Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Кина је постала највеће светско тржиште за електрична возила с укупном продајом од 1,3 милиона аутомобила, што представља више од 40 одсто продаје широм света
Више нема сумње – Кина не намерава да освоји само САД и Европу, него читав свет. Задати циљ жели да постигне на начин који су, захваљујући тада револуционарној „индустријској траци“ и масовној производњи, још пре више од једног века први употребили Американци у фабрикама Хенрија Форда. Реч је, наравно, о – аутомобилима.ЕЛЕКТРИЧНА ВОЗИЛА Аутомобилске индустрије САД и Европе представљају најважније привредне гране које су дуго биле без конкуренције у свету. Први озбиљнији ривали били су јапански и јужнокорејски аутомобили, а сада се клатно индустријског развоја помера даље – према Кини.
Док су водећи људи „Тојоте“, „Хонде“ и с њима повезаних компанија („Субару“, „Мазда“ и друге) невољно прихватили тренд електрификације аутомобила (у САД су чак лобирали против електрификације!), Пекинг је мерама државне политике омогућио невероватно брз развој тог сегмента кинеске индустрије. Иако је годинама штитио домаћу аутомобилску индустрију, отворио је тржиште и за стране произвођаче, пре свега „Теслу“, што је имало позитивне ефекте јер кинеска индустрија (која се сада такмичи са иновацијама Илона Маска) избацује на тржиште све боље и боље аутомобиле.
Примат у свету и даље држи „Тесла“, али Кина је паметном политиком отворених врата и уз конкуренцију „Тесле“ на сопственом тржишту успела да покрене домаћу индустрију електричних возила (ЕВ). Маскова фабрика у Шангају сада производи више аутомобила него фабрика „Тесле“ у Калифорнији. Неке батерије које их покрећу јесу кинеске производње, док минерале потребне за батерије – већином производе кинеске компаније. Када се подвуче црта, неизбежан је закључак да Кина већ сада производи изузетне аутомобиле о којима се у Европи веома мало зна. Али и то се мења – кинески аутомобили полако али сигурно стижу на Стари континент.
НИО БАТЕРИЈЕ „НИО мења батерије брже него што ‘Тесли’ успева да их напуни!“, јавила је недавно једна од америчких интернет-страница специјализованих за електричне аутомобиле.
Зна се да је један од највећих проблема електричних аутомобила време потребно за пуњење батерије. Све док кинеска аутомобилска компанија НИО није тај проблем решила на начин о коме су својевремено размишљали и у „Тесли“ (пре него што су се одлучили да поставе своју мрежу „суперчарџера“), дакле заменом батерија у посебним, малим „гаражама“. Власник остави свој ауто на неколико минута на посебној аутоматизованој платформи која празну батерију замени пуном. Одмах потом може несметано да настави вожњу. Све то траје отприлике колико и сипање горива у „обична“ кола.
„НИО-ов начин да служи својим клијентима током њиховог путовања је једном речју – генијалан: све што корисник НИО-а треба да уради јесте да путем апликације лоцира станицу за замену напајања; апликација уједно пружа информације о броју доступних батерија и колико других купаца већ чека у реду. Чим стигнете на ред, једноставно одвезете аутомобил у станицу ‘за напајање’ и пустите техничаре да одраде своје“, задивљено описује кинеску иновацију амерички Carbuzz.
Техничари подигну НИО возило уз помоћ дизалице, уклоне неколико шрафова и – замене празну батерију пуном. Цео процес траје свега три минута. Власницима се наплаћује утрошак киловат-сати, колико је било потребно да се батерија напуни енергијом, и то у просеку кошта око десет долара по батерији. Три минута, јасно, звучи много боље него 30 минута колико се пуни најбржа „Тесла“.
