Muzičke baklje za budućnost

Da nema cenjene koleginice Gordane Krajačić, buduće generacije ne bi znale šta se u našem vremenu događalo na muzičkoj sceni Beograda i Srbije

Godinama Gordana Krajačić vredno beleži koncerte, festivale, ostavljajući za sobom široku hroniku klasične muzike kod nas, ali i u inostranstvu, kao dugogodišnji pasionirani posetilac festivala u Bajrojtu, Bonu itd. Njoj je korona izolacija teško pala, jer nije mogla ni na Festival Betovena u Bonu, ni na operu u Arenu u Veroni. Ipak, ostavila je hroniku muzičkih događanja za ovu, nama muzičarima klasične muzike, tešku godinu.
U knjizi Muzičke baklje (2021) ona opisuje koncerte, knjige o muzici, muzičke događaje i festivale koji su se, uprkos svemu, kod nas dogodili u godini kovida, a koje je mogla da proprati. U januaru je još uvek bilo bogato: u Madlenianumu, koji se svim sredstvima borio za umetnički kontinuitet, gostovao je Simfonijski orkestar iz Irkutska, Kineska filharmonija nastupila je u Centru „Sava“, hor Braća Baruh obeležio je nastupom u Narodnom pozorištu 140 godina postojanja u okviru Rosi festa, a Serenadu za duvače priredili su članovi orkestra RTS na Kolarcu. Kasnije, pijanista Uki Ovaskainen svirao je Betovena, a Vladimir Gligorić raznovrsni program u SANU. Na Kolarcu je u februaru Ansambl Renesans putovao od Notr Dama do Versaja, a predstavio se i kamerni orkestar Amoroso iz Leskovca. Onda je nastala tišina, do juna, kada je festival BUNT organizovao u dvorani AKUD Lola u Beogradu prvi koncert u zatvorenom prostoru od proglašenja pandemije. Sezona se nastavila na silu i minimalnim kapacitetom, duh kosmopolitizma uneo je Nemanja Radulović, Umetnički ansambl VS Stanislav Binički je vojnički hrabro nastupio nekoliko puta, a stara garda, klavirski duo Nikolajević–Kršić, obeležila je godinu Betovena.
Povodom sto godina od početka rada Opere Narodnog pozorišta u Beogradu u februaru je izvedena Pučinijeva Madam Baterflaj, prvoizvedena opera 1920. godine, Manon Lesko bila je u martu i onda se ostalo na stendbaju, očekujući bolje dane. Od muzičkih festivala održan je XV festival Vrnjci u Vrnjačkoj banji u septembru, u smanjenom obimu, IX Šopen fest u oktobru, dok je BEMUS obeležen otkazivanjima i zamenama, o čemu smo već pisali. Zadivljujući je broj koncerata kojima je Gordana Krajačić, uprkos svemu, prisustvovala.
Ako u 2020. nije bilo koncerata, bilo je knjiga o muzici, da se čita ako ne može da se sluša. Promovisana početkom 2020, knjiga Lujo Davičo – fragmenti života Saše Brajović (Clio) predstavlja nam skoro nepoznat život, rad i herojsku smrt jednog od najznačajnijih imena plesne umetnosti kod nas, igrača, koreografa i pedagoga, velikog borca protiv fašizma, čiji je opus ostao na marginama kulture sećanja. Hrabrost kao stil života inspirativna je i u vreme pandemije, kada su nam heroji bili potrebni. U Ogledima o srpskoj muzici (RTS) Dragan Mlađenović (poznat i kao Šekspir iz Renesansa) govori o dertu, sevdalinki, starom srpskom pojanju, Vuku Karadžiću i svemu onome što naš bogatu muzičku tradiciju, kroz muzikološku arheologiju, čini jedinstvenom. Na jednom nezvaničnom sastanku PEN kluba u Stokholmu, na takmičenju ko će izgovoriti lepše stihove, pobedio je naš pesnik Jovan Dučić, ali ne svojim stihovima već poznatom sevdalinkom A što mi se Travnik zamaglio. U Institutu za evropske studije u januaru je predstavljena knjiga Zvuci nostalgije: istorija starogradske muzike u Srbiji Marije Dumnić Vilotijević. Promocije su početkom 2020. imale i knjige Guslarke i sviračice etnomuzikologa/škinje) Ive Nenić i Muzika u životu Srba u 19. veku Nataše Marjanović.
U svojoj knjizi o 2020. godini Gordana Krajačić piše nadahnuto, pozitivno, emotivno i uvek s velikom dozom kritičkog razumevanja i tolerancije. Zato je meni, kao kritičarskoj koleginici, bio najzanimljiviji prikaz performansa Džona Malkoviča Muzički kritičar u okviru FEST-a, kada mu je uručen Beogradski pobednik za izuzetni doprinos filmu. Violinista Aleksej Igudesman, poznat beogradskoj publici s duhovitog koncerta dueta Igudesman & Džo, osmislio je zloban miks najokrutnijih muzičkih kritika u poslednjih nekoliko vekova, napisanih o nekim od najboljih muzičkih dela u istoriji. Džon Malkovič glumi zloćudnog kritičara koji veruje da je muzika Betovena, Šopena, Prokofjeva i sličnih genija dosadna i obična – Šuman je umislio da je kompozitor, Brams je netalentovani kreten, a Klod Debisi je jednostavno – ružan. Performans čini muzika Baha, Mocarta, Betovena, Šopena, Bramsa, Šumana, Debisija, Prokofjeva, Izaja, Kančelija, Pjacole i Igudesmana, jer Igudesman i pijanista Hjan-ki Džu veruju u suprotno i uzvraćaju udarac – muzikom.