Амерички удар на Додика

Америчка администрација је уочи православног Божића и 30. рођендана Републике Српске обзнанила санкције српском члану Председништва БиХ, који је проглашен кривим за „поткопавање Дејтонског споразума, супротстављање високом представнику и корупцију“

У Републици Српској 9. јануара свечано је обележен 30. рођендан прве српске државне творевине западно од Дрине. Чини се да није баш случајно што је неколико дана уочи овог празника доскора једина светска суперсила обзнанила да, у циљу стварања услова за потпуно развлашћивање, а затим и укидање мањег ентитета БиХ, уводи санкције првом државнику Српске Милораду Додику.

РЕПУБЛИКА СРПСКОГ НАРОДА Пре три деценије Скупштина српског народа БиХ, састављена од посланика парламента ондашње централне југословенске републике, на Светог Стефана је на заседању у Сарајеву прогласила Републику српског народа Босне и Херцеговине. То је био изнуђени, одбрамбени одговор на настојања тадашње муслиманско-хрватске коалиције да Србе, мимо њихове сагласности и важећег Устава БиХ, утерају у независну Босну.
По избијању рата у БиХ, ова млада република је у августу 1992. променила име, тачније добила назив Република Српска. Под тим именом је и одбрањена у тешком четворогодишњем оружаном сукобу и верификована у Дејтону, а затим наставила да живи у више од две и по деценије дугом мирнодопском периоду, током којег се суочавала с немалим искушењима. Заправо, она је од самог рођења па до данашњих дана изложена сталним безобзирним атацима, како комшија (у првом реду Бошњака), тако и њихових моћних страних пријатеља, који желе да је отимањем дејтонских уставних надлежности најпре претворе у празну љуштуру, а потом и формално пошаљу у историју.
Да су они који су форсирали „дух“ Дејтона уместо његовог слова заправо већ тада планирали рушење устава произашлог из мировног споразума потписаног 1995. у америчкој војној бази „Рајт–Петерсон“, обелоданио је недавно нови амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, који је признао да је за његову земљу, као творца овог споразума, „Дејтон био само привремено решење за заустављање рата у БиХ“.

СВЕТИ СТЕФАН И КООПЕРАТИВНИ СРБИ Логично је да се у планове заговорника унитарне „грађанске“ Босне никако није уклапало обележавање 9. јануара као Дана Републике Српске, па је инквизиторски Уставни суд БиХ својом пресудом покушао да изврши ревизију историје. Његово образложење да се „9. јануара не може обележавати државни празник РС јер се тиме, због верског карактера славе Светог Стефана, вређају осећања других народа“ одбачено је вољом руководства из Бањалуке, а затим и референдумским изјашњавањем већине грађана мањег ентитета.
Српска је наставила да, упркос негодовању душмана, 9. јануара обележава свој највећи празник, али је овај, 30. рођендан слављеника – на почетку године у којој је због готово извесних огромних притисака можда више него икад потребно национално јединство – још једном потврдио постојање огромног јаза између владајућег блока и прозападне „конструктивне опозиције“. Један од њених челника, лидер СДС-а Мирко Шаровић, поручио је сународницима да „Дан Републике треба увек обележавати, али да при томе нашим обележавањем и прославом никог не иритирамо“.
Није уопште спорно да је Шаровићево вођење рачуна о потреби да се не „иритирају други“ првенствено мотивисано жељом да се у својој „балансираној политици“ покаже као „разуман и одговоран“ партнер и Бошњака, и њихових западних (а у првом реду америчких) заштитника. Нажалост, он није први српски политичар с обе стране Дрине који је протеклих деценија давао извињења и чинио уступке суседима, односно због њихове „осетљивости“ био спреман да ограничи или суспендује право, као и интерес сопственог народа. Такав курс није давао резултате, пошто суседи (а у конкретном случају БиХ у првом реду Бошњаци) нису изражавали спремност да се извине за властите злочине, нити су икада водили рачуна о томе да ли ће неким својим потезима увредити српски народ. Напротив, они, баш као и њихови страни пријатељи, ове су поступке „кооперативних Срба“ схватали као знак слабости, али и сигнал да их треба даље притезати како би се изнудили нови уступци.
Може се, наравно, оправдање за овакве уступке и извињења тражити у притисцима којима су Срби били изложени од стране западног дела такозване међународне заједнице. Односно жељи наших „прагматичних“ политичара да таквим сусретљивим односом према непријатељски расположеним суседима с простора некадашње заједничке државе покушају поправити мрачну слику (створену 1990-их година на Западу) о Србима као агресорима и кривцима за рат на простору бивше Југославије. Тамна слика тиме није поправљена, али су с друге стране често властитим рукама поткопавани национални интереси, за шта као пример можемо навести управо преношење надлежности РС на ниво БиХ.

