Руски поглед на људска права у САД

Један од највећих проблема у области људских права јесу двоструки стандарди, јер се користе за политичке интересе појединих земаља и мешање у унутрашње ствари других држава и кршење суверенитета

Неприметно је у западној јавности прошла вест да је руско Министарство иностраних послова почетком јула објавило нови годишњи извештај „О ситуацији са људским правима у појединим земљама“. За разлику од америчких колега, чији документи са овом тематиком још истог дана по објављивању постају „медијски бестселери“ и новинари широм света се утркују ко ће их пре и опширније пренети, руске дипломате очито нису те среће – њихов извештај напросто је игнорисан у западним средствима информисања.

[restrict]

А штета. Реч је о квалитетном материјалу који на озбиљан и темељан начин обрађује стање људских права и слобода у многим државама (првенствено из „НАТО хемисфере“) и могао би да послужи као поучан приручник многим „борцима за демократију и људска права“. У случају, наравно, да искрено приступају овим проблемима, а не само да би оправдали грантове из тих истих престоница које „скенира“ извештај руског МИП-а. Медијски третман руског извештаја о људским правима у свету готово је идеалан лакмус (не)пристрасности западних новинара. Посебно ако се зна да извештај руског МИП-а није заснован на спекулацијама и субјективним оценама већ садржи 1.296 фуснота (референци) у којима се позива углавном на извештаје и пресеке стања које током године објављују владине и невладине агенције и организације управо оних земаља које се посматрају, као и на релевантне документе Уједињених нација и њихових тела и органа.