Електрични СУВ НИО ЕС8 са дометом од преко 500 километара са једним пуњењем батерије већ може да се пазари у Норвешкој. Заједно са аутомобилима стигле су и прве станице за замену батерија, прво у Норвешку а после тога и у Немачку. Ускоро долазе на ред и друге државе Европске уније. У Кини је НИО већ поставио преко 500 ових система – станица за промену батерија. До сада су заменили више од четири милиона батерија а до 2025. године планирају да поставе 4.000 тих система. Уз то – следи још једна, нова револуција већ 2022. године: лансирање лимузине ЕТ7. Ради се о возилу које конкурише аутомобилима као што су „порше тајкан“ и „Тесла“ Модел С. До 100 на сат овај ауто убрзава за 3,9 секунде, а његов домет са највећом батеријом износи преко 1.000 километара. То је највише од свих аутомобила на светском тржишту. Цена тог модела биће око 62.000 евра, а поседује и систем за аутономну вожњу са ЛИДАР-ом.
НАЈВЕЋЕ СВЕТСКО ТРЖИШТЕ Ни то није све – Кина је постала највеће светско тржиште за електрична возила с укупном продајом од 1,3 милиона аутомобила, што представља више од 40 одсто продаје широм света.
Кинески произвођач батерија ЦАТЛ контролише око 30 одсто светског тржишта батерија за електрична возила, а специјализовани добављачи кобалта „Дартон комодитис“ процењују да су кинеске рафинерије прошле године испоручиле 85 одсто светског кобалта спремног за батерије. Ради се о минералу који помаже да се побољша стабилност литијум-јонских батерија. Већина тог кобалта долази из Демократске Републике Конго, где готово 70 одсто рударског сектора контролишу кинеске фирме. Августа је China Molybdenum Company (ЦМОЦ), гигантска рударска компанија, најавила улагање у висини од 2,5 милијарди долара како би удвостручила производњу бакра и кобалта у свом руднику Тенке Фунгуруме, једног од највећих у Конгу. То је уследило после куповине 95 одсто удела у оближњем руднику бакра и кобалта Кисанфу, за 550 милиона долара. Други кинески корпоративни гигант Huayou Cobalt поседује или има удео у најмање три рудника бакра-кобалта у Конгу и кључни је играч на сваком кораку ланца снабдевања кобалтом, од рудника преко рафинерија до производње батерија и катода. У међувремену су неки произвођачи аутомобила и батерија почели да смањују количину кобалта у својим батеријама, делимично и да би се избегли ризици повезани са кобалтом из ДР Конга. Батерије са додатим никлом сматрају се једним од начина за постизање веће снаге и приступачније цене, али наведене кинеске компаније које доминирају у рударству кобалта повећавају улагања у екстракцију и прераду никла и у Индонезији, држави која има највеће светске резерве никла, процењене на 72 милиона тона. Све то значи да је Кина сада највећи светски произвођач никла, надигравши конкуренцију из Европе и Америке.
Електрификација уз огромна државна улагањаКинески пут ка размаху електричних возила почео је пре више од 10 година, а фокус је био на промоцији и примени нових енергетских возила (НЕВ) под вођством владе у Пекингу. |
БРЗ РАЗВОЈ А изненађење је брз развој добрих кинеских аутомобила. Примера има много.
Нов, електрични модел „Хозон моторса“ који стиже на пролеће следеће године приказан је на овогодишњем Гуангжу сајму аутомобила; серијски примерак овог електричног модела најављен је за следећи сајам у Пекингу. Како се наводи, у питању је електрична лимузина замишљена као пандан познатом „Теслином“ Моделу С, а која ће имати аутономију од 800 км (по НЕДЦ циклусу). Убрзање до 100 км на сат постиже за четири секунде.
