Ruski pogled na ljudska prava u SAD

Jedan od najvećih problema u oblasti ljudskih prava jesu dvostruki standardi, jer se koriste za političke interese pojedinih zemalja i mešanje u unutrašnje stvari drugih država i kršenje suvereniteta

Neprimetno je u zapadnoj javnosti prošla vest da je rusko Ministarstvo inostranih poslova početkom jula objavilo novi godišnji izveštaj „O situaciji sa ljudskim pravima u pojedinim zemljama“. Za razliku od američkih kolega, čiji dokumenti sa ovom tematikom još istog dana po objavljivanju postaju „medijski bestseleri“ i novinari širom sveta se utrkuju ko će ih pre i opširnije preneti, ruske diplomate očito nisu te sreće – njihov izveštaj naprosto je ignorisan u zapadnim sredstvima informisanja.

[restrict]

A šteta. Reč je o kvalitetnom materijalu koji na ozbiljan i temeljan način obrađuje stanje ljudskih prava i sloboda u mnogim državama (prvenstveno iz „NATO hemisfere“) i mogao bi da posluži kao poučan priručnik mnogim „borcima za demokratiju i ljudska prava“. U slučaju, naravno, da iskreno pristupaju ovim problemima, a ne samo da bi opravdali grantove iz tih istih prestonica koje „skenira“ izveštaj ruskog MIP-a. Medijski tretman ruskog izveštaja o ljudskim pravima u svetu gotovo je idealan lakmus (ne)pristrasnosti zapadnih novinara. Posebno ako se zna da izveštaj ruskog MIP-a nije zasnovan na spekulacijama i subjektivnim ocenama već sadrži 1.296 fusnota (referenci) u kojima se poziva uglavnom na izveštaje i preseke stanja koje tokom godine objavljuju vladine i nevladine agencije i organizacije upravo onih zemalja koje se posmatraju, kao i na relevantne dokumente Ujedinjenih nacija i njihovih tela i organa.

