„Stražar“ zaustavljen na carinskoj straži

O kontroverzama povodom slučaja slike Paje Jovanovića

Na šta nas upozorava činjenica da privatni kolekcionari sada imaju više razumevanja za srpsku umetnost nego državne i muzejske ustanove zajedno, ali i da oni moraju da se nose s bezbroj problema i onemogućavanja među kojima je carina jedna od prvih prepreka

Carinici Srbije su na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu zaplenili umetničku sliku čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića, koju je jedan putnik pokušao da spakovanu u prtljag, bez prijavljivanja unese u zemlju, saopštila je Uprava carina u petak, 16. jula. Kako se navodi, carinici su kod 39-godišnjeg Beograđanina koji je tog dana doleteo iz Beča, među garderobom i ličnim stvarima pronašli uramljenu sliku „Stražar“, dimenzija 70 h 56 cm, čiji je autor Paja Jovanović. Pored toga carinici su uz sliku pronašli i originalni račun, koji sa svim taksama iznosi 137.500 €, kao i overen obrazac za povraćaj PDV-a. Umetnička slika biće privremeno zadržana do okončanja prekršajnog postupka pred nadležnim sudom. Prema Carinskom zakonu Srbije, za neprijavljivanje robe koja se unosi ili iznosi sa carinskog područja Srbije predviđena je novčana kazna u rasponu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja. Prijaviti se mora sva roba iznad vrednosti od 100 €, što praktično znači da građani ni skuplje čarape ili lulu ne mogu da unesu bez plaćanja carine. Ako mu se bude razrezala maksimalna kazna u četvorostrukom iznosu, ispada da bi trebalo da plati skoro pola miliona evra državi. Carina se hvali da je u poslednje vreme tako zaplenila robu u vrednosti od 300.000 €, „roleks“ i druge skupocene satove od po 40.000 €. Slika, međutim, nije roba, kao što ni ova slika nije ukradena. Njen naivni vlasnik se pouzdao u činjenicu da je takva slika naše vredno likovno nasleđe, međutim, za carinike to je roba kao i svaka druga. Umesto da takva dela nesmetano ulaze u zemlju, vraćaju se i bogate naše zbirke, od čega svi imaju koristi, carina je nepremostiva prepreka. U našu zemlju su u poslednje dve decenije ušle na stotine vrednih slika, samo dvojica galerista doneli su svaki više stotina vrednih dela Ljube Popovića, Dada Đurića i Vladimira Veličkovića. Sve je uglavnom preneto bez prijavljivanja carini jer je ona nepremostiva prepreka za ulazak umetnina u zemlju.

ISKUSTVO RADOVANA HIRŠLA Skandalozan je bio slučaj slikara Radovana Hiršla, umetnika koji je živeo u Cirihu i spada među najoriginalnije u Evropi. Za svoju drugu izložbu u beogradskoj Galeriji Doma omladine sredinom 1990-ih doneo je potpuno nova dela. Bez problema ih je preneo preko više granica i održao izložbu. Natovario je svoje slike u kombi i krenuo nazad. Prešao je našu granicu i došao na mađarsku, gde su mu tražili neke dodatne papire. Vratio se nazad, na srpsku granicu, da bi mu ti isti carinici koji se ga pre pola sata pustili, zaplenili sve slike tražeći 25.000 nemačkih maraka za otkup. Očajan i besan, ostavio je sve slike na carini, otpisao ih je i rekao da ih bace jer nema toliko novca i vratio se u Cirih. Onda je izbio skandal, alarmiran je predsednik ULUS-a i tek kada je on urgirao kod Mihalja Kertesa, direktora Savezne Uprave carina, slike su odblokirane i vraćene umetniku. Zbog takvog ponašanja niko ne zna šta ga čeka na granici i vlasnici slika se radije odlučuju da ih ne prijave kod unosa u zemlju.
Za sliku Paje Jovanovića se znalo da će biti iznesena na aukciji u bečkom „Doroteumu“, Grad Beograd s Goranom Vesićem na čelu je bez uspeha pokušao da je otkupi. Nije bilo novca za to, pa je zamoljena jedna strana firma koja s nama posluje da je kupi i pokloni, ali ona je ponudila samo 50.000 € a slika je prodata privatno za 110.000 €. To samo pokazuje kako se nadležni odnose prema našem kapitalnom kulturnom dobru, za izložbu avangardistkinje Marine Abramović izdvaja se i 1.000.000 €, ali za najvećeg srpskog slikara nema ništa.

PRIVATNI SEKTOR PREUZEO ULOGU MUZEJA Nedavno je u Galeriji RTS-a bila izložba kolekcije slika Mihaila R. Mirića. Nikola Kusovac, vodeći autoritet za tu oblast, najbolji poznavalac naših privatnih zbirki, tom prilikom je u TV emisiji na kanalu RTS3 rekao nešto ključno. Od osamdesetih godina prošlog veka kapitalizam sve više ulazi u našu zemlju kao sistem a s njim se uzdižu i privatni kolekcionari, koji sada često imaju neuporedivo bolja dela nego muzeji. Razlog tome nije samo u inertnosti države koja izdvaja male sume za muzejski otkup kapitalnih ostvarenja. Mnogi vrhunski umetnici bi poklonili svoja dela, međutim, u vodećoj instituciji kao što je Muzej savremene umetnosti u Beogradu vlada totalna apatija, kustosi ne obilaze izložbe, a oni najuticajniji iz dna duše mrze naše najveće slikare. Zaprepašćujuće je da najbolji norveški muzej te vrste odavno kao i Bobur u stalnoj postavci ima slike Dada Đurića i Vladimira Veličkovića, ali njihovih dela nema decenijama ni u stalnoj postavci beogradskog muzeja, a kamoli da su nabavljena nova. Mi se stidimo onog našeg najboljeg, toliko je izopačenje u kulturi. Veliki izdavači i muzeji nisu uopšte zainteresovani za objavljivanje monografija i istorijskih pregleda. Zato je privatni sektor preuzeo ulogu muzeja. Bez nekoliko pojedinaca, potpuno bi propala savremena srpska likovna kultura. Tu treba istaći Živojina Ivaniševića i Galeriju Pariski krug, Ivana Mitića i Galeriju Arte, Aleksandra Milojevića i njegovu Galeriju RIMA, Miroslava Rodića i Nacionalnu galeriju, velikog entuzijastu Nikolu Stojčevića iz Fondacije Plavo i Zorana Vujičića i Fondaciju Vujičić. Oni su na privatnoj osnovi, svojim sredstvima i naporom, uradili više za noviju srpsku umetnost nego svi muzeji sada, na stotine izložbi, aukcija, kataloga, istorijskih i teorijskih knjiga i monografija. Galerija Arte je osvestila ceo taj pokret objavivši i obimnu publikaciju „Kolekcionar kao kustos i selektor“. Privatni kolekcionari sada imaju više razumevanja za srpsku umetnost, dobronamerniji su prema njoj nego državne i muzejske ustanove zajedno. Oni moraju da se nose s bezbroj problema i onemogućavanja, a carina je jedna od prvih prepreka u sistemu koji za kulturu izdvaja manje od 1% budžeta, a i to što odvoji uvek i u celosti ide na pogrešne stvari.