Da rata više ne bude

Osam decenija od početka antifašističkog ustanka u Srbiji

Kada je svet opasala avet fašizma i čovečanstvu zapretila svekolika kataklizma, među malobrojnim narodima koji su goloruki ustali da se bore za slobodu bio je srpski. Iz današnjeg ugla, preduzet je korak u skladu sa slobodarskim stremljenjima koja su u genima ovog naroda

U saradnji s Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, SUBNOR Srbije organizovao je 4. jula centralnu manifestaciju u okviru obeležavanja 80 godina od početka antifašističkog ustanka u negdašnjoj državi jugoslovenskih naroda. Pokrovitelj više aktivnosti čija je realizacija u toku, pod zajedničkim motom „Da rata više ne bude“, jeste predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Ovoga puta, kao i u ranijim prilikama, okupili su se borci iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, ali i iz Mađarske i Portugalije. [restrict]

HOLANDSKI NAČIN U poslednjih tridesetak godina julski praznici u Srbiji, za razliku od prethodnih decenija u SFRJ, obeležavani su veoma skromno, što je bilo u skladu s pokušajima revizije istorije, odnosno s nastojanjima da se zamenom teza negira antifašistički i oslobodilački karakter Narodnooslobodilačkog rata. Naša zemlja dala je ogroman doprinos pobedi dobra nad zlom, uz žrtve koje su spram broja stanovnika odmah iza onih što ih je pretrpeo Sovjetski Savez.
Na marginama jednog međunarodnog skupa održanog u Holandiji 1994. godine, predstavnici jugoslovenskih naroda neformalno su između sebe razgovarali da li je mudro bilo da se goloruki suprotstavimo, u to vreme, najvećoj svetskoj sili. Zagovornici pasivnog otpora naveli su činjenice o holandskom načinu suprotstavljanja okupatoru. Naime, kada nemački oficiri (u to vreme) uđu u kafanu, svi Holanđani koji su se zatekli u tom objektu demonstrativno izlaze, kako bi zavojevačima uputili poruku da nisu poželjni. Predstavnik Srbije je ostalima iz bivšeg državnog tabora kazao suštu istinu: da nije bilo Rusije, Srbije, Poljske i još nekih zemalja, to jest tih naroda, i danas bismo bili robovi s ponižavajućom obavezom da nemačkim oficirima čistimo čizme. Posle tih reči predstavnika Srbije prestale su priče o glorifikaciji tihog otpora okupatorima.

STRATEGIJSKA ODLUKA Celokupna istorija Srba duboko je stradalnička. Od Kosovskog boja, pa i pre toga, sve do danas, sloboda je za naš narod najskuplja reč. Pokazalo se da nema cene koju Srbi ne bi platili za svoju slobodu. Tokom Prvog svetskog rata živote na oltar otadžbine položila je gotovo polovina muške populacije. Posle Mojkovačke bitke naša se vojska stradalničkim maršem, bez odgovarajuće opreme, kroz besputne albanske planine probila do jadranske obale i nastavila do Krfa. Tamo je organizovan oporavak vojske, koja je 1918. godine, probivši Solunski front, u nezadrživom jurišu za samo 45 dana oslobodila Srbiju.
Kada su aveti fašizma zakucale na naša vrata Srbi su se podigli na sveopšti antifašistički ustanak.
Praznik antifašističkog ustanka naroda Jugoslavije i Srbije ustanovljen je u spomen sastanka u vili Vladislava Ribnikara na Dedinju, na godišnjicu sednice Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije kojoj je predsedavao njen generalni sekretar Josip Broz Tito. Tom prilikom doneta je strategijska odluka o podizanju opštenarodnog ustanka protiv fašističkog okupatora, njegovih satelita i domaćih pomagača. Rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije je s tog istorijskog sastanka uputilo poziv narodima Jugoslavije, proglas u kome se ističe da je tokom kratkog aprilskog rata i okupacije naših teritorija od strane fašističke Nemačke i Italije, kao i njihovih satelita – „došlo vreme da se pokaže da smo dostojni potomci svojih predaka i da je kucnuo čas da se svi dignu kao jedan u boj protiv okupatora i njihovih domaćih slugu“…
Iako je zemlja već bila okupirana, usledio je čitav niz ustanaka. Ne potcenjujući doprinos ostalih naroda tadašnje Jugoslavije, istorijska je činjenica da je ustanak prvo buknuo u Srbiji, jer je, kao i uvek, venama srpskog naroda tekla krv slobodarstva i nepokornosti bilo kom neprijatelju, pa i onom koji je mnogo jači i superiorniji, kao što je u tom istorijskom trenutku bio silovito nastupajući fašizam. Antifašističko opredeljenje za kratko vreme prihvatio je najširi sloj stanovništva, što se prelilo u ogromnu snagu naroda spremnog da zajedno s drugim evropskim narodima, a posebno SSSR-a, čiji je doprinos u slamanju snaga osovina fašizma nemerljiv u odnosu na sve druge, krenu odlučno u rat protiv fašističkih osvajača.

