IZLOG KNJIGE

Antonen Arto
U ZEMLJI HALUCINACIJA
Službeni glasnik, Beograd

Malo je pesnika kakav je bio Antonen Arto, utemeljitelj takozvanog okrutnog pozorišta. Štaviše, on je jedinstven. Razočaran Evropom, bežeći na kraj sveta, našao se u narodu meksičkih Indijanaca u planinskoj zabiti, među Taraumarama, koji obožavaju sunce i upražnjavaju čuveni obred sa pejotlom, halucinantnom drogom iz kaktusa.
Ovo su Artoovi autentični otkrivalački zapisi o ritualima Taraumara, o njihovom životu i opstanku. „Zemlja Taraumara“, piše Arto, „obiluje znakovima, formama, prirodnim skulpturama, koje ne izgledaju kao da su nastale slučajno, nego kao da su bogovi, čiji se tragovi ovde sreću na svakom koraku, hteli da nagoveste svoju silu u tim neobičnim belezima.“ Ova knjiga nam dočarava drukčije i dalekosežnije mogućnosti etnologije i folkloristike, a iz kojih nije isključena poezija, pa čak ni svojevrsna književna dramatika.

Miloš Crnjanski
SUZNI KROKODIL
Dereta, Beograd

Ova istinska literarna poslastica izlazila je u Srpskom književnom glasniku u svega nekoliko brojeva tokom 1931. godine. U ovom nedovršenom romanu o međuratnom Beogradu i Srbiji, dramatičnoj sagi o ljubavnom trouglu i društvenopolitičkim previranjima, nema velikih deskriptivnih zamaha karakterističnih za Crnjanskog. Ipak, i te kako su prisutne njegove prepoznatljive minijature u citatu, stihu, slici, zvuku i, na koncu, suzi… što ovog stvaraoca i etablira kao pisca lamenata, a ne kao pisca apoteoza… Ostvarujući i u ovom romanu neraskidivu povezanost sa svojim čitaocima, Crnjanski nas njegovom nedovršenošću ostavlja s pitanjem da li je zaista reč o nedostatku kraja, ili o nečemu sasvim drugom…

Dragiša Bojović
SRPSKA KNJIŽEVNOST I SVETO PREDANJE
Zavod za udžbenike, Beograd

Karakter srpskog srednjovekovnog teksta i same njegove recepcije, kao i odnos prema literaturi koja mu prethodi možda se najbolje mogu sagledati u jednoj Domentijanovoj konstataciji, u Žitiju Svetoga Save, o odnosu Stefana Nemanje prema svetom tekstu i njegovoj funkciji. Ovaj klasik srpske književnosti kaže da je Nemanja zarad svog sina Save „mnogoletna pisanja složio u jedno“ i „nasladio se u njima večnim dobrima“. Dakle, kroz svest o napisanom podrazumeva recepciju jednog, u kom se savremeni tekst ne razume van odnosa prema predanju, a to jedno postoji zarad jedinstvene estetičke funkcije koja se imenuje pojmom duhovna naslada ili samo naslada. To naslađivanje večnim dobrima nije moguće izvan reči ili rečenog i ono je neka vrsta pričešća izvan evharistije, sjedinjavanje sa samim Slovom njegovom rečju, koja se u izabrane useljava blagodaću Duha svetoga.

Bogdana Koljević Grifit
PROMENA EPOHA I ZAPAD NA RASKRŠĆU
Catena mundi, Beograd

Autorka je pažljivo, detaljno i argumentovano pokazala šta se sve desilo u periodu od 2015. do 2021. i zašto su ove godine vesnici promena. Analizu započinje ključnim događajima iz 2015. koji su pokazali rađanje nove Evrope i uspon Rusije i Kine. U narednom poglavlju posebna pažnja je posvećena prekretnici u ratu u Siriji. Posle ove prekretnice, pokazuje autorka, svet je sve više naginjao multipolarnom obliku, uz „američke turbulencije“. Pišući, u ovoj svojevrsnoj hronici zapadnog opadanja, o 2017. i 2018. godini, Bogdana Koljević Grifit uočava ključni sukob početka 21. veka: suverenizma protiv globalizma. S raspadom transatlantizma i krahom neoliberalizma (2018) definitivno se može reći da je svet u predvorju novog hladnog rata (2019). Njegov važan deo biće i Nova evroazija. Godina za nama, 2020, navodi nas i da razmišljamo o „postvirusnom svetu“, dok se pandemija u dugoročnim prognozama može razumeti i kao prekretnica 21. veka. Sve to zajedno, u nizu turbulentnih događaja koje je Bogdana Koljević Grifit znalački sintetizovala, argumentovano potvrđuje smisao naslova knjige. Da, pred nama je promena epoha. Prema rečima Darka Tanaskovića, svojom vrednom studijom Bogdana Koljević Grifit stala je u red onih malobrojnih znalaca koji se ne plaše rizika inherentnog traganju za istinom i koji zaista imaju šta da kažu i znaju kako to da kažu. „Napisala je delo ’bez štita’, ali pokretano prodornom idejom i naoružano svestranom i čvrstom, realističkom argumentacijom“, kaže o ovom delu akademik Tanasković.