SVI NAPORI KOLEKTIVNOG ZAPADA Kako i sami tvorci izveštaja konstatuju, jedan od najvećih problema u oblasti ljudskih prava i sloboda jesu dvostruki standardi, čime se ove teme koriste za političke interese pojedinih zemalja, ali i kao instrumenti za mešanje u unutrašnje stvari drugih država i kršenje suvereniteta. Ukazuje se da se u nizu zemalja – uprkos opšteprihvaćenim pravnim mehanizmima UN, OEBS-a i Saveta Evrope, kojima se zabranjuju pojave heroizacije nacizma, rasizma i ksenofobije – otvoreno vrši propaganda rasističkih ideja i vrednosti, kao i ekstremnog, agresivnog nacionalizma i šovinizma koji sve više uzimaju maha. Kako se navodi, u pojedinim zemljama rasizam i drugi oblici netrpeljivosti postali su strukturne pojave koje su prodrle u sve sfere života. Između ostalog, ukazuje se i na posebno kritičan položaj ruskojezičnog stanovništva u i zemljama Pribaltika i Ukrajini, gde je podvrgnuto sistematskom pritisku i diskriminaciji od strane nacionalnih vlasti. Ukazuje se i na „napore kolektivnog Zapada za reviziju istorije Drugog svetskog rata i njegovog ishoda, cinične pokušaje amnestiranja ratnih zločinaca i njihovih pomagača“.
Izveštaj obuhvata 42 zemlje sveta, plus odvojeno – na poslednjem mestu – teritoriju tzv. Kosova, koje je u dokumentu označeno zvezdicom i napomenom da se „naziv Kosovo pominje u kontekstu Rezolucije SB UN 1244“. I dok su druge zemlje predstavljene na po najviše desetak strana, situacija u SAD je ilustrovana na preko 30 gusto kucanih stranica, uz obilje dokumenata koji to potkrepljuju. Ovaj deo izveštaja je najbitniji, jer sveobuhvatno osvetljava stanje demokratije i ljudskih prava u Americi – odakle prema Rusiji i njenim saveznicima takođe stižu salve kritika na ovom planu. Utoliko je zanimljivije videti da sve ono što Vašington prebacuje Moskvi može da bude upućeno i njemu samom. „Vašington traži kršenja ljudskih prava svuda, osim u svojoj kući“, preciziraju ruske diplomate i navode da vlasti SAD uporno ignorišu sve kritike povodom kršenja ljudskih prava, čak i kada one dolaze iz delova američkog NVO sektora – koji takođe ocenjuje da je stanje svake godine sve lošije. Ističe se da je američko društvo zahvatio opšti raskol o pitanjima ekonomije, rasne jednakosti, klimatskih promena, rada policije… Oko 80 odsto ispitanika u SAD smatra da je društvo podeljeno čak i na temu temeljnih vrednosti.
Ne prate samo Rusi stanje ljudskih prava u SAD već i Kinezi. Ruski MIP poziva se na izveštaj Kineskog društva za izučavanja ljudskih prava, u kome se navodi da su SAD jedina razvijena zemlja u kojoj milioni ljudi i dalje gladuju. Nivo siromaštva u drugoj polovini 2020. porastao je sa 9,3 na 11,7 odsto, dok jedan odsto najbogatijih poseduje 16,4 puta više kapitala nego 50 procenata najsiromašnijih građana. Istovremeno, 61 odsto ispitanika, po istraživačkom centru „Pju“, smatra da je u zemlji isuviše velika ekonomska nejednakost. Recimo, samo 44 odsto afroameričkih porodica poseduje nekretnine, naspram 73,7 procenata belačkih porodica. Ističe se i da su tokom pandemije najviše stradali migranti i tražioci azila. Pogoršava se situacija u pogledu policijske brutalnosti, pristrasnosti sudskog sistema, rasne netrpeljivosti i mržnje, kao i masovnog praćenja od strane specijalnih službi.
POSRTANJA GLOBALNOG LIDERA U OBLASTI LJUDSKIH PRAVA Posebno su, ističu ruske diplomate, teška kršenja ljudskih prava koja vlasti SAD sprovode na teritorijama trećih zemalja, kada primenjuju silu pod izgovorom borbe protiv terorizma uz neizbežne civilne žrtve. Po mišljenju američke organizacije „Amnesti internešenel“, od kako su 2018. SAD napustile Savet UN za ljudska prava, Vašington se udaljio od međunarodnog sistema u ovoj oblasti. Kako ističu u MIP-u, SAD su 2019. ukinule vizu tužiocu Međunarodnog krivičnog suda, jer je ova institucija istraživala ratne zločine koje je američka vojska počinila u Avganistanu.
U SAD se nastavlja porast rasizma, antisemitizma, islamofobije, ksenofobije i drugih oblika diskriminacije, dok je problem rasizma poprimio sistemski karakter, konstatuju u izveštaju, pozivajući se na alarmantne nalaze nevladinog sektora. Dodaje se da se ovo teško uklapa u sliku globalnog lidera u oblasti ljudskih prava, koju Vašington kreira o sebi u svetu. Ukazuje se na diskriminaciju prema građanima SAD afričkog, azijskog (posebno sinofobija) i latinoameričkog porekla, što je naročito uočljivo u radu policije i pravosuđa, kao i u medicinskoj i socijalnoj sferi. Ističe se da u SAD, po podacima za 2019. organizacije „Southern Poverty Law Center“, deluje oko 940 ekstremističkih grupacija. Među njima i „Kju-kluks-klan“ sa 47 ćelija, neonacisti i skinhedi (59 i 48 grupa), kao i drugi „beli suprematisti“, sa 391 grupacijom. Registruju i 20 antimigrantskih i 84 islamofobskih pokreta. Prema istim podacima za 2020, broj ovih grupa smanjen je na 838, a samo su beli suprematisti prošle godine izdali preko 5.000 javnih objava s pozivima na rasnu, antisemitsku i drugu mržnju.
Ovde treba primetiti da je, iako ih u Americi eufemistički nazivaju „beli suprematisti“, reč o opasnim i uticajnim grupama rasista i neonacista čija delatnost širi i produbljuje ionako ozbiljne tenzije i sukobe u društvu – izazivajući ne manje radikalne elemente na suprotnoj strani „barikade“. Jedino što se o ovim drugim, za sada, manje govori. Jasne obrise ovih sukoba videli smo prošle godine, nakon policijskog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, nakon čega je došlo do talasa rasnih i socijalnih sukoba širom zemlje. To što su ovi konflikti u izbornoj kampanji bili u najvećoj meri instrumentalizovani u funkciji rušenja Donalda Trampa, ne potire činjenicu da u društvu postoji nagomilani bes čiji su jedan od uzroka – ali i posledica – upravo „beli suprematisti“. Takvih, kako se moglo u februaru prošle godine čuti i na saslušanju u Kongresu, ima značajan broj i u sastavu Oružanih snaga SAD. Koliko tačno, i na kojim dužnostima, funkcijama i činovima – zvanično nije saopšteno. Ruske diplomate uočavaju da se ideologija neonacizma iz SAD „izvozi“ i preko okeana, a Moskvu posebno brine što mnogo „kupaca“ ima u Ukrajini.
Policijska brutalnost, kao u slučaju pomenutog Flojda, dovodi do toga da čuvari zakona godišnje (samo dok su na dužnosti) likvidiraju oko hiljadu Amerikanaca, prenosi „Vašington post“. „Amnesti internešenel“ upozorava da nijedan američki zakon koji reguliše upotrebu policijske sile ne odgovara međunarodnim standardima ljudskih prava i zaštite legalnih interesa građana. Afroamerikanci su 2,5 puta češće žrtve policijske sile nego belci. Na udaru kritike je i upotreba preterane sile od strane policajaca, kao i primena gumenih metaka, suzavca, šok-bombi i drugih „teških“ sredstava. Američki borci za ljudska prava konstatuju prekomernu upotrebu sile prema mirnim demonstrantima u čitavoj zemlji.
Navodi se, takođe, da su jevrejske opštine u SAD u stanju konstantnog straha od napada. Među njima je 63 odsto u proteklih pet godina bilo žrtva ili svedok zločina iz rasne mržnje, 56 procenata je dobijalo pretnje i uvrede, a 9 odsto je bilo napadnuto fizički ili verbalno. Recimo, 31. marta 2021. u Njujorku je oružano napadnuta jevrejska porodica s maloletnim detetom, a četiri dana ranije na Floridi je nacrtan kukasti krst na automobilu američkog građanina koji je preživeo Holokaust. U postupanju prema migrantima posebnu pažnju izaziva praksa prisilnog razdvajanja dece od roditelja, gde je zabeleženo 2,5 hiljada takvih slučajeva, od čega je 1.033 dece bilo mlađe od 10, a 185 mlađe od pet godina. Tokom 2020. oko 400 maloletnika koji su došli iz Gvatemale, Hondurasa, Kube, Salvadora, Ekvadora i Meksika bez je osnova deportovano preko meksičke granice, na šta je upozorilo 120 američkih NVO, ukazujući da su deca na taj način predata na milost i nemilost trgovaca ljudima. Zbog pretrpanosti američkih kampova za migrante, stepen obolevanja od korone bio je od marta do avgusta 2020. veći od 5,7 do 21,8 puta nego prosečno u zemlji.

PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA Godišnje se vatrenim oružjem u SAD izvrši oko 8,5 hiljada zločina iz mržnje prema nacionalnim, verskim i drugim manjinama. A u „običnim“ pucnjavama prosečno strada preko 15.000 Amerikanaca godišnje, od kojih su prema podacima „Amnestija“ 58,5 odsto Afroamerikanci, navode u ruskom MIP-u. U 2019. zabeležen je 41 slučaj masovnih ubistava sa četiri ili više poginulih. A više od 100.000 Amerikanaca svake godine bude ranjeno u vatrenim obračunima, kojih je samo u 2019. bilo skoro 34.000 u celoj zemlji.
U zatvoru Gvantanamo i dalje boravi oko 40 lica, od 780 koliko je ukupno stranih državljana prošlo kroz njega, i to bez podizanja zvanične optužnice. Kako se navodi, zatvorenici nemaju mogućnost medicinske nege ili rehabilitacije čak ni posle mučenja. Oni borave godinama u pritvoru bez suđenja, izuzev sedam slučajeva kada su organizovani vojni sudovi prema njima – uprkos tome što ova lica nisu bila vojnici niti pripadnici paravojski u momentu kada su ih uhapsili pripadnici američkih službi. Ova praksa je suprotna međunarodnom, ali i američkom unutrašnjem pravu. Niko nije snosio odgovornost ni zbog tajnih CIA zatvora u svetu, u periodu 2001–2009, iako je Evropski sud za ljudska prava priznao da je bilo mučenja u ovim objektima, na teritoriji Litvanije, Poljske i Rumunije.
U običnim zatvorima u SAD broj osuđenika porastao je četvorostruko za poslednje četiri decenije i sada se preko 2,3 miliona Amerikanaca nalazi na izdržavanju kazne. Ruske diplomate ukazuju da su američki zatvori pretrpani, a uslovi u njima surovi, dok je rasizam široko rasprostranjen. Afroamerikanke su podvrgnute diskriminaciji dva puta češće nego belkinje, dok je kod muškaraca to učestalije čak šest puta. Smrtna kazna nije ukinuta ni na saveznom, niti svuda na regionalnom nivou i u poslednjih 45 godina primenjena je 1.527 puta, a trenutno 2.591 građanin čeka izvršenje. „Amnesti internešenel“ tvrdi da je ukupno u 156 slučajeva ustanovio da je smrtna kazna „neosnovano“ izrečena, a u više od pola slučajeva radi se o pripadnicima nacionalnih manjina. U privatnim zatvorima 2019. kaznu je izdržavalo oko 116.000 ljudi, a nevladini aktivisti tvrde da su uslovi u njima gori nego u državnim, jer vlasnici „štede“ na štićenicima, imajući u vidu da od države dobijaju fiksnu nadoknadu „po glavi“ zatvorenika, bez obzira na realne troškove koje imaju. Rashode najčešće smanjuju na broju pripadnika obezbeđenja, ishrani i lečenju. Kako navodi MIP, posebno su loši i diskriminatorski uslovi za ruske državljane kojih trenutno ima oko 100 u zatvorima u SAD, uglavnom osuđenih za nenasilna krivična dela.

