Komedija o večitoj ljudskoj nezajažljivosti

Početak nove sezone u Narodnom pozorištu

Uspešan novi susret beogradske publike sa starim znancem Aleksandrom Nikolajevičem Ostrovskim

Sasvim opravdano smatra se da je znameniti ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski tokom 19. veka sa svojih pedesetak dela namenjenih pozorišnoj sceni zasvodio i dovršio građevinu ruske realističke drame, koju su utemeljili Denis Ivanovič Fonvizin, Aleksandar Sergejevič Gribojedov i Nikolaj Vasiljevič Gogolj. Ostrovski je izgradio raskošan, raznovrstan i atraktivan repertoar, sazdan uglavnom od drama i komedija, koje se sve do danas izvode u teatrima Rusije kao i na mnogim scenama širom sveta. U Beogradu je Ostrovski prisutan ravno 140 godina, što će reći počev od 1881, kada je u Narodnom pozorištu u prevodu Milovana Glišića i režiji Toše Jovanovića bila premijera Zle svekrve (4. februara), da bi potom bilo prikazano i Pisarsko mesto, u režiji Miloša Cvetića (17. oktobra). Već sledeće godine Beograđani su mogli videti Kola mudrosti dvoja ludosti u prevodu Milovana Glišića, da bi se to delo našlo još jednom na repertoaru – 1946. Šuma je komad najčešće postavljan na našoj sceni – tri puta u Narodnom pozorištu, a jednom u Jugoslovenskim dramskom, u kojem je izvođena i komedija Vuci i ovce (1974), u režiji ruskog reditelja Jevgenija Rubenoviča Simonova.
Sada, prvi put na sceni Narodnog pozorišta, komad je adaptirao i režirao Egon Savin, i to u pravi čas: uprkos pričama o pravima čoveka, svuda vlada ideja o eksploataciji, čak i oni koji vam se predstavljaju kao najbolji prijatelji žele da vas opljačkaju, poslovno izigraju, jednom rečju – da vam podvale. Podvaljuju vam moćnici, najčešće takozvani tajkuni, pri tome uživajući veliki ugled u društvu.

U komediji Vuci i ovce Ostrovski okuplja šaroliko društvo oko prepredene Meropije Davidovne Muravecke, koju u ovoj predstavi suvereno i uverljivo tumači Olga Odanović. Pored njenog bratanca Apolona Viktoroviča Muraveckog, mladića od 24 godine, negdašnjeg zastavnika, koga igra Bojan Dimitrijević, tu su i: Linjajev, bogati ugojeni gospodin pedesetih godina, inače počasni mirovni sudija, koga karikaturalno prikazuje Radoslav Milenković, zatim posednik Berkutov, naočit muškarac srednjih godina – energičan Aleksandar Đurica; Čugunov, bivši član sreskog suda, sada šezdesetogodišnjak – Nebojša Kundačina i njegov sestrić, lep mladić Klavdije Gorecki – Bojan Krivokapić.
Pojaviće se i Glafira Aleksejevna, siromašna devojka, rođaka Muravecke – najpre smerna a potom razuzdana Sonja Kolačarić, ali i bogata mlada udovica Jevlampija Nikolajevna Kupavina, kao predstavnica savremenog potrošačkog društva – Anastasia Mandić, te njena ostarela tetka Anfusa Tihonovna – Danijela Ugrenović. Većina njih razgovarajući pojedinačno s Muraveckom donose joj različite informacije iz čaršije, gledajući da ostvare vlastite planove i htenja. Drugačije rečeno, neprestano se plete mreža različitih poslovnih ambicija i ličnih ciljeva, pretvarajući „vukove“ u „ovce“ i obratno.
Komediju Vuci i ovce Ostrovski je napisao pošto je prišao revolucionarnim demokratama, dakle krajem šezdesetih godina 19. veka, kada se prihvatio aktuelnih društveno-političkih tema i počeo ponovo poklanjati pažnju savremenim pojavama u društvu. Tada su nastali i Plameno srce, I najmudriji nasedne i Šuma.
Svodeći petočinku Vuci i ovce na dva opsežna dela u trajanju nešto više od dva sata, Egonu Savinu pošlo je za rukom da ostvari zanimljivu predstavu. Uvodeći stabilnu telefoniju pomerio je vreme događanja radnje i donekle ubrzao tok scenskog zbivanja. Izvrsna scenografija, s dvostrukim drvoredom u pozadini bila je pun pogodak, jer je veoma prikladno oživljavala ambijent događanja radnje.
Kostimografija Ane Stokuće bila je u znaku pune autentičnosti s vidnim tendencijama u smislu otkrivanja karaktera ličnosti koja ih nosi.
Glumci su ovladali potrebnim konverzacionim stilom, ali je šteta što im je nedostajalo vremena za dublju karakterizaciju likova koje su tumačili.
Predstava koja će se rado gledati.

Aleksandar Nikolajevič Ostrovski VUCI I OVCE, komedija u pet činova POZORIŠTE Narodno pozorište u Beogradu – Velika sala ADAPTACIJA, REŽIJA, SCENOGRAFIJA I IZBOR MUZIKE Egon Savin KOSTIMOGRAF Jelena Stokuća SCENSKI GOVOR Ljiljana Mrkić Popović