Санкције Тегелтији и Алтернативној телевизији Поред Додика, Америка је „почастила“ санкцијама и бившег председника Врховног судског и тужилачког савета БиХ Милана Тегелтију (коме је забрањен улаз у САД), као и Алтернативну телевизију из Бањалуке. Тегелтија се нашао на „црној листи“ Бајденове администрације због наводне „умешаности у значајну корупцију“, док је Алтернативна телевизија санкционисана с образложењем да је у „приватном власништву компаније блиско повезане са Додиковом породицом“.

[restrict]

ОПАСНЕ ИЛУЗИЈЕ Тачно је да су највећи део тих надлежности, правним насиљем, Босни и Херцеговини доделили високи представници, али је исто тако истина и да су неке од њих (попут давања зеленог светла за стварање Оружаних снага БиХ, као и права Сарајеву да убира индиректне порезе) својом вољом пренели посланици Народне скупштине РС. У том послу су заједнички, у првој деценији овог века, учествовали припадници оба садашња политичка блока Српске; између осталих и Милорад Додик, који је ових дана објаснио како се „обрачунао са властитим заблудама“. Неки од у међувремену освешћених патриота (из актуелне владајуће коалиције) свој тадашњи пристанак на преношење надлежности образлажу не само притисцима које су трпели већ и постојањем искреног уверења да би БиХ могла постати функционална држава, као и очекивањима да се на тај начин може брже стићи у Европску унију.
Показало се да су то биле опасне илузије које су много коштале Републику Српску, али, на срећу, ствари су се почеле мењати захваљујући пробуђеном реализму оних који су се отрезнили од овог колективног пијанства. Невоља (за интересе РС) јесте што се то не може рећи за челнике најјачих опозиционих партија који – што због страха, што због властитих уверења или личних интереса – и даље у политичком деловању преферирају већ спомињани курс извињавања, незамерања, те чињења уступака Сарајеву и његовим заштитницима.
Због тога не треба да чуди што се амерички изасланик Габријел Ескобар могао јавно похвалити тиме да их је придобио да не следе Додикову политику враћања надлежности Српској. Остаје, додуше, питање да ли је овај амерички дипломата тиме учинио „медвеђу услугу“ онима који би, према замислима Вашингтона, требало да преузму власт у Бањалуци, пошто бирачи у РС углавном не дају поверење странкама за које се зна да спроводе интересе српских непријатеља на штету властите државе.

Тужилаштво БиХ покренуло истрагу против челника РС У атаке на руководство Републике Српске укључило се на миг бошњачке врхушке и Тужилаштво БиХ, које је покренуло истрагу против више лица (Додика, председнице РС Жељке Цвијановић и премијера Радована Вишковића) због „напада на уставни поредак БиХ“. За сада су у својству сведока саслушани лидери опозиционих странака РС који нису учествовали у гласању у Народној скупштини РС приликом доношења закључака о враћању надлежности Српској, као и министри Драган Лукач и Антон Касиповић. Циљ истраге је, што истиче и Додик, подизање оптужнице и доношење пресуде којом би највиши функционери Српске били спречени да учествују као кандидати на општим изборима у БиХ који би требало да се одрже у другој половини ове године.