PRAVI ODGOVOR Kada je pre izvesnog vremena jedan strani novinar upitao predsednika SUBNOR-a Srbije, general-majora Vidosava Kovačevića kako će Srbija obeležiti početak Drugog svetskog rata, on je odgovorio da će početak rata obeležiti oni koji su ga započeli, a da će Srbija proslaviti autohtoni antifašistički ustanak naroda koji je posle četiri godine krvavog rata izvojevao slobodu.
Centralna svečanost obeležavanja osam decenija od antifašističkog ustanka u Srbiji održana je ispred Muzeja „4. juli“ u Beogradu. Premijerka Ana Brnabić, kao izaslanica predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, položila je venac na spomenik „Poziv na ustanak“, a venac je položio i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
Brnabićeva je u obraćanju borcima i mnogobrojnim građanima kazala da se sećamo i da obeležavamo jedan od najvažnijih datuma naše istorije, ističući da se 4. jula 1941. godine glas našeg naroda i glas antifašista daleko čuo, toliko daleko da osam decenija kasnije, kako je istakla, imamo odgovornost, ali veliku potrebu da se tog datuma zauvek sećamo.
„I da glasno pošaljemo poruku da ga nikad nećemo zaboraviti. Pamtićemo sve poginule borce NOB-a i dok smo živi, odavaćemo priznanje svim učesnicima tog rata“, poručila je premijerka.
Obeležavanju godišnjice narodnog ustanka prisustvovali su učesnici NOB-a i njihovi potomci, koji su, nakon intoniranja himne Srbije, spontano zapevali himnu bivše SFRJ „Hej Sloveni“ i uzvikivali „Jugoslavija, Jugoslavija“.
U ime boraca vence su položili narodni heroj Petar Matić, koji je 3. jula napunio 101 godinu, i predsednik SUBNOR-a Srbije Vidosav Kovačević, a cveće su položili i predstavnici antifašističkih udruženja iz Mađarske, Portugalije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije. Svečanosti je prisustvovao i Vilmoš Hanti, predsednik Evropske federacije antifašista i pokreta otpora (FIR).
Tim povodom, uručene su „Medalje borca“ borcima iz Drugog svetskog rata iz Srbije i učesnicima NOR-a iz bivših republika SFRJ.

SLOBODA JE OBAVEZA Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić poručila je na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja osam decenija od antifašističkog ustanka da je važno pamtiti prošlost i odavati počast ljudima koji su se borili za slobodu i ideje. Ona je istakla da bez prošlosti, bez Bregalnice, Kumanova, Cera, Kolubare, Kajmakčalana, ali i Neretve i Sutjeske, Sremskog fronta, oslobođenog Beograda, svih ofanziva i bombardovanja i bez sećanja na sve te ljude i ideje, nema ni nas.
Predsednica vlade podsetila je na to da je pre 80 godina ime „sloboda“ napisano preko čitave jedne zemlje, preko svakog njenog grada, ulice, zaseoka i kuće, a napisano je na jedini način na koji je moglo da se napiše – sopstvenom krvlju. Godine 1941. i sledeće četiri godine ovaj prostor je bio natopljen tim mastilom i ponovo je svaka žrtva bila prihvatljiva da to ime, „sloboda“, opstane i da taj san bude java, navela je premijerka.
Rečju „sloboda“ svaki čovek, narod i država označavaju granice svog dostojanstva i integriteta, i upozoravaju svakoga dokle može da ide i koju liniju nikada ne sme da pređe. Sloboda je najveća obaveza i lična i društvena dužnost da se bira da se bude svoj i da se samostalno odlučuje.
Brnabićeva je ukazala na to da je danas mnogo različitih pogleda na prvu i drugu Jugoslaviju i na jugoslovenski ideal kojem su mnogi iskreno težili.
„Znam da mnogi žele danas da deo toga zaboravimo, da proglasimo za grešku, ali ako to ikada sebi dozvolimo, zar nećemo, brišući taj deo istorije, izbrisati i sebe“, upitala je premijerka Brnabić.
Prema njenim rečima, danas se prvi put u istoriji, pamteći prošlost, podižu generacije koje nisu rođene da bi umrle za slobodu nego da žive slobodu, za nešto i za nekoga.
Predsednik SUBNOR-a Srbije general Vidosav Kovačević uručio je plakete predsedniku Međunarodne federacije antifašista Vilmošu Hantiju, premijerki Ani Brnabić i ministarki Dariji Kisić Tepavčević.
Srbija može da se ponosi svojom prošlošću, jer je u najtežim vremenima bila na pravoj strani istorije.

