СМОТРА ВОЈНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Сајам наоружања и војне опреме „Партнер 2021“

Док су многобројне делегације функционера министарстава одбране, генералштабова и експерата за наоружање и војну опрему из европских, афричких и азијских земаља разгледали експонате српске одбрамбене индустрије, на полигону у САД почело је гађање из топа-хаубице 155 мм, као део вишемесечних испитивања моћи оружја наше памети

У Београду је, уз присуство највиших државних и војних функционера, од 12. до 15. октобра, одржан Међународни сајам наоружања и војне опреме „Партнер 2021“. На овогодишњем, десетом по реду „Партнеру“ своје производе и услуге представило је укупно 132 излагача из Србије и 16 из страних земаља – Аустрије, Босне и Херцеговине, Кине, Канаде, Данске, Финске, Француске, Немачке, Хрватске, Италије, Русије, Словеније, Шведске, Швајцарске, Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава.
Може се слободно рећи да је београдски сајам наоружања и војне опреме вероватно највећа и најзначајнија манифестација тог типа у Европи. Одржава се сваке друге године и све више привлачи пажњу стручњака за оружје и војно инжењерство. То је својеврсна смотра достигнућа српске одбрамбене индустрије и светских домета у области војних технологија. Испод купола Београдског сајма представљени су истраживачки, развојни, опитни и ремонтни капацитети Министарства одбране и наше одбрамбене индустрије, приказани су највиши домети фабрика из Групације одбрамбене индустрије Србије, „Југоимпорта СДПР“ и дела наших научноистраживачких институција, чији је задатак опремање и усавршавање наше војске.
Готово упоредо с одржавањем сајма наоружања, у Сједињеним Америчким Државама обављено је тестирање самоходног топа-хаубице „Нора-Б52 М21“ калибра 155 милиметара, произведеног у Србији. На пробном гађању на војном полигону YUMA у држави Аризона то средство тестирају америчке оружане снаге.

[restrict]

МОЋ „НОРЕ“ „Нора Б-52“ је модификована према захтевима америчког партнера, и ушла је у најужи избор за тестирања која ће трајати неколико месеци. То оруђе је намењено за ватрену подршку јединица. Ватрену подршку остварује, како то војници кажу, снажном, изненадном и брзом ватром по циљевима тактичког, оперативног и стратегијског значаја на великим даљинама.
Поређења ради и као доказ о квалитету наше одбрамбене индустрије занимљиво је да су пред разбијање Југославије САД имале намеру да од СФРЈ поруче неколико стотина трупова авиона Г-2, које би амерички стручњаци опремили у школски авион за оспособљавање пилота. То је могао да буде посао века, али је пропао јер је код нас тада букнуо рат.
У јавности је недовољно познато да нове технологије које се примењују у областима производње наоружања и војне опреме веома брзо нађу примену у процесима израде специфичних производа у такозваном цивилном програму, односно у настанку роба широке потрошње.
Што се Србије тиче, одбрамбена индустрија има задатак да произведе оно што је потребно војсци, како би држава одговорила на све изазове и претње, укључујући и сведимензионални рат. Највећи број врста наоружања и војне опреме се и производи у Србији. Због високих трошкова и недостатка дела технологија у нашој земљи се не производе суперсонични авиони, вишенаменски хеликоптери, транспортни авиони, затим средства противваздушне одбране, радари и још неке врсте високософистицираних оружја. Познато је да је у СФРЈ наменска индустрија обезбеђивала око 85 одсто укупних потреба ЈНА за наоружањем и војном опремом. У Србији тај проценат није дефинисан, али се верује да је то око 70 одсто укупних потреба Војске Србије.
Ратним плановима у СФРЈ је било регулисано да се наменска индустрија концентрише у средишту земље, тако да су многи капацитети остали у БиХ, Хрватској и мањим делом у Словенији. После ратова из деведесетих година и отцепљења појединих република у тамошњим фабрикама војне индустрије су остале напредне технологије, али и скупоцене машине које су омогућавале производњу појединих склопова и кључних делова средстава ратне технике.

 

