NASTAVLJA LI JEDINSTVENA RUSIJA DOMINACIJU U DUMI?

PREDIZBORNA GROZNICA U RUSIJI

U Rusiji se predizborna kampanja za novi sastav Dume privodi kraju. Kakve su prognoze rezultata? Da li treba očekivati neke krupne promene nakon izbora? Kakav je potencijal nesistemske opozicije i zapadnih faktora u očekivanom osporavanju izbornih rezultata?

Redovni izbori za rusku Dumu zakazani su za 19. septembar, tačnije za period od 17. do 19. septembra, jer je omogućeno i glasanje preko interneta za glasače koji su izabrali da se registruju na taj način. Ovaj izborni ciklus sprovodi se u doba globalne krize izazvane pandemijom virusa korona, u trenutku kada su rusko-američki odnosi na najnižoj tački od završetka Hladnog rata i u senci kratkotrajnog protestnog talasa prošle zime, posle čega je usledio obračun vlasti s nesistemskom opozicijom. Usporen ekonomski rast, sankcioni pritisci, sve veći utisak izolovanosti od Zapada, pa i u kulturnom smislu, večno rvanje s Ukrajinom i militarizacija javnog diskursa, društveni zamor od dvodecenijske dominacije Jedinstvene Rusije – sve su to faktori koji kod vlasti izazivaju nelagodu i donekle nesigurnost. Da li to znači da Rusiju očekuju bitne promene ili će se sve nastaviti po starom, reći će nam podaci.

KOMPARACIJE Dosad su održana četiri izborna ciklusa za Državnu dumu otkad na njima učestvuje Jedinstvena Rusija, a predsednik Ruske Federacije je Vladimir Putin. Ukupno je bilo sedam izbornih ciklusa od prvih višestranačkih izbora u Rusiji posle 1917. godine (Rusko carstvo je imalo višepartijski sistem u periodu 1905–1917). Prva tri saziva od 1994. do 2003. godine obeležena su intenzivnom partijskom konkurencijom, a kao najveća pojedinačna partija nametnula se Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF). Ciklusi od 2003. do poslednjih izbora za Dumu 2016. pokazali su stabilnu dominaciju vladajuće partije Jedinstvene Rusije.
Na izborima 2003. godine Jedinstvena Rusija samostalno osvaja 223 od 450 mandata, što je 49% od ukupnog broja mandata. Nakon izbora očekivano formira većinsku frakciju koja raspolaže sa čak 304 poslanička mesta (67%), u koju uključuje mnogobrojne nezavisne kandidate, preletače iz drugih stranaka i sve poslanike Narodne partije koja se uliva u Jedinstvenu Rusiju. U Rusiji se često govori o kvalifikovanoj ili ustavnoj većini, to jest broju poslanika koji je potreban za izmenu Ustava i za osporavanje predsedničkog veta. U ciklusu 2003. godine Jedinstvena Rusija raspolaže ne samo apsolutnom većinom mandata (51%) potrebnom da samostalno formira Vladu već i kvalifikovanom većinom.
Na izborima 2007. godine Jedinstvena Rusija beleži još bolji rezultat – 315 od 450 mandata u Dumi, to je 70%. U sledećem izbornom ciklusu 2011. Jedinstvena Rusija beleži ozbiljan i, zasad jedini, pad broja mandata u svojoj istoriji – osvaja 238 poslaničkih mesta u Dumi (52%) što joj ipak daje tanku apsolutnu većinu, iako gubi kvalifikovanu. Pad rejtinga JR u ovom trenutku povezan je s posledicama ekonomske krize 2009. i umerenim padom rejtinga Vladimira Putina, koji je bio na vrhuncu popularnosti u prva dva mandata do 2008. godine i nakon prisajedinjenja Krima (što hronološki dolazi kasnije, naravno).
Na poslednjim izborima 2016. Jedinstvena Rusija uzima maksimalni broj mandata u sva četiri izborna ciklusa i pravi veliki povratak – 343 od 450 ili 76%. Vredi istaći da je izborni sistem za vreme ova četiri ciklusa značajno menjan – izbori 2003. i 2016. sprovedeni su po mešanom sistemu (pola poslanika se bira u jednomandatnim izbornim okruzima po većinskom sistemu, druga polovina po partijskim spiskovima na nivou čitave države), dok su izbori 2007. i 2011. sprovedeni po proporcionalnom sistemu s visokim izbornim pragom od 7%.
Treba razumeti i da je ruska Duma donji dom parlamenta, to jest da postoji i gornji dom koji se zvanično naziva Savet federacije, a nezvanično i Senat. U Rusiji nije aktuelan parlamentarni sistem vlasti u kome punoćom vlasti raspolaže parlamentarna većina i njenom voljom izabrana vlada – već predsednik Rusije ima široka ovlašćenja koja umnogome nadilaze parlamentarna po važnosti. Ukratko, funkcija predsednika je najvažnija politička funkcija u Rusiji, i politički i psihološki. Izbori za Dumu mogu da budu pokazatelj slabljenja vere birača u neprikosnovenog lidera države Vladimira Putina, ali ne mogu da promene to stanje.

