Zečevizija – Bilans svetkovine smrti

Tragični i nepotpuni „uspeh“ Noći veštica: U pucnjavi na jednoj prazničnoj zabavi u državi Ilinois ubijene su dve osobe, a najmanje 10 je ranjeno, dok je u još 11 masovnih pucnjava tokom vikenda živote izgubilo 12 ljudi, prenosi Si-En-En

Nepotpuni saldo Noći veštica u Americi donosi beogradska „Politika“ već sutradan posle mahnite proslave Halloween-a, 1. novembra ove godine: „Tokom praznične Noći veštica u SAD stradalo je najmanje 12 ljudi, a 52 osobe su ranjene, prenose američki mediji. U pucnjavi na jednoj prazničnoj zabavi u državi Ilinois ubijene su dve osobe, a najmanje 10 je ranjeno, dok je u još 11 masovnih pucnjava tokom vikenda živote izgubilo 12 ljudi, prenosi Si-En-En. U Koloradu je na ulicama upucano i ubijeno dvoje ljudi, a u Kentakiju još dvoje pored jedne benzinske pumpe. U Kaliforniji je na dve kućne zabave ubijeno troje, a ranjeno osmoro ljudi, dok je na Floridi tokom bokserskog meča upucana i ubijena jedna osoba. U Teksasu su u dve odvojene pucnjave ubijene dve osobe, a ranjeno je 12 ljudi. Policija Teksasa je potvrdila da je desetoro upucanih ljudi prevezeno na lečenje u dve bolnice kolima hitne pomoći, policijskim automobilom i privatnim vozilom. Dvadesetogodišnji muškarac je kasnije proglašen mrtvim u jednoj od tih bolnica, ali njegovo ime još nije obelodanjeno. Osumnjičeni za ubistvo, koji je napustio mesto zločina nepoznatim vozilom, još uvek nije priveden, navodi se u saopštenju“, prenosi Tanjug. Ovo su samo prve vesti o masovnoj pomami ubistava i zločina u mahnitoj noći u Americi, dok se čekaju nove vesti o sličnim pojavama u celom kolektivnom Zapadu koje vidimo na velikim i malim ekranima. Da li stvarno mislite da je daleko čas kad će se i u nas pojaviti posledice masovno organizovane potrošačke groznice uoči „noći veštica“,čija su glavna meta naša deca i uopšte juvenilna populacija, svesno terana na majmunisanje svih „zapadnih vrednosti“ kroz prašumu bleštećih izloga i displeja? [restrict]

DOMAĆE POKONDIRENE TIKVE Sterijina Fema dobila je stostruko bogatije naslednice u liku onih nazovimajki koje danima, noćima pred helovin, ili još bolje helouin (već usvojen i masovno korišćen neologizam u „srpskom“, uglavnom beogradskom, naročito kaluđeričkom govoru) opremaju svoje male šmizle arsenalom metli i veštičjih rekvizita, šiljastim šeširima iz doba Salema u Masačusetsu, gde su se krajem 17. veka odigravala neka spaljivanja veštica, sve to u darkerskim duksevima i crnini od glave do pete, s obaveznim kosturima i lobanjama. Danima pred ovaj društveni pir jurca se po tržnim centrima, koja su izrasli u glavne snabdevače firmiranom opremom za domaći Cadaver Day. Na društvenim mrežama već se uveliko najavljuje peta ili šesta sezona već dvanaestog ili trinaestog filma franšize Noć veštica od koje bogat kajmak i danas sakuplja Džon Karpenter, a kojom je, pre više od 40 godina i započela ova svetska pomama gde glavnu ulogu igra ona Sterijina tikva koja je postala kondir: iskežena bundeva, strašilo i znak smrti. To sada više nije smešno nego je fensi, čime ova prostačka zabava dobija sasvim drugačiji, globalni značaj. A sve je samo pouzdan znak poslednjih, biblijskih vremena u kojima je glavna ličnost onaj čije se ime ne pominje i to upravo u filmu, odakle nam je još 1978. došla ova vest: „Smrt je stigla u vaš grad, šerife“, saopštava izbezumljeni psihijatar Lumis šerifu varoši Hedonfild u Ilinoju, uoči Noći veštica, kada mladi plaše jedni druge vešticama i vampirima i pred svim kućama pobadaju iscerene bundeve grotesknog izgleda. Boogie-man, bauk ili demon žedan krvi šunja se oko kuća, u kome se i staro i mlado sprema za uspaljeni erotsko-zagrobni obred, poznat još od keltskih vremena. Jer pozadina praznika Halloween, koju Džon Karpenter uzima kao sižejnu matricu svog prvog u nizu a zbilja antologijskog horora Noć veštica, jeste paganska svetkovina nasleđena od starih Kelta, koja se i danas, svakog 31. oktobra, izvodi širom anglosaksonskog sveta. Pa evo, nadire preko svega što može i u naš kraj, odeva nam decu u crno i kači im mrtvačke maske.