СВИ НАПОРИ КОЛЕКТИВНОГ ЗАПАДА Како и сами творци извештаја констатују, један од највећих проблема у области људских права и слобода јесу двоструки стандарди, чиме се ове теме користе за политичке интересе појединих земаља, али и као инструменти за мешање у унутрашње ствари других држава и кршење суверенитета. Указује се да се у низу земаља – упркос општеприхваћеним правним механизмима УН, ОЕБС-а и Савета Европе, којима се забрањују појаве хероизације нацизма, расизма и ксенофобије – отворено врши пропаганда расистичких идеја и вредности, као и екстремног, агресивног национализма и шовинизма који све више узимају маха. Како се наводи, у појединим земљама расизам и други облици нетрпељивости постали су структурне појаве које су продрле у све сфере живота. Између осталог, указује се и на посебно критичан положај рускојезичног становништва у и земљама Прибалтика и Украјини, где је подвргнуто систематском притиску и дискриминацији од стране националних власти. Указује се и на „напоре колективног Запада за ревизију историје Другог светског рата и његовог исхода, циничне покушаје амнестирања ратних злочинаца и њихових помагача“.
Извештај обухвата 42 земље света, плус одвојено – на последњем месту – територију тзв. Косова, које је у документу означено звездицом и напоменом да се „назив Косово помиње у контексту Резолуције СБ УН 1244“. И док су друге земље представљене на по највише десетак страна, ситуација у САД је илустрована на преко 30 густо куцаних страница, уз обиље докумената који то поткрепљују. Овај део извештаја је најбитнији, јер свеобухватно осветљава стање демократије и људских права у Америци – одакле према Русији и њеним савезницима такође стижу салве критика на овом плану. Утолико је занимљивије видети да све оно што Вашингтон пребацује Москви може да буде упућено и њему самом. „Вашингтон тражи кршења људских права свуда, осим у својој кући“, прецизирају руске дипломате и наводе да власти САД упорно игноришу све критике поводом кршења људских права, чак и када оне долазе из делова америчког НВО сектора – који такође оцењује да је стање сваке године све лошије. Истиче се да је америчко друштво захватио општи раскол о питањима економије, расне једнакости, климатских промена, рада полиције… Око 80 одсто испитаника у САД сматра да је друштво подељено чак и на тему темељних вредности.
Не прате само Руси стање људских права у САД већ и Кинези. Руски МИП позива се на извештај Кинеског друштва за изучавања људских права, у коме се наводи да су САД једина развијена земља у којој милиони људи и даље гладују. Ниво сиромаштва у другој половини 2020. порастао је са 9,3 на 11,7 одсто, док један одсто најбогатијих поседује 16,4 пута више капитала него 50 процената најсиромашнијих грађана. Истовремено, 61 одсто испитаника, по истраживачком центру „Пју“, сматра да је у земљи исувише велика економска неједнакост. Рецимо, само 44 одсто афроамеричких породица поседује некретнине, наспрам 73,7 процената белачких породица. Истиче се и да су током пандемије највише страдали мигранти и тражиоци азила. Погоршава се ситуација у погледу полицијске бруталности, пристрасности судског система, расне нетрпељивости и мржње, као и масовног праћења од стране специјалних служби.
ПОСРТАЊА ГЛОБАЛНОГ ЛИДЕРА У ОБЛАСТИ ЉУДСКИХ ПРАВА Посебно су, истичу руске дипломате, тешка кршења људских права која власти САД спроводе на територијама трећих земаља, када примењују силу под изговором борбе против тероризма уз неизбежне цивилне жртве. По мишљењу америчке организације „Амнести интернешенел“, од како су 2018. САД напустиле Савет УН за људска права, Вашингтон се удаљио од међународног система у овој области. Како истичу у МИП-у, САД су 2019. укинуле визу тужиоцу Међународног кривичног суда, јер је ова институција истраживала ратне злочине које је америчка војска починила у Авганистану.
У САД се наставља пораст расизма, антисемитизма, исламофобије, ксенофобије и других облика дискриминације, док је проблем расизма попримио системски карактер, констатују у извештају, позивајући се на алармантне налазе невладиног сектора. Додаје се да се ово тешко уклапа у слику глобалног лидера у области људских права, коју Вашингтон креира о себи у свету. Указује се на дискриминацију према грађанима САД афричког, азијског (посебно синофобија) и латиноамеричког порекла, што је нарочито уочљиво у раду полиције и правосуђа, као и у медицинској и социјалној сфери. Истиче се да у САД, по подацима за 2019. организације „Southern Poverty Law Center“, делује око 940 екстремистичких групација. Међу њима и „Кју-клукс-клан“ са 47 ћелија, неонацисти и скинхеди (59 и 48 група), као и други „бели супрематисти“, са 391 групацијом. Региструју и 20 антимигрантских и 84 исламофобских покрета. Према истим подацима за 2020, број ових група смањен је на 838, а само су бели супрематисти прошле године издали преко 5.000 јавних објава с позивима на расну, антисемитску и другу мржњу.
Овде треба приметити да је, иако их у Америци еуфемистички називају „бели супрематисти“, реч о опасним и утицајним групама расиста и неонациста чија делатност шири и продубљује ионако озбиљне тензије и сукобе у друштву – изазивајући не мање радикалне елементе на супротној страни „барикаде“. Једино што се о овим другим, за сада, мање говори. Јасне обрисе ових сукоба видели смо прошле године, након полицијског убиства Афроамериканца Џорџа Флојда, након чега је дошло до таласа расних и социјалних сукоба широм земље. То што су ови конфликти у изборној кампањи били у највећој мери инструментализовани у функцији рушења Доналда Трампа, не потире чињеницу да у друштву постоји нагомилани бес чији су један од узрока – али и последица – управо „бели супрематисти“. Таквих, како се могло у фебруару прошле године чути и на саслушању у Конгресу, има значајан број и у саставу Оружаних снага САД. Колико тачно, и на којим дужностима, функцијама и чиновима – званично није саопштено. Руске дипломате уочавају да се идеологија неонацизма из САД „извози“ и преко океана, а Москву посебно брине што много „купаца“ има у Украјини.
Полицијска бруталност, као у случају поменутог Флојда, доводи до тога да чувари закона годишње (само док су на дужности) ликвидирају око хиљаду Американаца, преноси „Вашингтон пост“. „Амнести интернешенел“ упозорава да ниједан амерички закон који регулише употребу полицијске силе не одговара међународним стандардима људских права и заштите легалних интереса грађана. Афроамериканци су 2,5 пута чешће жртве полицијске силе него белци. На удару критике је и употреба претеране силе од стране полицајаца, као и примена гумених метака, сузавца, шок-бомби и других „тешких“ средстава. Амерички борци за људска права констатују прекомерну употребу силе према мирним демонстрантима у читавој земљи.
Наводи се, такође, да су јеврејске општине у САД у стању константног страха од напада. Међу њима је 63 одсто у протеклих пет година било жртва или сведок злочина из расне мржње, 56 процената је добијало претње и увреде, а 9 одсто је било нападнуто физички или вербално. Рецимо, 31. марта 2021. у Њујорку је оружано нападнута јеврејска породица с малолетним дететом, а четири дана раније на Флориди је нацртан кукасти крст на аутомобилу америчког грађанина који је преживео Холокауст. У поступању према мигрантима посебну пажњу изазива пракса присилног раздвајања деце од родитеља, где је забележено 2,5 хиљада таквих случајева, од чега је 1.033 деце било млађе од 10, а 185 млађе од пет година. Током 2020. око 400 малолетника који су дошли из Гватемале, Хондураса, Кубе, Салвадора, Еквадора и Мексика без је основа депортовано преко мексичке границе, на шта је упозорило 120 америчких НВО, указујући да су деца на тај начин предата на милост и немилост трговаца људима. Због претрпаности америчких кампова за мигранте, степен оболевања од короне био је од марта до августа 2020. већи од 5,7 до 21,8 пута него просечно у земљи.

ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА Годишње се ватреним оружјем у САД изврши око 8,5 хиљада злочина из мржње према националним, верским и другим мањинама. А у „обичним“ пуцњавама просечно страда преко 15.000 Американаца годишње, од којих су према подацима „Амнестија“ 58,5 одсто Афроамериканци, наводе у руском МИП-у. У 2019. забележен је 41 случај масовних убистава са четири или више погинулих. А више од 100.000 Американаца сваке године буде рањено у ватреним обрачунима, којих је само у 2019. било скоро 34.000 у целој земљи.
У затвору Гвантанамо и даље борави око 40 лица, од 780 колико је укупно страних држављана прошло кроз њега, и то без подизања званичне оптужнице. Како се наводи, затвореници немају могућност медицинске неге или рехабилитације чак ни после мучења. Они бораве годинама у притвору без суђења, изузев седам случајева када су организовани војни судови према њима – упркос томе што ова лица нису била војници нити припадници паравојски у моменту када су их ухапсили припадници америчких служби. Ова пракса је супротна међународном, али и америчком унутрашњем праву. Нико није сносио одговорност ни због тајних ЦИА затвора у свету, у периоду 2001–2009, иако је Европски суд за људска права признао да је било мучења у овим објектима, на територији Литваније, Пољске и Румуније.
У обичним затворима у САД број осуђеника порастао је четвороструко за последње четири деценије и сада се преко 2,3 милиона Американаца налази на издржавању казне. Руске дипломате указују да су амерички затвори претрпани, а услови у њима сурови, док је расизам широко распрострањен. Афроамериканке су подвргнуте дискриминацији два пута чешће него белкиње, док је код мушкараца то учесталије чак шест пута. Смртна казна није укинута ни на савезном, нити свуда на регионалном нивоу и у последњих 45 година примењена је 1.527 пута, а тренутно 2.591 грађанин чека извршење. „Амнести интернешенел“ тврди да је укупно у 156 случајева установио да је смртна казна „неосновано“ изречена, а у више од пола случајева ради се о припадницима националних мањина. У приватним затворима 2019. казну је издржавало око 116.000 људи, а невладини активисти тврде да су услови у њима гори него у државним, јер власници „штеде“ на штићеницима, имајући у виду да од државе добијају фиксну надокнаду „по глави“ затвореника, без обзира на реалне трошкове које имају. Расходе најчешће смањују на броју припадника обезбеђења, исхрани и лечењу. Како наводи МИП, посебно су лоши и дискриминаторски услови за руске држављане којих тренутно има око 100 у затворима у САД, углавном осуђених за ненасилна кривична дела.

СЛОБОДА МЕДИЈА И „ПОТПУНА ДЕГРАДАЦИЈА“ Посебна целина у извештају је питање слободе медија – омиљене теме Вашингтона према другим нацијама. Руси констатују да је америчка медијска сцена склизнула ка „потпуној деградацији“. Власти, како се истиче, одступају од обавезе поштовања слободе говора, плурализма и других параметара. То је резултат жестоке борбе унутар америчких елита, где обе стране користе „очигледну цензуру“, што доводи до кршења Устава и међународних обавеза САД. Напомиње се да кршења ових права спроводе велике корпорације, одбијајући да своју делатност ускладе са законским нормама. „То показује и неспособност или одсуство жеље САД да делатност ових компанија доведу у склад са законом“, наводи се у извештају.
Посебна критика руског МИП-а на рачун САД односи се на случај, када је у Генералној скупштини УН Вашингтон заједно са Украјином гласао против руске резолуције под називом „Борба против хероизације нацизма, неонацизма и других облика праксе која доприноси ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости“. Руске дипломате указују да су се Американци позвали на Први амандман Устава који гарантује слободу говора, и да због тога не могу да гласају за недопустивост неонацистичких појава. Први амандман, међутим, не штити и Џулијана Асанжа, оптуженог по 17 тачака за кршење закона о шпијунажи, чиме се, по мишљењу МИП-а Русије, угрожава слобода медија и истраживачког новинарства у САД. Позивајући се на податке Комитета за заштиту новинара, у 2019. се 30 представника медија нашло под прогоном и притисцима због ширења „лажних вести“. С друге стране, истичу Руси, амерички Први амандман доводи до тога да се неонацисти и други екстремисти осећају слободно под овим „кишобраном“, док „ниво притисака на права новинара“ расте у целој земљи. Посебно се указује на нападе на новинаре који критички извештавају о еколошким темама.
Критици је подвргнут и изборни систем САД, његова нетранспарентност, ограничени приступ грађана гласању, као и безалтернативност, односно доминација великих партија и концентрација бирачког права у рукама богатих слојева друштва, „то јест свега онога у чему је Вашингтон навикао да оптужује друге земље“. Све то, указује се, довело је у последњих 20 година до пада друштвеног поверења у изборни систем. Истиче се да амерички Устав не гарантује свима активно изборно право, остављајући одлуку о томе савезним државама. НВО наводе да је, рецимо, изборно право изгубило више од шест милиона Американаца јер су осуђивани. Тако је 2018. у земљи са преко 330 милиона житеља званично регистровано 153 милиона бирача, а тврди се да је у бирачким списковима најмање 20 милиона погрешних уноса и бар 1,8 милиона „мртвих душа“. Оцењује се да нерегистрованих бирача има око 50 милиона. У том смислу, треба се подсетити и сенке која је пала на последње председничке изборе, када је Џозеф Бајден победио Доналда Трампа. Можда су се руске службе мешале у амерички изборни процес, мада за то не постоје директни докази – али је вероватно крајње време да се и амерички надлежни органи мало више „умешају“ у сопствене изборе и отклоне његове недостатке. А не да их на то опомињу невладине организације и Москва.

[/restrict]