Сличних, мањих произвођача електричних возила у Кини има још више, мада на тржишту кинеских електричних аутомобила данас доминирају три велика предузећа, основана пре само неколико година. НИО, „Xпенг“ и „Ли ауто“ сваки на свој начин угрожавају „Теслу“ и на кинеском, и на светском тржишту. Шангајски НИО је 2014. године основао Вилијам Ли, предузетник који се обогатио продајом услуга за ауто-индустрију. Данас има три аутомобила у производњи а четврти, који (бар на папиру) надмашује чак и „Теслин“ Модел С, на тржиште „избацује“ следеће године. До сада је продато преко 140.000 возила НИО у Кини и Европи. „Xпенг“ је основан 2015. и тренутно продаје три модела, уз најаву великих планова за будућност у којој планира израду потпуно аутономних возила. „Xпенгов“ Г3 може да пређе око 500 километара са једним пуњењем, плус што напуни батерију од 30 до 80 одсто за само пола сата, а кошта мање од било којег аутомобила марке „Тесла“. Сличан је и „Xпенг“ П7 који представља љуту конкуренцију „Теслином“ Моделу 3, а кошта упола мање– око 32.000 евра.
„Ли ауто“ је основан 2015. године и за сада има само један модел у продаји, „Ли Оне“; упркос томе, до сада је продао више од 100.000 возила.
ЛАСЕРСКО ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОКОЛИНЕ Постоји још један разлог због кога трговци широм света очекују да ће кинески произвођачи електричних аутомобила преплавити свет својим четвороточкашима.
Кинези у своја возила и даље уграђују и развијају ЛИДАР, систем за ласерско препознавање околине. У почетку је био гломазан и незграпан, али сада је све мањи. Није мало оних који су уверени да је то једини начин који омогућава безбедну аутономну вожњу. Тим пре што је Илон Маск одустао од тог система за своје „тесле“ и све карте ставио на уградњу камера и других сензора којима жели да постигне аутономну вожњу, без утицаја људске руке. Ту је, међутим, налетео на проблем, јер се показало да камере нису идеално решење. „Тесла“ упркос томе не враћа ЛИДАР у живот својих аутомобила, иако поједини модели имају озбиљне проблеме са непотребним „кочењем због духова“, дакле, када камере уоче опасност које уистину – нема.
Није тајна да је Кина и на другим подручјима далеко испред свих осталих земаља у свету када је реч о електрификацији транспорта. Извештај из Кине који се позива на недавне податке Алијансе за промоцију инфраструктуре за пуњење електричних возила открива, на пример, да Кина поседује и највећу светску мрежу за пуњење електричних возила. Са преко 2,2 милиона станица за пуњење широм земље, кинеска ЕВ инфраструктура наставља да се шири импресивном брзином, док се друге земље, укључујући САД, упињу да надокнаде тај раскорак. Према истом извештају и подацима, кинеске станице за пуњење електричних возила су се више него удвостручиле у последњих годину дана. У земљи је „никло“ око 240.000 јавних пуњача само у 2021. години, што чини укупно 1,04 милиона станица за пуњење ЕВ – а то је повећање од 72,3 одсто у односу на 2020. годину!
Друга половина огромне кинеске мреже за пуњење ЕВ је у рукама приватних власника. НЕВ је систем за који су приватници инсталирали преко 1,02 милиона пуњача по својим кућама и другим објектима. Поређења ради – САД имају 45.124 јавних станица за пуњење електричних возила, које нуде око 111.000 прикључака. Кина је више од два пута толико пуњача инсталирала само у 2021. години. Када се све сабере, Кина се пробила на чело електричне мобилности. Иако по тржишном капиталу можда није дорасла највећем светском произвођачу електричних аутомобила, Кина је транзицију ка електрификацији предузела веома озбиљно, уз велику подршку своје владе. Уз то, кинески произвођачи, попут фабрике НИО, управо траже партнере и упориште у регији, у Европи. Кинеска ЕВ компанија НИО ускоро почиње продају у још пет европских земаља, након лансирања својих модела у Норвешкој. Можда је „електрична офанзива“ кинеске аутомобилске индустрије у Европи згодна прилика да јој се прикључи и Србија, како би – поред производње гума, челика или других сировина – узела учешће у производњи (и продаји) робе с вишом додатном вредношћу, као што су електрични аутомобили.