САНКЦИЈЕ ДОДИКУ Ипак, Американци се надају да би санкцијама које су пред православни Божић увели Милораду Додику могли ослабити отпор Републике Српске, односно створити услове за долазак на власт „конструктивне опозиције“.
У саопштењу Канцеларије за контролу страних средстава при Министарству финансија САД наведени су сви греси због којих је кажњен српски члан Председништва БиХ. Њему Бајденова администрација, између осталог, замера да „поткопава Дејтонски споразум и угрожава стабилност, суверенитет и територијални интегритет БиХ“. Уз то су му судије из Вашингтона у пресуди пронашле кривицу и у томе што се „јавно супротставио међународно именованом високом представнику (по Американцима, Савет безбедности УН очигледно није надлежан за именовање Кристијана Шмита на ову функцију!) и саставу Уставног суда БиХ“, а на терет му је додатно стављено и да је „оцрнио друге етничке и верске групе у Босни и Херцеговини“.
Наравно, да би се Додик компромитовао код национално опредељених бирача, али и потврдиле тврдње које стално понавља опозиција у РС, као један од кључних разлога за увођење санкција наведена је „корумпираност“ државника из Лакташа. У добро познатом маниру оцрњивања неподобних политичких противника из других земаља, Американци су оптужили Додика да је „успоставио патронажну мрежу у БиХ од које користи имају он и његови сарадници“. Али и закључили (што је такође понављање оптужби Шаровића, Бореновића и осталих опозиционара) како он „етнонационалистичком реториком која изазива поделе жели да одврати пажњу од властитих корумпираних активности“.
Додик је одбацио оптужбе о корупцији (нагласивши да нема ни имовине, ни рачуна у Америци), али и оштро оптужио актуелну администрацију САД да је „велики лажов који отворено подржава Муслимане“ (није их назвао Бошњацима!), те се „увођењем санкција директно меша у унутрашње ствари БиХ“. Осим тога је – што се у обраћању одговорних државника заиста ретко дешава – саопштио домаћој и међународној јавности како ће „уколико буде убијен, то бити дело Американаца“: „Остало је још само да ме убију, да ме смакну. Желим јавности да кажем да, ако ми се то деси, треба да зна да су то урадили Американци, уз асистенцију Британаца. Јер не видим ниједног другог субјекта који би имао мотива да то учини.“

Очигледно је да Додик, верујемо не без разлога, страхује да они који желе да „доврше започети посао на Балкану“ не планирају само његову политичку већ и физичку ликвидацију. И поред тога је изразио одлучност да не скрене с досадашњег пута, те је најавио да ће наредних дана Народна скупштина РС усвојити закон о Високом судском и тужилачком савету Републике Српске.
Нема никакве сумње да, без обзира на постојање процена како су најновије санкције заправо знак слабости Вашингтона, један од циљева увођења санкција јесте изазивање страха код Додикових сарадника из владајуће партије. А у првом реду међу коалиционим партнерима СНСД-а, који би, према замисли пројектаната, требало да под притиском сруше садашњу владајућу већину. Тиме би били створени услови за ново мешање карата, тачније формирање коалиције у којој би главну реч имале „конструктивне“ опозиционе партије.
Занимљиво је да је Додик, одговарајући на питање о могућности увођења санкција Републици Српској као ентитету, поручио да би у том случају у Народној скупштини РС „одмах била донесена одлука о самосталности овог ентитета“. Да ли је ова његова изјава само у функцији претње која треба да спречи увођење таквих казнених мера, или је први политичар Српске заиста спреман да (уколико оне буду усвојене) испуни дато обећање, показаће време. Баш као и то какви су стварни домети америчких санкција уведених уочи православног Божића 2022. године.

[/restrict]