SLOBODA MEDIJA I „POTPUNA DEGRADACIJA“ Posebna celina u izveštaju je pitanje slobode medija – omiljene teme Vašingtona prema drugim nacijama. Rusi konstatuju da je američka medijska scena skliznula ka „potpunoj degradaciji“. Vlasti, kako se ističe, odstupaju od obaveze poštovanja slobode govora, pluralizma i drugih parametara. To je rezultat žestoke borbe unutar američkih elita, gde obe strane koriste „očiglednu cenzuru“, što dovodi do kršenja Ustava i međunarodnih obaveza SAD. Napominje se da kršenja ovih prava sprovode velike korporacije, odbijajući da svoju delatnost usklade sa zakonskim normama. „To pokazuje i nesposobnost ili odsustvo želje SAD da delatnost ovih kompanija dovedu u sklad sa zakonom“, navodi se u izveštaju.
Posebna kritika ruskog MIP-a na račun SAD odnosi se na slučaj, kada je u Generalnoj skupštini UN Vašington zajedno sa Ukrajinom glasao protiv ruske rezolucije pod nazivom „Borba protiv heroizacije nacizma, neonacizma i drugih oblika prakse koja doprinosi eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i s njima povezane netrpeljivosti“. Ruske diplomate ukazuju da su se Amerikanci pozvali na Prvi amandman Ustava koji garantuje slobodu govora, i da zbog toga ne mogu da glasaju za nedopustivost neonacističkih pojava. Prvi amandman, međutim, ne štiti i Džulijana Asanža, optuženog po 17 tačaka za kršenje zakona o špijunaži, čime se, po mišljenju MIP-a Rusije, ugrožava sloboda medija i istraživačkog novinarstva u SAD. Pozivajući se na podatke Komiteta za zaštitu novinara, u 2019. se 30 predstavnika medija našlo pod progonom i pritiscima zbog širenja „lažnih vesti“. S druge strane, ističu Rusi, američki Prvi amandman dovodi do toga da se neonacisti i drugi ekstremisti osećaju slobodno pod ovim „kišobranom“, dok „nivo pritisaka na prava novinara“ raste u celoj zemlji. Posebno se ukazuje na napade na novinare koji kritički izveštavaju o ekološkim temama.
Kritici je podvrgnut i izborni sistem SAD, njegova netransparentnost, ograničeni pristup građana glasanju, kao i bezalternativnost, odnosno dominacija velikih partija i koncentracija biračkog prava u rukama bogatih slojeva društva, „to jest svega onoga u čemu je Vašington navikao da optužuje druge zemlje“. Sve to, ukazuje se, dovelo je u poslednjih 20 godina do pada društvenog poverenja u izborni sistem. Ističe se da američki Ustav ne garantuje svima aktivno izborno pravo, ostavljajući odluku o tome saveznim državama. NVO navode da je, recimo, izborno pravo izgubilo više od šest miliona Amerikanaca jer su osuđivani. Tako je 2018. u zemlji sa preko 330 miliona žitelja zvanično registrovano 153 miliona birača, a tvrdi se da je u biračkim spiskovima najmanje 20 miliona pogrešnih unosa i bar 1,8 miliona „mrtvih duša“. Ocenjuje se da neregistrovanih birača ima oko 50 miliona. U tom smislu, treba se podsetiti i senke koja je pala na poslednje predsedničke izbore, kada je Džozef Bajden pobedio Donalda Trampa. Možda su se ruske službe mešale u američki izborni proces, mada za to ne postoje direktni dokazi – ali je verovatno krajnje vreme da se i američki nadležni organi malo više „umešaju“ u sopstvene izbore i otklone njegove nedostatke. A ne da ih na to opominju nevladine organizacije i Moskva.

[/restrict]