Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Srpski ambasador u Rusiji Miroslav Lazanski preminuo je danas u 71. godini. Lazanski je preminuo u 23 sata u svom domu u Beogradu.
Miroslav Lazanski srpski je pisac, novinar i vojnopolitički komentator.
Rođen 1950. u Karlovcu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde je i započeo novinarsku karijeru, prvo u „Polet“-u, kasnije u „Vjesniku“, „Startu“, „Danas“-u, „Politici ekspres“, „NIN-u“, „Večernjim novostima“ (1996-2001). Godine 1991. Lazanski prelazi u „Politiku“.
Lazanski je bio i dugogodišnji saradnik Sputnjika gde je bio autor emsije “Na nišanu Lazanskog”.
Izveštavao iz Sirije, Somalije, sa Krima, takođe izveštavao o ratovima u Avganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanu, Jemenu i Libiji…
Intervjuisao dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara odbrane i načelnika generalštaba svetskih armija, između ostalog načelnike generalštaba ruske, kineske i japanske armije. Jedini jugoslovenski novinar koji je plovio u atomskoj podmornici, američkoj „Tautog”, leteo u avionu F-14, bio na nosaču aviona „Džon F. Kenedi” i leteo u Migu 29.
Bio gost vojnih akademija Rusije, Japana, SAD, Australije, Italije, Velike Britanije, Nemačke, Rumunije… Imao je redovnu kolumnu u grčkom listu „Katimerini”, japanskom „Sekuritarian” i „The Diamond weekly”.
Autor je deset knjiga i desetak velikih tv-serijala. Vojni rok služio 1977. godine u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA. Odlikovan je Medaljom za vojničke zasluge.
Od 2016. do 2019. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na funkciju ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji imenovan je sredinom 2019. godine.
Miroslav Lazanski je bio jedan od retkih novinara koji se održao u medijima a da nije bio član Sorošovih “nezavisnih” sindikata, nastalih u Srbiji počekom devedesetih. Posle nedemokratskih promena 5. oktobra 2000. izvršena je “seča knezova” u redakcijama širom Srbije. Čitavoj plejadi najboljih novinara zabranjeno je da pišu, mnogi su i otpušteni. Oni koji su nekako sačuvali radno mesto a nisu bili “demokratski orijentisani” po Sorošovom modelu, sve vreme su vređani, uglavnom po austrougarskom načinu satanizacije Srba za vreme Prvog svetskog rata. Komesari deska zabranjivali su redakciji da se legendama srpskog novinarstva obraćaju sa “kolega”, iako kod njih ni početnici nisu mogli da budu. Miroslav Lazanski je bio isuviše veliki da bi se Sorošovi kadrovi usudili da nešto ozbiljnije protiv njega preduzmu.