TRIJUMF SMRTI Iako je njegova htonska i magijska svrha izbledela, ovaj praznik mračnih i jezivih korena sačuvao je neke od izvornih oblika – strah od povratka mrtvih i u vezi s tim fatalni dug pomrlim precima. „Godine 835. papa Grgur IV premestio je svetkovinu Svih svetih na 1. novembar da bi potisnuo keltsku svetkovinu Samhaina“, piše katolički teolog fra Josip Blažević, smatrajući Halloween (od All Hallow Eve – Noć uoči svih svetih) suprotnim svakoj hrišćanskoj tradiciji. Keltska nova godina počinjala je zimskim ili mračnim razdobljem na dan 1. novembra po lunarnom kalendaru („Veštičja Nova godina“) ili Samhainom; stari Kelti verovali su da u noći uoči ovog dana „mrtvi napuštaju svoje grobove, te se nakratko opet vraćaju na Zemlju i posećuju svoje domove. Ti pokojnici, oslobođeni iz Drugoga sveta, izazivali su strah kod živih, zbog toga su se živi, prestrašeni mogućnošću susreta s mrtvima, prekrivali zastrašujućim maskama, podizali veliku buku, i drugim praznovericama pokušavali umilostiviti mrtve. Izdubljena bundeva u obliku mrtvačke glave s upaljenom svećom, najprepoznatljiviji simbol Halloween-a, simbolizuje ‘lutajuću dušu’ ili Džeka s lampom (‘Jack o’lantern’) koji, prema legendi, svoje mesto nije pronašao ni u raju ni u paklu, pa je bio osuđen na večno lutanje Zemljom za nekim ko će zauzeti njegovo mesto… Samhain je istovremeno predstavljao rušenje svih društvenih i moralnih pravila ponašanja i zabrana, njihovo izokretanje i izrugivanje, svesno prekoračenje društvenog poretka. Alkohol (pivo i medovina), razni opijati (konoplja i gljive) te orgije (opijenost erosom), služili su im kao sredstva za postizanje viših nivoa svesti, stanja između sna i jave, vidljivog i nevidljivog, ovozemaljskog i onozemaljskog. Samhain je noć u kojoj vreme staje, svako može preći iz jednog sveta u drugi, jer to omogućava nepostojanje vremena. Razlog zašto je papa hrišćansku svetkovinu Svih svetih premestio na isti datum kada se slavio i Samhain je zatiranje paganskog onim hrišćanskim i odvraćanje novoobraćenih hrišćana od sudelovanja u paganskim svetkovinama.“ Ali posle više od hiljadu godina vidimo da Anglosasi i dalje luduju, te veruju „da se na ovu noć senke predaka vraćaju svojim negdašnjim domovima, lebde oko njih i nestaju sa prvim petlovima“ (Bob Peg, 1981). Ove noći događaju se i opscene stvari i zato se bdi u društvu. Odrasli se okupljaju na sedeljkama, gde se pričaju masni vicevi, peva, pije i tera šega da bi se odagnao strah, dok mlađi ostaju kod kuće, gde se uzajamno zastrašuju baukom (boogie) i od straha se oslobađaju seksom. Ovaj izraženi erotski momenti u prvi mah izgledaju neobjašnjivi. Tek docnije, kad se odmota glavni konac ove zavrzlame, otkriće se ne samo razlog već i ukupni smisao Halloween-a i kultnog Karpenterovog filma, jednog od međaša horora.
Upravo na survivalu mračnog druidskog praznika Karpenter i gradi celu svoju metafiziku straha. Ovaj film, sasvim ritualno, počinje flešbekom u kome vidimo šestogodišnjeg Majkla Majersa kako dugim nožem kasapi svoju sestru Džudit, još vrelu od prvog erotskog uzbuđenja, koje je doživela u Noći veštica. Dečak je potom izolovan i odrasta u ludnici Smits Grou. Petnaest godina kasnije, na praznik mrtvih 1978, Majkl beži iz azila u svoj rodni grad, odnosi s groblja nadgrobni kamen svoje pokojne sestre i priprema novu svetkovinu smrti. Njegov čuvar, psihijatar Sem Lumis (sjajna uloga Donalda Plezensa) pokušava da ga uhvati i vrati u Pandorinu kutiju. Orgija smrti događa se u ukletoj kući Majersovih: demon tranžira jedan mladi par tokom kulminacije orgazma, što je, u stvari, ritualno obnavljanje ubistva sestre od pre 15 godina: izvodi se u istim okolnostima, u istoj sobi, u prisustvu Džudinog nadgrobnog kamena donetog s groblja. (Ovaj kamen je važan deo ikonografije filma jer ukazuje na keltsko obredno kamenje – clachan – koje je uvek pouzdan znak obnavljanja kulta mrtvih, kao što iscrpno pokazuje Aleksandar Mekbejn u svojoj Religiji i mitologiji Kelta,1989). U suštini, ceo film nije drugo do ponovno izvođenje drevnog galskog rituala i kompenzacija straha od osvete mrtvih. U najužoj vezi s tim je uloga Majkla Majersa: iako često gledamo „svet živih“ njegovim očima („subjektivni kadar“ kroz prorez obrazine – zvučni lajtmotiv Majklovog ubrzanog disanja), mi ga ne vidimo; on vršlja i ubija pod maskom. Već četrdeset i kusur godina ovaj demon ne skida masku jer je jasno da Karpenter u njemu prikazuje ne ljudsko nego demonsko biće. To, uostalom, priznaje i psihijatar Lumis: „Ne, to nije ljudsko biće. To je lice bez lica, prazno lice i crne oči, oči đavola.“