PROGNOZE Prognoze zasnovane na istraživanjima javnog mnjenja ukazuju na to da je Jedinstvena Rusija siguran pobednik izbora i u aktuelnom ciklusu. Međutim, kolika će ta pobeda biti – otvoreno je pitanje. Jasno je da JR ponovo očekuje pad broja osvojenih mandata, nikakvi su izgledi da zadrži gotovo neverovatnih 76% (343) mandata. Državni institut za istraživanje javnog mnjenja VCIOM, čiji su podaci merodavni i poklapaju se umnogome s podacima nezavisnih istraživačkih centara, prognozira da će Jedinstvena Rusija osvojiti između 41 i 44 odsto glasova po partijskom spisku, dakle po proporcionalnom sistemu kakav nalazimo u Srbiji. U obzir se, naravno, ne uzimaju građani koji su izjavili da neće izaći na izbore, dok se očekuje izlaznost 48–50%, što je na nivou izbora iz 2016. godine. Relativno niska izlaznost pokazuje rastuću apatiju ruskog biračkog tela izazvanu nedovoljnom partijskom ponudom.
Broj mandata, međutim, ne zavisi samo od procenta glasova koji će osvojiti Jedinstvena Rusija već i od broja partija koje će preći cenzus od 5%. Najrealističniji scenario je da u Dumu uđu četiri partije kao što je sad slučaj, to su – JR, KPRF, Liberalno demokratska partija Rusije Vladimira Žirinovskog i koalicija Pravedna Rusija – Patriote – Za istinu Sergeja Mirnova i poznatog ruskog pisca Zahara (pravo ime – Jevgenij) Prilepina. U tom slučaju Jedinstvena Rusija osvaja 52% mandata (117 mesta) kao i 2011, kada je zabeležila najniži rezultat. Međutim, ako bi u Dumu ušla još i peta partija Novi ljudi, koja se kreće između 4 i 6 posto popularnosti, broj mandata dobijen po proporcionalnom sistemu za JR bi iznosio 48% (109 mesta), što već daje razloga za brigu. Postoji i šansa da u Dumu dospe i šesta stranka – Partija penzionera, tada bi udeo mandata Jedinstvene Rusije pao na 45% (102 mesta). Partija penzionera zasad ima popularnost koja ne prevazilazi 4%.
Mora se napomenuti da ove procene nisu konačne, ne zato što se ankete ponekad pokazuju kao neprecizne, ili zato što se od 9. septembra, kada je istraživanje sprovedeno, do 19. septembra, kada će biti glasanje, raspoloženje birača može promeniti, već i zbog toga što nije uzeta u obzir druga polovina mandata u Dumi koja se raspodeljuje na osnovu većinskog izbornog sistema. Za tu procenu bilo bi neophodno sprovesti pojedinačno istraživanje za svaki od 225 izbornih okruga, koliko je rezervisano za poslanike izabrane po većinskom sistemu. Na izborima 2016. godine Jedinstvena Rusija je pobedila u 203 jednomandatne izborne jedinice od ukupno 225, što je 90% od ukupnog broja mandata dostupnih po većinskom sistemu. Po najkonzervativnijim procenama istraživanja javnog mnjenja, Jedinstvena Rusija će osvojiti minimum 143 mandata po jednomandatnim jedinicama, po podacima nezavisnih istraživanja. Po konzervativnim procenama (102 + 143 =2 45 mesta), Jedinstvena Rusija osvaja apsolutnu većinu mandata (54%), ali gubi kvalifikovanu većinu. Dakle, svejedno prebacuje najniži rezultat iz 2011. godine kada je osvojila 238 mandata. Kao što možemo videti, većinski izborni sistem uvek favorizuje najsnažniju partiju i pruža joj disproporcionalno više mandata u odnosu na popularnost koju najsnažnija partija uživa srednjestatistički posmatrano.
Najrealnije procene govore da će Jedinstvena Rusija osvojiti 174 mandata po većinskom sistemu, što bi iznosilo 291 mandat kada se dodaju najrealnije procene za broj osvojenih mandata po proporcionalnom sistemu (117 mesta). Broj od 291 mandata iznosi 64% od ukupnog broja poslaničkih mesta u Dumi, što znači da Jedinstvena Rusija i dalje teško može doći do kvalifikovane većine, koja predstavlja psihološki prag pre svega, jer su ustavne promene već progurane kroz Dumu prethodnog saziva. Pravi jezičak na vagi predstavljaće 12 jednomandantih izbornih jedinica u kojima kandidati JR imaju ozbiljnu konkurenciju, što bi dovelo broj osvojenih mandata po većinskom sistemu na 186 poslaničkih mesta (najoptimističnija procena). Sa ovih 12 mandata dobija se kvalifikovana većina (67%). Valja imati u vidu da se izbori u jednomandatnim okruzima provode po sistemu jednog kruga – pobeđuje kandidat koji ima najviše glasova u odnosu na konkurente, ne traži se apsolutna većina (51%) glasova kao u sistemu s dva kruga.
Ukoliko sumiramo relevantne podatke, dolazimo do opšteg zaključka da Jedinstvena Rusija i u najgorem slučaju zadržava apsolutnu većinu mandata i biće sposobna sama da formira vladu, dok dostizanje kvalifikovane većine izgleda kao vrlo težak posao, jer zavisi i od jednomandatnih okruga s visokim stepenom konkurentnosti, kao i od broja partija koje će ući u parlament (scenario sa četiri, pet ili šest partija, gde pojava svake nove partije umanjuje udeo Jedinstvene Rusije u raspodeli mandata).

