KAKO JE RUSIJA RASPRŠILA AMERIČKE SNOVE

Dok je Barak Obama trijumfalno objavljivao sunarodnicima da je rusku ekonomiju „razbio u komade“, danas je i Džou Bajdenu – i ne samo njemu – jasno da je to bila fatamorgana. Istovremeno, američki „Njuzvik“ piše da je gasovod „Severni tok 2“ poraz SAD s dalekosežnim posledicama – čista Putinova pobeda i uvod u novi raspored snaga u svetu

Ambasador Velike Britanije u Sankt Peterburgu Džordž Vilijam Bjukenen zatražio je u januaru 1917. prijem kod ruskog imperatora Nikolaja Drugog i posavetovao mu da se odrekne prestola. Bezmalo ceo mesec pre izbijanja Februarske revolucije čiji su akteri ubrzo prinudili cara da abdicira.
Početkom decembra 1987. jedan visoki sovjetski obaveštajac tajno se u Londonu sreo sa svojim britanskim „vizavijem“, s kojim je godinama razmenjivao „važne informacije“. Obojica su to, dakako, činila sa znanjem svog rukovodstva. I Britanac mu je tom prilikom „u poverenju“ otkrio: da je doneta odluka o raspuštanju SSSR-a. Tri i po godine pre nego što se ta „geopolitička katastrofa“ (ocena Vladimira Putina) zaista dogodila. Sovjetski „007“ bio je šokiran. Toliko da to što je čuo nije preneo tadašnjem šefu KGB-a Vladimiru Krjučkovu. Zazirao je da bi i sam mogao biti osumnjičen za antidržavno šurovanje.
Nekoliko dana po njegovom povratku iz Londona u Jermeniji se dogodio razoran zemljotres, pa je bio poslat u Jerevan da koordinira delovanje specijalnih službi. U Moskvu se vratio početkom februara 1988. I doživeo novi šok. Krjučkov je svom najužem i najpoverljivijem krugu saopštio: da je „pala odluka da se raspusti SSSR“. Krjučkov je 1991. bio među „pučistima“ koji su pokušali da spreče nestanak Sovjetskog Saveza. A dvostruko šokirani nedavno se poverio književniku i publicisti Aleksandru Prohanovu… [restrict]

PUTIN STOPAMA GORČAKOVA Jedan od glavnih učesnika zavere protiv SSSR Boris Jeljcin postao je prvi predsednik republikanske Rusije i dočekao da se Bil Klinton umalo ne sruši od smeha dok mu je on pričao o ulozi države koju vodi u svetu. Samo, čini se da su potom usledili događaji koji su učinili da ni mužu Hilari Klinton, ni ostalima koji su posle njega sedeli u Beloj kući nije više do „ruskog smeha“. Dok su se oni bavili svojim nameštaljkama sa „spasavanjem“ Šiptara i 11. septembrom, vojnim agresijama na Avganistan i Irak, Siriju i Libiju, „arapskim prolećima“, državnim prevratima u Beogradu i Kijevu… i unutrašnjim đavolštinama koje su dovele do toga da šef države Donald Tramp bude pokraden na izborima, a da 66 odsto republikanaca više nema ništa protiv raspada SAD – Vladimir Putin je u tišini ponovio podvig velikog ruskog državnika Aleksandra Gorčakova.
„Veliki knez“ je, nakon poraza u Krimskom ratu, i kao ministar spoljnih poslova i kao predsednik vlade, vodio politiku nemešanja u evropske zađevice i konflikte. Uz obrazloženje: Rusija se usredsređuje na sebe i svoje probleme…
Putin je svoje „usredsređivanje“ na unutrašnje probleme izveo tako uspešno da je osujetio oružane namere Amerikanaca protiv Južne Osetije i Sirije, pretekao „kolektivni Zapad“ u geostrateškoj trci za Krim, preoteo im Kinu kao strateškog saveznika, pretekao na planu „naoružanja budućnosti“ Amerikance i NATO u celini, pod sankcijama zamenio gotovo sve najvažnije u čemu je ruska industrija zavisila od uvoza (najfinija mikroelektronika, najmoćnije turbine, helikopterski motori…), priveo samom kraju magistralni gasovod „Severni tok 2“, prvi lansirao vakcinu protiv virusa korona…
I sve to uspeo uprkos tome što je sa zamenom „strateškog uvoza“ zakasnio desetak godina, s dedolarizacijom i tržišnim kursom dolara – bar 15 godina. Toliko i s markiranjem (ne)prijateljskih zapadnih struktura u Rusiji kao „stranih agenata“, a breše kroz koje beži kapital iz zemlje nije kako treba zatvorio ni do danas.