JEZIVA POUKA ORSONA VELSA Ovim prvi put Karpenter otkriva da njegov glavni junak nije demon podzemlja, hipostaza sveta mrtvih, izvršilac mračne misije kivnih predaka (kao u filmu Magla istog autora iz 1980) već – nečastivi glavom. Otud i finalna, ritualna objava psihijatra Lumisa: „Đavo je pobegao!“ Nije, dakle, u pitanju činjenica da u indoevropskoj tradiciji htonski demoni nikada nemaju lica, da je maska osnovno obeležje njihovog carstva, njihov obavezni kultni rekvizit i najava smrti, kao što smatraju i Čajkanović i Mekbejn, već upravo silazak Satane na zemlju, kao što predviđa Apokalipsa. Pouzdan znak poslednjih vremena, a ne holivudska masovna zabava za doček crne keltske godine koju oduševljeno slave i naše domaće tikve, žrtvujući rođenu decu industriji oglašavanja smrti. Pošto misle da smrtolikom Zapadu već pripadaju i da će mu se tako još više dopasti, one (te tikve) svetu ludačke potrošnje radosno predaju najdraže što imaju, spremajući svoje mališane za zajedničko kolo mrtvih, u koje se i same rado hvataju. Eto tu noć je, usred samog Holivuda, gde je ova kolektivna igra smrti i rođena, objasnio veliki Orson Vels još pre više od 80 godina. U odjavi svoje famozne radio-drame koja je izbezumila Kaliforniju i kojom je počela jedna meteorska karijera, baš na noć 30. oktobra 1938. godine, Orson Vels se obratio helovinskoj Americi: „I tako, želim zbogom svima i molim vas da sačuvate u pamćenju strahovitu pouku koju ste saznali večeras. Taj iskeženi, usijani, loptasti osvajač vaše dnevne sobe stanovnik je aleje sa bundevama i ako odjekne zvono na vašim vratima, a ne pojavi se niko, to nije bio Marsovac… to je Halloween.“ Neće se na ulaznim vratima američkog doma pojaviti Majkl Majers sa iscerenom bundevom i krvavim nožem; uzalud izludeli Lumis viče, koliko ga grlo nosi: „Šerife, đavo je u vašem dvorištu!“

[/restrict]