SMOTRA VOJNIH TEHNOLOGIJA

Sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2021“

Dok su mnogobrojne delegacije funkcionera ministarstava odbrane, generalštabova i eksperata za naoružanje i vojnu opremu iz evropskih, afričkih i azijskih zemalja razgledali eksponate srpske odbrambene industrije, na poligonu u SAD počelo je gađanje iz topa-haubice 155 mm, kao deo višemesečnih ispitivanja moći oružja naše pameti

U Beogradu je, uz prisustvo najviših državnih i vojnih funkcionera, od 12. do 15. oktobra, održan Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2021“. Na ovogodišnjem, desetom po redu „Partneru“ svoje proizvode i usluge predstavilo je ukupno 132 izlagača iz Srbije i 16 iz stranih zemalja – Austrije, Bosne i Hercegovine, Kine, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Italije, Rusije, Slovenije, Švedske, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država.
Može se slobodno reći da je beogradski sajam naoružanja i vojne opreme verovatno najveća i najznačajnija manifestacija tog tipa u Evropi. Održava se svake druge godine i sve više privlači pažnju stručnjaka za oružje i vojno inženjerstvo. To je svojevrsna smotra dostignuća srpske odbrambene industrije i svetskih dometa u oblasti vojnih tehnologija. Ispod kupola Beogradskog sajma predstavljeni su istraživački, razvojni, opitni i remontni kapaciteti Ministarstva odbrane i naše odbrambene industrije, prikazani su najviši dometi fabrika iz Grupacije odbrambene industrije Srbije, „Jugoimporta SDPR“ i dela naših naučnoistraživačkih institucija, čiji je zadatak opremanje i usavršavanje naše vojske.
Gotovo uporedo s održavanjem sajma naoružanja, u Sjedinjenim Američkim Državama obavljeno je testiranje samohodnog topa-haubice „Nora-B52 M21“ kalibra 155 milimetara, proizvedenog u Srbiji. Na probnom gađanju na vojnom poligonu YUMA u državi Arizona to sredstvo testiraju američke oružane snage.

[restrict]

MOĆ „NORE“ „Nora B-52“ je modifikovana prema zahtevima američkog partnera, i ušla je u najuži izbor za testiranja koja će trajati nekoliko meseci. To oruđe je namenjeno za vatrenu podršku jedinica. Vatrenu podršku ostvaruje, kako to vojnici kažu, snažnom, iznenadnom i brzom vatrom po ciljevima taktičkog, operativnog i strategijskog značaja na velikim daljinama.
Poređenja radi i kao dokaz o kvalitetu naše odbrambene industrije zanimljivo je da su pred razbijanje Jugoslavije SAD imale nameru da od SFRJ poruče nekoliko stotina trupova aviona G-2, koje bi američki stručnjaci opremili u školski avion za osposobljavanje pilota. To je mogao da bude posao veka, ali je propao jer je kod nas tada buknuo rat.
U javnosti je nedovoljno poznato da nove tehnologije koje se primenjuju u oblastima proizvodnje naoružanja i vojne opreme veoma brzo nađu primenu u procesima izrade specifičnih proizvoda u takozvanom civilnom programu, odnosno u nastanku roba široke potrošnje.
Što se Srbije tiče, odbrambena industrija ima zadatak da proizvede ono što je potrebno vojsci, kako bi država odgovorila na sve izazove i pretnje, uključujući i svedimenzionalni rat. Najveći broj vrsta naoružanja i vojne opreme se i proizvodi u Srbiji. Zbog visokih troškova i nedostatka dela tehnologija u našoj zemlji se ne proizvode supersonični avioni, višenamenski helikopteri, transportni avioni, zatim sredstva protivvazdušne odbrane, radari i još neke vrste visokosofisticiranih oružja. Poznato je da je u SFRJ namenska industrija obezbeđivala oko 85 odsto ukupnih potreba JNA za naoružanjem i vojnom opremom. U Srbiji taj procenat nije definisan, ali se veruje da je to oko 70 odsto ukupnih potreba Vojske Srbije.
Ratnim planovima u SFRJ je bilo regulisano da se namenska industrija koncentriše u središtu zemlje, tako da su mnogi kapaciteti ostali u BiH, Hrvatskoj i manjim delom u Sloveniji. Posle ratova iz devedesetih godina i otcepljenja pojedinih republika u tamošnjim fabrikama vojne industrije su ostale napredne tehnologije, ali i skupocene mašine koje su omogućavale proizvodnju pojedinih sklopova i ključnih delova sredstava ratne tehnike.

 