AMERIČKA FATAMORGANA Još je Barak Obama trijumfalno objavljivao sunarodnicima da je rusku ekonomiju „razbio u komade“, a sada je i Džou Bajdenu jasno da je to bila fatamorgana. I ne samo njemu.
Uticajni „Frankfurter algemajne cajtung“ – kojim su Amerikanci usrećili poražene Nemce, kao i „Špigl“– objavio je članak u kojem priznaje da nema ništa od „evropskog sna“ da se Rusija nasuče na nepremostive probleme što će Moskvu prisiliti da „ustukne i da svoj pogled ponovo usmeri na Zapad“. Objasnio je i zašto su se te nade izjalovile: „Unutrašnji razvoj Rusije, kao i razvoj njene spoljne politike, izazivaju emocionalno odbacivanje u EU i SAD jer su zadivili i Istok i Zapad. Doveli su nas do paralize razmišljanja. Niko ne zna šta dalje činiti.“ Zato nemačko-američki list Evropskoj uniji i Berlinu savetuje da uporno pregovaraju s Rusijom i traže zajednički jezik i interesne dodirne tačke.
A načisto američki „Njuzvik“ piše da je gasovod „Severni tok 2“ poraz SAD s dalekosežnim posledicama – čista Putinova pobeda i uvod u novi raspored snaga u svetu. Isti list navodi da se Bajden povodom tog gasovoda držao mnogo lošije od Trampa, da je američkim proizvođačima tečnog gasa zatvorio „ključno evropsko tržište“ koje je učinio zavisnim od Moskve.
Bivši predsednički kandidat – republikanac Ted Kruz – otišao je još dalje, rekavši: „Ako je tačno ovo što se objavljuje o nagodbi Bajdena i Merkelove, to je Putinova geopolitička pobeda na generacije i generacije unapred i katastrofa za SAD i naše saveznike. Predsednik Bajden se potpuno predao Putinu. Odavno znamo da je Bajden bio u postelji s Putinom, a sada vidimo i kako se grle.“
Elitu u SAD u čije ime govori „Njuzvik“, a ni Kruza, ne zanima previše što i zvanični Berlin „Severni tok 2“ smatra svojom velikom geopolitičkom pobedom.
A došlo je i do toga da se u liberalnom antitrampovskom dnevnom listu „Vašington post“ pojavi tekst u kojem se – doduše, ne preterano tvrdo – ukazuje da je Bajden „slomio“ predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da se pomiri sa „Severnim tokom 2“ i da za to zaslužuje impičment.

NIKADA VIŠE „BENZINSKA PUMPA S RAKETAMA“ Putin je na vreme shvatio međuzavisnost između bogatstva SAD, svetskog dolarskog sistema i moći američkih oružanih snaga. Zato su proteklih godina – kao kakvi manekeni nove Rusije – i pred očima zbunjenog Zapada defilovali: S-400 i S-500, Pancir-S1, krstareće rakete „Kalibar“, desetine najmodernijih ratnih brodova i podmornica, hipersonične rakete „Kinžal“, „Avangard“ i „Cirkon“, balistički „Sarmat“ koji SAD može da pogađa leteći i preko Južnog pola, supertenk „Armata“, putnički avion MS-21 koji će imati verzije i za 150 i za 213 putnika…
Naravno, i „Severni tok 2“ i „Turski tok“ i veliki gasovod za Kinu „Sila Sibira“…
Neki bi mogli zlurado pomisliti da Rusija samu sebe osuđuje da „trajno ostane benzinska pumpa s raketama“, ali – to je suštinski pogrešan zaključak. Jer udeo prihoda od nafte i gasa u državnom budžetu RF smanjio se na 15 odsto. A vojna industrija – i bez uključivanja u trku u naoružanju – uveliko vuče tehnološku modernizaciju celokupne nacionalne ekonomije.
Ruska avijacija stigla je i do kompjuterskog modelovanja, pa je svoj najnoviji borbeni avion pete generacije – jednomotorni „Šah-mat“ mogla izložiti na moskovskom avio-salonu MAKS-2021 posle samo godinu dana rada na njemu, a uvešće ga u bojevu upotrebu najkasnije do polovine 2024. Na takvim avionima i Amerikanci rade 10–15 godina…
Nimalo uzgred: taj avion će u samoj Rusiji verovatno imati oznaku Su-75 jer je njegov prethodnik i zvanično – Su-57, a u vrhu kompanije „Suhoj“ se kombinacija brojeva 5 i 7 smatra srećnom. Doduše, postoje i oni koji veruju da je 57 zbir brojeva 22 i 35 koje nose američki avioni pete generacije F-22 i F-35… Smatraju da je Su-57 u sebi više nego uspešno sjedinio mogućnosti oba američka konkurenta… A „Šah-mat“ će biti i jednosed i dvosed. Moći će da nosi 7,4 tone raketa i avio-bombi i da leti bezmalo dva puta brže od zvuka.
Amerikance i vrh NATO-a brinu i „žuljaju“ ne samo ona pobrojana već i oružja na kojima Rusija uveliko radi („Posejdon“ koji će atomskom eksplozijom moći da izaziva cunamije, „Burevestnik“ koji će imati atomski motor i moći da godinama neprekidno leti…).