ДОМЕТ НАШИХ РАКЕТА Српска одбрамбена индустрија у последње време развија моћан систем лансера и ракете земља-земља домета 300 километара. То је значајан квалитативан скок војске која ће моћи да гађа циљеве до 300 километара. Оклопна возила „Милош“ и „мали Милош“ представљена су у новим верзијама с додатним функцијама и новим наменама.
Премијеру је доживело додатно оклопљено најсофистицираније и најмодерније тешко возило пешадије „Лазар 3“ 8 X 8, на које је уграђен универзални топ 57 милиметара (гађа циљеве на земљи и у ваздушном простору). То возило је добило име нашег преминулог колеге и амбасадора у Русији Мирослава Лазанског, који се највише залагао за уградњу баш тог топа. Иначе домет топа је од 7,5 до 14,5 километара.
Први пут је сајамских дана представљена тешка снајперска пушка 20 милиметара која плени по особинама и борбеним могућностима. Стручњаци кажу да је то боља пушка од америчке АНЗИО јер уместо 75 килограма има масу од 45 кг, за њу није потребно посебно постоље, механизам за запињање у положај за гађање може да доведе и дете, трзај је редукован за око десет пута… Када америчка пушка испали све метке у шаржеру, да би био замењен пуним, нишанџија мора да се појави половином силуете, да то учини с две руке, а онда је уносан циљ. Код наше пушке то се чини лагано једном руком и без излагања ватри противника. Пушка има домет од око два километра, а веома добра ефикасност се постиже до 1.500 метара. Занимљиво је да је ту пушку, коју опслужују три члана посаде, конструисао борац Војске Републике Српске, који је током рата у БиХ дошао до идеје како да се створи ново ефикасно оружје. Имали смо част да упознамо конструктора, али одговорни у „Југоимпорту СДПР“ нису дозволили да се открије његов идентитет. Да још додамо и то да је конструктор познат и по неколико проналазака за цивилну намену, за које је добио одличја од шпанског и белгијског краља.
Представници неколико војски већ су изразили жељу да набаве ову пушку, када буде отпочела серијска производња.

ПРИВАТНИ СЕКТОР Домаћу одбрамбену индустрију прате и бројне приватне фирме које су сопственим развојем успеле да реше сложене производне технологије. Једна од њих је и „Сервотех“ на чијем је челу дипл. инг. Илија Јараковић.
„Сервотех“ је, између осталог, приказао роботизовану аутоматску линију за ковање кошуљица 155 мм за артиљеријске пројектиле, затим роботизовану аутоматску линију за ковање сужавањем свих величина кошуљица из минског и артиљеријског програма, аутоматску линију за производњу балистичких плоча од композитних материјала за личну заштиту војника и оклопних средстава, а развио је и комплетан систем аутоматских пуњача за топове калибра 155 мм. И да не набрајамо све те нове технологије.
„Посебно нас чини поносним што успевамо да Србији обезбедимо предуслове за производњу моћних оружја. Приказани и развијени системи аутоматских пуњача за топове 155 мм директно доприносе бољој функционалности тих сложених артиљеријских система и повећању њихове конкурентности на светском тржишту. То што радимо наша је дужност, јер одбрана представља алфа и омегу опстанка државе и народа“, издиктирао нам је у перо инг. Илија Јараковић.
Своју премијеру је доживео и летећи систем за хватање и рушење дронова. Наиме, према решењу конструктора Горана Станчевића из посебног дрона испаљују се мреже које прекривају нанишањени дрон и потом га приземљују. Тај систем је већ употребљаван за хватање птица на батајничком аеродрому, како не би упале у мотор авиона и хаварисале га, а коришћен је и за онеспособљавање избеглица приликом преласка граничне линије.
Пажњу стручњака изазвао је и школски авион „Ласта“ с дигитализованом кабином и неким побољшањима пратећих уређаја. „Застава оружје“ је представила читаву гаму оружја, од пиштоља и револвера, преко пушака и митраљеза до бацача граната.
Подручје службених униформи официра и подофицира решила је Компанија „Bramy“ из Александровца, а ратних – „Јумко“ из Врања.

ИЗВОР ПРОФИТА Инострани партнери изразили су намеру да купе фабрику одбрамбене индустрије у Лучанима, што је својеврсно признање достигнутом степену развоја, али Србија не жели да стране компаније управљају осетљивом индустријом.
Домаћа знања и памет све више имају прођу на пробирљивом светском тржишту. Мада је српска одбрамбена индустрија стварана више од једног и по века, како би се браниоцима обезбедило оружје којим би се штитили територија и животи људи и да би одвратили потенцијалне агресоре од намера да покоре земљу, она је важан извор профита и прилив у државном буџету. Посебно је значајно што запошљава око 9.000 људи.
Овогодишњи сајам наоружања и војне опреме „Партнер“ окупио је рекордан број излагача и пословног света. Многе чињенице указују да се српска одбрамбена индустрија враћа на традиционална тржишта у Азији и Африци.

КО ЧИНИ ОДБРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ СРБИЈЕ Групацију Одбрамбена индустрија Србија чине: „Први партизан“, Ужице; „Прва искра“ Барич; „Застава оружје“, Крагујевац; „Милан Благојевић“, Лучани; „Слобода“ Чачак, „Прва петолетка наменска“ и ППТ ТМО Трстеник; „Крушик“, Ваљево; „Телеоптик жироскопи“, Земун, „Трајал“, Крушевац, „Јумко“, Врање, „Застава Терво Крагујевац“, „ФАП корпорација“; Прибој, „Утва авио-индустрија“, Панчево; крагујевачка „Застава ковачница“; „Борбени сложени системи и Белом“, Београд; ваљевски „Ковачки центар“ и „Корун холдинг“ из Ужица.

[/restrict]