IZLOG KNJIGE

Slavenko Terzić
NA KAPIJAMA KONSTANTINOPOLJA
Pravoslavna reč, Novi Sad

Knjiga „Na kapijama Konstantinopolja/Rusija i balkansko pitanje u 19. veku“ autora dr Slavenka Terzića bavi se jednim od najvažnijih pitanja novije nacionalne i opšte istorije 19. veka. Napisana je na osnovu obimnih arhivskih istraživanja u nacionalnim arhivima i ruskim arhivima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Rukopis sadrži pregled ruske balkanske politike tokom 19. veka u daleko širem evropskom i međunarodnom kontekstu. Jedno od centralnih pitanja ruske balkanske politike a samim tim i ove obimne knjige bilo je pitanje Carigrada (Konstantinopolja) i Moreuza. Istražujući rusku balkansku politiku u prvoj polovini 19. veka autor je posebnu pažnju posvetio Srpskoj revoluciji i politici Rusije, odnosno borbi Rusije da obezbedi autonomiju Srbije u okviru Osmanskog carstva. Dr Terzić je pokazao kako se ruska spoljna politika postepeno okretala prema toplim morima i tražila saveznike za ostvarenje svojih planova. Razume se da su glavni saveznici bili pravoslavni hrišćanski narodi na Balkanu i na Bliskom istoku. Posebno su obrađene političke, kulturne i društvene veze Rusije sa svim balkanskim narodima – u prvom redu Srbima, Bugarima, Grcima, Rumunima i Albancima. Detaljno su prikazane prilike u Staroj Srbiji i okolnim oblastima tokom druge polovine 19. veka na osnovu do sada nekorišćene arhivske građe ruskih konzulata u Skadru i Prizrenu. Knjiga dr Slavenka Terzića predstavlja veliku naučnu sintezu balkanske politike ruske imperije u 19. veku kakvih do sada nije bilo u našoj istoriografiji.

Džonatan Frenzen
SLOBODA
Dereta, Beograd

U svom možda najuspelijem spisateljskom podvigu, epskim zamahom tako retkim za savremenu autorefleksivnu književnost, jedan od najznačajnijih proznih pisaca današnjice predstavlja nam uzornu, liberalnu porodicu Berglund, misterije koje ih nekim čudom još uvek drže na okupu, ali i sve ono što ih razdvaja. Oni nisu od onih književnih likova koje biste voleli da sretnete, već pre od onih koje morate sresti, jer se svi lako prepoznajemo u njima. Pre svega, to su Peti i Volter, bračni par iz tipičnog američkog predgrađa u kom se stvara moderna mitologija srednje klase, gde vrebaju varljivi sjaj običnog života i zamke svakodnevice. Kao i većina porodica, i ova je samo naizgled funkcionalna. Zašto je Volter, inače advokat i ekološki aktivista, prihvatio da radi za velike zagađivače ugljem? Zašto se njihov sin tinejdžer odselio kod komšija, zakletih republikanaca? I zašto se nekada uzorna komšinica Peti odjednom pretvara u ljutu i razuzdanu ženu koja privlači pažnju radoznalih komšija?
Kada se Frenzen, posle objavljivanja „Slobode“, pojavio na naslovnici „Tajma“ kao prvi književnik posle dužeg vremena, i to uz naslov „Veliki američki romanopisac“, svima je bilo jasno da prisustvujemo ustoličavanju književnog velikana koji će moći, kada prođu godine, da stoji rame uz rame sa svojim velikim prethodnicima iz 19. i s početka 20. veka. „Sloboda“ je bila definitivna potvrda te literarne deifikacije, roman koji je rado čitala Opra Vinfri, ali i najznačajniji književni kritičari našeg doba. Takvo saglasje najšire čitalačke publike i stručne javnosti retko se dešavalo i po pravilu je bilo znak da se nešto veoma značajno dešava u svetskoj književnosti.

Dušan Miklja
ŽIVOTI ZA IZNAJMLJIVANJE
Vulkan izdavaštvo, Beograd

Ovo je istinita priča o dečaku koji nikada nije prestao da čeka svog oca. I kada je proputovao svet stigavši do najudaljenijih tačaka na zemaljskoj kugli, nastavio je da traži deliće slagalice koji su nedostajali kako bi očeva slika bila celovita. Međutim, nakon što je sve delove stavio na njihovo mesto, na toj slici nije video samo oca, već i jednu porodicu, jedno detinjstvo, prizemnu kuću na Dorćolu, neumorne majčine ruke i žišku cigarete među očevim prstima. Godine su prolazile i odnele su u zaborav sve osim svetlosti cigarete koja je ispunila čak i najgušći mrak, i tako se zauvek preselila u dečakove oči. Naslov „Životi za iznajmljivanje” jeste metafora neslobode. Ona oslikava sudbine potlačenih i nedužnih, žednih života i gladnih slobode. Pišući o ocu koji je 1941. godine bio u zarobljeništvu, a potom u nemačkom logoru i na Golom otoku, Dušan Miklja ispripovedao je priču o snazi ljudskog duha. U njoj će se pronaći svi oni koji su bar jednom u životu bili spremni da sve što imaju daju za gram apsolutne slobode – one koja će im doneti pravo da misle, osećaju i delaju po sopstvenom nahođenju.