Амерички удар на Додика

Америчка администрација је уочи православног Божића и 30. рођендана Републике Српске обзнанила санкције српском члану Председништва БиХ, који је проглашен кривим за „поткопавање Дејтонског споразума, супротстављање високом представнику и корупцију“

У Републици Српској 9. јануара свечано је обележен 30. рођендан прве српске државне творевине западно од Дрине. Чини се да није баш случајно што је неколико дана уочи овог празника доскора једина светска суперсила обзнанила да, у циљу стварања услова за потпуно развлашћивање, а затим и укидање мањег ентитета БиХ, уводи санкције првом државнику Српске Милораду Додику.

РЕПУБЛИКА СРПСКОГ НАРОДА Пре три деценије Скупштина српског народа БиХ, састављена од посланика парламента ондашње централне југословенске републике, на Светог Стефана је на заседању у Сарајеву прогласила Републику српског народа Босне и Херцеговине. То је био изнуђени, одбрамбени одговор на настојања тадашње муслиманско-хрватске коалиције да Србе, мимо њихове сагласности и важећег Устава БиХ, утерају у независну Босну.
По избијању рата у БиХ, ова млада република је у августу 1992. променила име, тачније добила назив Република Српска. Под тим именом је и одбрањена у тешком четворогодишњем оружаном сукобу и верификована у Дејтону, а затим наставила да живи у више од две и по деценије дугом мирнодопском периоду, током којег се суочавала с немалим искушењима. Заправо, она је од самог рођења па до данашњих дана изложена сталним безобзирним атацима, како комшија (у првом реду Бошњака), тако и њихових моћних страних пријатеља, који желе да је отимањем дејтонских уставних надлежности најпре претворе у празну љуштуру, а потом и формално пошаљу у историју.
Да су они који су форсирали „дух“ Дејтона уместо његовог слова заправо већ тада планирали рушење устава произашлог из мировног споразума потписаног 1995. у америчкој војној бази „Рајт–Петерсон“, обелоданио је недавно нови амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, који је признао да је за његову земљу, као творца овог споразума, „Дејтон био само привремено решење за заустављање рата у БиХ“.


СВЕТИ СТЕФАН И КООПЕРАТИВНИ СРБИ Логично је да се у планове заговорника унитарне „грађанске“ Босне никако није уклапало обележавање 9. јануара као Дана Републике Српске, па је инквизиторски Уставни суд БиХ својом пресудом покушао да изврши ревизију историје. Његово образложење да се „9. јануара не може обележавати државни празник РС јер се тиме, због верског карактера славе Светог Стефана, вређају осећања других народа“ одбачено је вољом руководства из Бањалуке, а затим и референдумским изјашњавањем већине грађана мањег ентитета.
Српска је наставила да, упркос негодовању душмана, 9. јануара обележава свој највећи празник, али је овај, 30. рођендан слављеника – на почетку године у којој је због готово извесних огромних притисака можда више него икад потребно национално јединство – још једном потврдио постојање огромног јаза између владајућег блока и прозападне „конструктивне опозиције“. Један од њених челника, лидер СДС-а Мирко Шаровић, поручио је сународницима да „Дан Републике треба увек обележавати, али да при томе нашим обележавањем и прославом никог не иритирамо“.
Није уопште спорно да је Шаровићево вођење рачуна о потреби да се не „иритирају други“ првенствено мотивисано жељом да се у својој „балансираној политици“ покаже као „разуман и одговоран“ партнер и Бошњака, и њихових западних (а у првом реду америчких) заштитника. Нажалост, он није први српски политичар с обе стране Дрине који је протеклих деценија давао извињења и чинио уступке суседима, односно због њихове „осетљивости“ био спреман да ограничи или суспендује право, као и интерес сопственог народа. Такав курс није давао резултате, пошто суседи (а у конкретном случају БиХ у првом реду Бошњаци) нису изражавали спремност да се извине за властите злочине, нити су икада водили рачуна о томе да ли ће неким својим потезима увредити српски народ. Напротив, они, баш као и њихови страни пријатељи, ове су поступке „кооперативних Срба“ схватали као знак слабости, али и сигнал да их треба даље притезати како би се изнудили нови уступци.
Може се, наравно, оправдање за овакве уступке и извињења тражити у притисцима којима су Срби били изложени од стране западног дела такозване међународне заједнице. Односно жељи наших „прагматичних“ политичара да таквим сусретљивим односом према непријатељски расположеним суседима с простора некадашње заједничке државе покушају поправити мрачну слику (створену 1990-их година на Западу) о Србима као агресорима и кривцима за рат на простору бивше Југославије. Тамна слика тиме није поправљена, али су с друге стране често властитим рукама поткопавани национални интереси, за шта као пример можемо навести управо преношење надлежности РС на ниво БиХ.

Санкције Тегелтији и Алтернативној телевизији

Поред Додика, Америка је „почастила“ санкцијама и бившег председника Врховног судског и тужилачког савета БиХ Милана Тегелтију (коме је забрањен улаз у САД), као и Алтернативну телевизију из Бањалуке. Тегелтија се нашао на „црној листи“ Бајденове администрације због наводне „умешаности у значајну корупцију“, док је Алтернативна телевизија санкционисана с образложењем да је у „приватном власништву компаније блиско повезане са Додиковом породицом“.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Tоплица

    Било је једно време кад су као са првих борбених линија коментарисали Драгољуб Јекнић и Коља Бесаровић. а заједно битку били Никола Живковић, Срђа Трифковић и други, а ми заустављеног даха следили за покретима империје зла као кобне судбине, баш као и сада. 25 година прође а наша судбина све иста ! Но нема назад ! Ко нормалан се још одрекао самог себе ?!
    Честитке Кољи на патриотском тексту и све најбоље у животу и раду. Он ће се можда присетити човека који их је у тешком часу посетио у уредништву и најскромније могуће помогао њихов рад . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.