PROTESTNI POTENCIJAL I DESTABILIZACIJA Pošto smo se uverili da Jedinstvena Rusija neće biti poražena na izborima, čak i po najkonzervativnijim prognozama, iako će doživeti veliki pad mandata u poređenju s prethodnim ciklusom iz 2016. godine, treba razmisliti i o tome šta sledi posle izbora. Indikativno je da su posmatrači OEBS-a odbili da učestvuju u nadgledanju toka izbora na terenu, prvi put od 1993. godine. Ovakva odluka jasno govori o tome da će zapadni centri moći krenuti u snažnu kampanju delegitimizacije izbora posle njihovog završetka. OEBS je kao zvanični razlog istakao ograničenje broja posmatrača koje može poslati na pojedinačna biračka mesta, što je uvela Centralna izborna komisija Ruske Federacije kao deo protivepidemijskih mera. Predstavnici OEBS-a smatraju ova ograničenja veštačkim i podvlače da ih onemogućavaju da sprovedu efikasni nadzor nad izbornim procesom. Kao i hiljadu puta dosad, epidemija virusa korona se politizuje i instrumentalizuje. U prošlom izveštaju OEBS-a za izborni ciklus 2016. godine piše da su izbori organizovani transparentno, ali da je registrovano mnogo nepravilnosti u radu mesnih biračkih odbora. Uzimajući u obzir kampanju usmerenu protiv Belorusije i tamošnjeg izbornog procesa, loših odnosa SAD i Ruske Federacije, gotovo je izvesno da će ovaj izborni ciklus zapadni centri bliski Sjedinjenim Državama najviše dovoditi u pitanje.
U samoj Rusiji protestni potencijal je trenutno veoma nizak. Nesistemska liberalna opozicija je u organizacionom smislu gotovo u potpunosti razbijena. Aleksej Navaljni je iza rešetaka, njegova organizacija – Fond za borbu protiv korupcije je stavljena van zakona i proglašena ekstremističkom, njegovi vidni saradnici su napustili Rusiju. Istaknuti liberalni mediji „Meduza“ i „Dožd“ nedavno su označeni kao strani agenti, što ne znači da ne mogu nastaviti sa svojom delatnošću, ali će im to biti znatno teže jer će se nalaziti pod konstantnom administrativno-finansijskom kontrolom. Zatvoren je i medij disidentskog tajkuna Mihaila Hodorkovskog – „Otvoreni medij“, ruski organ za kontrolu interneta Roskomnadzor blokirao je sajt pomenutog glasila. Protesti su apsolutno presečeni, oni ne postoje. To dalje ne znači da protestni potencijal među mladim urbanim pripadnicima srednje klase izostaje, ali nema nikakve organizacione baze. U tom kontekstu, nerealno je očekivati destabilizaciju unutrašnje situacije u Rusiji u vezi s izborima. Veće su šanse da će pojedine zapadne sile koristiti „izborne nepravilnosti“ kako bi optuživale Rusiju za nedostatak demokratije i tako pokušati da oko te teme okupe ostale zapadne neoliberalne države sa ciljem uvođenja novih sankcija. Predvodnik ovog poduhvata biće Sjedinjene Američke Države. Uzimajući u obzir trend smanjenja globalnog spoljnopolitičkog uticaja SAD, ova strategija će biti teško ostvarljiva.