KALINJINGRAD KAO „MOGUĆI PERL HARBOR“ Načelnik štaba britanskog ratnog vazduhoplovstva, general Majkl Vigston izrazio je zabrinutost zbog mogućeg razmeštanja ruskih krstarećih raketa u Kalinjingradskoj oblasti (graniči se s Poljskom i Litvanijom) koje bi njegovoj zemlji mogle „prirediti Perl Harbor“.
Američki vojni ekspert Sebastijan Roblin ocenio je za „19FortyFive“ da ta najzapadnija ruska oblast ima takav vojni potencijal da će NATO – ako stvari krenu ka vojnom sukobu – morati da pribegne njenoj „opsadi i fizičkoj okupaciji“. Roblin ukazuje da bi ruske rakete velikog dometa lansirane iz Kalinjingradske oblasti „predstavljale bolan trn u oku Alijanse“. Istovremeno upozorava da bi Oružane snage RF odatle veoma uspešno ometale kretanje zapadnih vazdušnih, morskih i kopnenih snaga. I na Baltiku i kroz Poljsku i Litvaniju. Roblin skreće pažnju i na ruske vojne radare koji će takođe predstavljati veliki problem NATO snagama jer su toliko moćni da i iza horizonta prikupljaju strateški važne vojne i obaveštajne podatke.
Rusija u slučaju rata celo Baltičko more pretvara u prostor čiju svaku tačku može gađati raketama. Čak i zatvoriti ulaz u Baltik.
Isti je slučaj i sa Crnim morem, ulaz u koje iz Bosfora „zatvara“ obalskim raketnim sistemima s Krima, a celu akvatoriju (ne računajući dejstva avijacije) može neprekidno držati i pod unakrsnom vatrom s poluostrva i sa svoje crnomorske obale od Novorosijska do Sočija.
Ovako stvari stoje već godinama pa je u septembru 2019. godine komandant američkog vazduhoplovstva u Evropi Džefri Li Harigan izjavio da Pentagon ima plan za probijanje vazdušne odbrane Kalinjingrada.
Ministarstvo inostranih poslova RF je Hariganovu izjavu okarakterisalo kao pretnju, a Kremlj i Ministarstvo odbrane su saopštili da je Kalinjingradska oblast „pouzdano zaštićena od agresivnih planova američkih generala“.
Glavni urednik moskovskog časopisa „Arsenal otadžbine“ Viktor Murahovski, koji je i član ekspertskog saveta pri Ministarstvu odbrane, scenario „opsade Kalinjingrada“ otvoreno naziva idiotizmom.
Na kraju, ali nimalo nevažno i uzgred: Rusija je na pomenutom avio-salonu MAKS-2021 prodala naoružanja i vojne opreme za 260 milijardi rubalja (preko tri milijarde evra), a Aleksandar Mihejev, generalni direktor njene glavne kompanije za izvoz oružja („Rosoboroneksport“), objavio je da bezmalo nijedan ugovor nije zaključen u dolarima…

[/restrict]