Predsednik SUBNOR-a Srbije Vidosav Kovačević

IZVUKLI POUKE IZ STRADANJA

Srpski narod se već 27. marta 1941. opredelio za svoj put u, ispostaviće se, prelomnim istorijskim vremenima. Krilaticom „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob!“ narod je rekao svoje „Ne“ moćnom Trojnom paktu. Dvanaestodnevni rat koji je usledio pomogao je Sovjetima da dobiju na vremenu, kako bi se pripremili za najveći frontalni rat ikad viđen.
Velika Evropa je ćutala… Neko vođen diplomatskim razlozima, neko iz straha. Samo su mali narodi one Jugoslavije, umesto belih zastavica, podigli puške i bajonete dajući do znanja raspomamljenoj aveti nacizma da oni slede princip iskovan u Španskom građanskom ratu „no passaran!“ – neće proći!
Od malih partizanskih gerilskih odreda početkom 1941. godine pa do jake respektabilne armije krajem 1944, koja je brojala 800.000 vojnika, svi su oni kao jedan imali jasnu viziju i isti cilj; slamanje nacifašizma u porobljenoj Jugoslaviji i donošenje slobode njenim narodima.
Kad je trebalo ginuti, bili smo kao jedan, a kasnije su oni koji su nesravnjeno manje žrtava podneli, dovršili rat diplomatskim nadgornjavanjima.
Iako se zajednička otadžbina Jugoslavija raspala uglavnom zahvaljujući stranom faktoru, nama, potomcima Div junaka, ostaje da koliko god je to moguće u datim geopolitičkim okolnostima negujemo uvažavanje i saradnju u svim vidovima života.
Veliki 4. jul, veliki Dan borca ne sme i ne može biti istisnut iz kolektivnog sećanja novih generacija. U novom vremenu i promenjenim istorijskim okolnostima svedoci smo kako se vešto od strane pojedinih krojača svetskog poretka retuširaju činjenice i propagiraju lažne vrednosti.
Mi, potomci Div junaka svih oslobodilačkih ratova koje je Srbija vodila i koji su joj bili nametnuti, od Prvog srpskog ustanka do agresije NATO-a, moramo pokazati da smo izvukli pouke iz svih stradanja i da ćemo mudrom politikom vojne i svake druge neutralnosti koju vodi naše državno rukovodstvo, sačuvati naš narod od nekog budućeg nacifašizma.

Vilmoš Hanti, predsednik Evropske federacije antifašista i pokreta otpora (FIR)

Važna je kultura sećanja

Da li za antifašiste u ovo vreme ima posla?
U ovom momentu posla ima više nego pre. Kada smo se borili protiv Hitlera, bilo je mnogo više antifašista nego sada. I sve manje ima onih koji mogu da potvrde kakav je varvarizam bio u Drugom svetskom ratu. Interesantno je primetiti da sve više rastu desne snage u Evropi. Praktično naslednicima antifašista pokret treba da pokaže da je određeni pravac za mir, da rata više ne bude.
Koliko je antifašistički pokret u Evropi jak?
U svakoj državi je različita situacija. Ne može se iskazati prosek. Figurativno rečeno, ako je neko u zamrzivaču, a zamrzivač stavljen na vrh šporeta, onda je on sastavni deo proseka. Negde u nekim državama postoji jaka antifašistička struja u parlamentu, ponegde je ona prisutna kod gradonačelnika, a negde vlada neka vrsta zabrane rada.
U principu mnogo toga dođe do običnih ljudi. Veoma je važna kultura sećanja. Mladima treba preneti iskustva, da se ne bi ponovo suočili s neofašizmom.

Narodni heroj Petar Matić Dule

Ako pobedi razum

Iz ugla današnjeg vremena, kakvu biste poruku uputili mlađim naraštajima?
Borba za slobodu i nezavisnost je vrhovni aksiom za svakoga. Naši ljudi treba da imaju u vidu šta treba da branimo danas. Omladina treba elementarno da bude patriotska, pošto to država zaslužuje, i da se osposobljava za odbranu zemlje. Mislim da će vreme učiniti svoje. Bez optimizma nema i bezizlaza nema. Nesreća je što smo mi mali narodi ovde na ovim prostorima. Neće biti lako. Zapadni svet je izopačen više od nas. Jesu jaki i dobro organizovani. Ako pobedi razum, doći će do saglasnosti ukupnog sveta na planeti, a ako ne – biće rata.
Dobili ste Medalju borca, šta ona za vas znači?
Potvrđuje da sam bio borac. Društvo koje priznaje tu medalju ima vrednost, a dobro bi bilo da ima značajnu vrednost.
Ponovo ustaničke dane obeležavamo na dostojanstven način…
Očigledno je da je sam skup vraćanje na nešto što je bilo i što nas je vodilo. Srbija je pogrešila što jedno vreme, a to nije kratko vreme, nije obeležavala sadržajno borbu za slobodu, za nezavisnost. To je sve ono za šta smo se borili. Pokazalo se – ako nisi u čoporu, ne priznaju te. Srbija ima veliku tradiciju iz Prvog i Drugog svetskog rata. Neki principi moraju ostati da bi država bila poštovana.

[/restrict]