku ogromnih pritisaka na Republiku Srpsku i Milorada Dodika, oličenih i u sankcijama koje mu je nedavno uveo Vašington. Nema sumnje da bi arhitektama nove Bosne bilo mnogo lakše da RS utope u unitarnu državu pod patronatom Sarajeva, da nema čvrste veze između predsednika Srbije i rukovodstva Srpske“.
Vredi podsetiti, zato smo uostalom i citirali „Peščanik“, da je i Zoranu Đinđiću zamerano što ide u Banjaluku. I da je od njega traženo da najpre ode u Sarajevo, što je on odbio. A sve to u cilju razdvajanja Republike Srpske i Srbije, u cilju slamanja i jedne i druge. Podsećamo i da je pred smrt, u kojoj zapadnih prstiju ima preko svake pristojne mere, Zoran Đinđić pokrenuo pitanje Kosova i upozorio da taj Zapad iza naših leđa planira da tamo uspostavi državu umesto naše pokrajine po Rezoluciji 1244.
Sva ova pitanja aktuelna su i danas. Valjda smo u međuvremenu izvukli odgovarajuće pouke.

[/restrict]