DOMET NAŠIH RAKETA Srpska odbrambena industrija u poslednje vreme razvija moćan sistem lansera i rakete zemlja-zemlja dometa 300 kilometara. To je značajan kvalitativan skok vojske koja će moći da gađa ciljeve do 300 kilometara. Oklopna vozila „Miloš“ i „mali Miloš“ predstavljena su u novim verzijama s dodatnim funkcijama i novim namenama.
Premijeru je doživelo dodatno oklopljeno najsofisticiranije i najmodernije teško vozilo pešadije „Lazar 3“ 8 X 8, na koje je ugrađen univerzalni top 57 milimetara (gađa ciljeve na zemlji i u vazdušnom prostoru). To vozilo je dobilo ime našeg preminulog kolege i ambasadora u Rusiji Miroslava Lazanskog, koji se najviše zalagao za ugradnju baš tog topa. Inače domet topa je od 7,5 do 14,5 kilometara.
Prvi put je sajamskih dana predstavljena teška snajperska puška 20 milimetara koja pleni po osobinama i borbenim mogućnostima. Stručnjaci kažu da je to bolja puška od američke ANZIO jer umesto 75 kilograma ima masu od 45 kg, za nju nije potrebno posebno postolje, mehanizam za zapinjanje u položaj za gađanje može da dovede i dete, trzaj je redukovan za oko deset puta… Kada američka puška ispali sve metke u šaržeru, da bi bio zamenjen punim, nišandžija mora da se pojavi polovinom siluete, da to učini s dve ruke, a onda je unosan cilj. Kod naše puške to se čini lagano jednom rukom i bez izlaganja vatri protivnika. Puška ima domet od oko dva kilometra, a veoma dobra efikasnost se postiže do 1.500 metara. Zanimljivo je da je tu pušku, koju opslužuju tri člana posade, konstruisao borac Vojske Republike Srpske, koji je tokom rata u BiH došao do ideje kako da se stvori novo efikasno oružje. Imali smo čast da upoznamo konstruktora, ali odgovorni u „Jugoimportu SDPR“ nisu dozvolili da se otkrije njegov identitet. Da još dodamo i to da je konstruktor poznat i po nekoliko pronalazaka za civilnu namenu, za koje je dobio odličja od španskog i belgijskog kralja.
Predstavnici nekoliko vojski već su izrazili želju da nabave ovu pušku, kada bude otpočela serijska proizvodnja.

PRIVATNI SEKTOR Domaću odbrambenu industriju prate i brojne privatne firme koje su sopstvenim razvojem uspele da reše složene proizvodne tehnologije. Jedna od njih je i „Servoteh“ na čijem je čelu dipl. ing. Ilija Jaraković.
„Servoteh“ je, između ostalog, prikazao robotizovanu automatsku liniju za kovanje košuljica 155 mm za artiljerijske projektile, zatim robotizovanu automatsku liniju za kovanje sužavanjem svih veličina košuljica iz minskog i artiljerijskog programa, automatsku liniju za proizvodnju balističkih ploča od kompozitnih materijala za ličnu zaštitu vojnika i oklopnih sredstava, a razvio je i kompletan sistem automatskih punjača za topove kalibra 155 mm. I da ne nabrajamo sve te nove tehnologije.
„Posebno nas čini ponosnim što uspevamo da Srbiji obezbedimo preduslove za proizvodnju moćnih oružja. Prikazani i razvijeni sistemi automatskih punjača za topove 155 mm direktno doprinose boljoj funkcionalnosti tih složenih artiljerijskih sistema i povećanju njihove konkurentnosti na svetskom tržištu. To što radimo naša je dužnost, jer odbrana predstavlja alfa i omegu opstanka države i naroda“, izdiktirao nam je u pero ing. Ilija Jaraković.
Svoju premijeru je doživeo i leteći sistem za hvatanje i rušenje dronova. Naime, prema rešenju konstruktora Gorana Stančevića iz posebnog drona ispaljuju se mreže koje prekrivaju nanišanjeni dron i potom ga prizemljuju. Taj sistem je već upotrebljavan za hvatanje ptica na batajničkom aerodromu, kako ne bi upale u motor aviona i havarisale ga, a korišćen je i za onesposobljavanje izbeglica prilikom prelaska granične linije.
Pažnju stručnjaka izazvao je i školski avion „Lasta“ s digitalizovanom kabinom i nekim poboljšanjima pratećih uređaja. „Zastava oružje“ je predstavila čitavu gamu oružja, od pištolja i revolvera, preko pušaka i mitraljeza do bacača granata.
Područje službenih uniformi oficira i podoficira rešila je Kompanija „Bramy“ iz Aleksandrovca, a ratnih – „Jumko“ iz Vranja.

IZVOR PROFITA Inostrani partneri izrazili su nameru da kupe fabriku odbrambene industrije u Lučanima, što je svojevrsno priznanje dostignutom stepenu razvoja, ali Srbija ne želi da strane kompanije upravljaju osetljivom industrijom.
Domaća znanja i pamet sve više imaju prođu na probirljivom svetskom tržištu. Mada je srpska odbrambena industrija stvarana više od jednog i po veka, kako bi se braniocima obezbedilo oružje kojim bi se štitili teritorija i životi ljudi i da bi odvratili potencijalne agresore od namera da pokore zemlju, ona je važan izvor profita i priliv u državnom budžetu. Posebno je značajno što zapošljava oko 9.000 ljudi.
Ovogodišnji sajam naoružanja i vojne opreme „Partner“ okupio je rekordan broj izlagača i poslovnog sveta. Mnoge činjenice ukazuju da se srpska odbrambena industrija vraća na tradicionalna tržišta u Aziji i Africi.

KO ČINI ODBRAMBENU INDUSTRIJU SRBIJE Grupaciju Odbrambena industrija Srbija čine: „Prvi partizan“, Užice; „Prva iskra“ Barič; „Zastava oružje“, Kragujevac; „Milan Blagojević“, Lučani; „Sloboda“ Čačak, „Prva petoletka namenska“ i PPT TMO Trstenik; „Krušik“, Valjevo; „Teleoptik žiroskopi“, Zemun, „Trajal“, Kruševac, „Jumko“, Vranje, „Zastava Tervo Kragujevac“, „FAP korporacija“; Priboj, „Utva avio-industrija“, Pančevo; kragujevačka „Zastava kovačnica“; „Borbeni složeni sistemi i Belom“, Beograd; valjevski „Kovački centar“ i „Korun holding“ iz Užica.

[/restrict]