IZLOG KNJIGE

Nikola Malović
DOGODINE NA MORU
Catena Mundi, Beograd

Da li će veštačke pčele zameniti prirodne, da li 0.666% ljudi poseduje svet, da li će umirući Zapad dati Istoku šansu da poentira, šta podrazumeva Agenda 2030, da li jedemo piletinu iz živinarskih Aušvica, da li je Kolumbo bio Jevrej, šta je sport, da li je moguće jedinstvo Pravoslavne crkve sa ostalim hrišćanskim denominacijama, da li neko namerno uništava školstvo i kreće li se svet ka projektovanoj gladi i novom Velikom ratu – čitamo u prvoj od tri celine Malovićeve knjige pod nazivom Nepoznato more. Druga celina More Srbije i Crne Gore na zanimljiv način tumači (za)komplikovane odnose između Srbije i Crne Gore i Crne Gore i Boke Kotorske. Da li Montenegro mrzi Srbiju i da li Montenegro gaji kolonijalni odnos prema Boki Kotorskoj? Živimo li u prokletoj avliji? Da li smo svi okupirani? U kolekciji neverovatnih fotografija, videćemo i „člansku kartu“ tzv. Crnogorske pravoslavne crkve. Finalno poglavlje More Boke Kotorske puno je ukusa, boja i mirisa Mediterana, kad i neobičnih podataka. Zašto se nikad javno ne govori o Kotoru kao o glavnom gradu Boke, zašto je Njegoš u Boki bratu katoliku posvetio pesmu „Srbin Srbima na časti zahvaljuje“? Sve u svemu, nova knjiga NikoleMalovića Dogodine na moru sabira najangažovanije tekstove ovog pisca dosada.

Tatjana Goričeva
NEMUŠTI VAPAJ ŽIVOTINJA – O ŽIVOTINJAMA U HRIŠĆANSTVU
Službeni glasnik, Beograd

Smrt ideologije postavila je pred čovečanstvo jedini i glavni problem: kako da sačuva život, kojeg ima sve manje i manje. Vreme nije trpeljivo. Danas je čovečanstvo suočeno s jednom opštom krivicom: žrtve ljudske nezasitosti, neutažive žeđi za zadovoljstvom i komforom, postali su naša zemlja, voda, vazduh, drveće, životinje… Božija tvorevina. Nedužna stvorenja. Tatjana Goričeva se svrstava u red savremenih filozofa koji skreću pažnju na najaktuelniji problem našeg vremena – globalnu ekološku krizu. U ovom delu Goričeva razvija zanimljivu i ubedljivu koncepciju pravoslavne ekologije.

Miloš Crnjanski
DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU
Vulkan izdavaštvo, Beograd

Prema rečima Mila Lompara, Dnevnik o Čarnojeviću počinje rečenicom: „Jesen, i život bez smisla“, koja je snažno odjeknula u prošlom veku, ali njen eho ne jenjava – naprotiv – taj eho čujemo i danas, prepoznajemo ga i duboko osećamo, pa stičemo utisak da je glas Miloša Crnjanskog nadišao vreme i uzneo se čak do dalekih sumatraističkih horizonata. Kako ističe Lompar, ta rečenica je poput znaka koji dirigent daje orkestru za početak izvođenja kompozicije i ona je samo nagoveštaj simfonije kakvu nismo čuli do 1921. godine, kada je objavljeno ovo remek-delo srpske književnosti. U Dnevniku o Čarnojeviću razaznajemo obrise stvarnosti, uočavamo boje i konture, zapažamo pokrete, osećamo mirise i naposletku stičemo utisak da je Miloš Crnjanski uspeo da oslika pulsiranje života i uveri nas u to da negde, daleko, na jednom ostrvu, to pulsiranje zaista ostavlja traga. „Osmotren u perspektivi dela koja je sam Crnjanski ocenjivao kao proemijum modernog romana, poput Floberovog Novembra, kao i u perspektivi dela, poput Sanjina i Zapisa Maltea Lauridsa Brigea, koja su bliska njegovom vremenu pojavljivanja, Dnevnik o Čarnojeviću se pojavljuje u bitnim korespondencijama sa njihovim pripovednim i saznajnim svojstvima. I tada, svakako, roman Crnjanskog predstavlja originalan i izuzetan miljokaz na modernističkom putu evropskog romana.“

Edgar Alan Po
GAVRAN I NAJBOLJE PRIČE
Laguna, Beograd

Priče koje pokrivaju različite žanrove (horor, fantastiku, krimi, triler, naučnu fantastiku) poređane su hronološki kako bi mogao da se prati razvoj Poovih ideja, dok ilustracije iz perioda art nuvoa prate karakterističnu atmosferu njegovog pisanja. Edgar Alan Po i njegova dela su ostavili dubok trag na svetsku književnost. Česta su tema popularne književnosti, muzike, filma i televizije. Kuće u kojima je živeo danas su muzeji. Mystery Writers of America svake godine istaknutim radovima u žanru misterije dodeljuju nagradu poznatu kao nagrada „Edgar“.
Edgar Alan Po (1809–1849) bio je američki pisac, urednik i književni kritičar. Pored poezije i kratkih priča, Po je naročito bio poznat kao pisac jezivih priča. Smatra se glavnim predstavnikom romantizma u Americi. Osim što se smatra i osnivačem detektivskog žanra, doprineo je tada još uvek mladom žanru naučne fantastike, koji je tek počinjao da se probija u književnosti. Poznato je da je bio jedan od prvih književnika koji je pokušao da živi od pisanja, zbog čega je imao finansijski težak život i karijeru.

Slobodan Vladušić
OMAMA
Laguna, Beograd

Berlin u jesen 1928. miriše na benzin, meskalin i francuske parfeme. Bezimeni radnik dolazi u poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kako bi prijavio nestanak svog prijatelja Milutina Topalovića. Miloš Crnjanski, ataše za kulturu, i Miloš Verulović, vojni savetnik u poslanstvu i heroj sa Kajmakčalana, kreću u potragu za iščezlim čovekom. Trag ih vodi od luksuznih restorana i bučnih džez kabarea u kojima uživa vesela gradska elita do zapuštenih kvartova po kojima se vuku uživaoci opijata.
Stara poslovica kaže „Kada počneš da kopaš, nemoj nikada kopati do dna. Crnjanski i Verulović ipak jesu. Ovo je knjiga o tome šta su našli, tamo na dnu.
„U lavirintu međuratnog Berlina, osluškujući šum Vavilona, čekajući da se pokaže nakazno lice istorije i naslućujući neko novo zlo, Miloš Crnjanski kakvog dosad niste upoznali, a koji je opet onaj isti genije i tumač ljudskih i civilizacijskih posrnuća, vodiće vas kroz priču koja vam neće dati mira, ni na javi ni u snovima.“ Prema rečima Dejana Stojiljkovića, ovaj „blistav i mračan, inteligentan i ubedljiv, novi roman Slobodana Vladušića predstavlja potpuno neočekivan iskorak u savremenoj srpskoj prozi i njegovo do sada najzrelije i najambicioznije delo“.

Gordana Kuić
ROMAN U PRIČAMA
Vulkan izdavaštvo, Beograd

Nakon „Romana u slikama“ književnica Gordana Kuić oglasila se novim delom. U njemu se, prema rečima Ljiljane Šop, spisateljica strasno vraća pojmu, fenomenu, tajni i izazovima, suštini i formi, smislu pripovedanja kao takvog, naime pričanja kao gradivnog elementa svakog romana, njegovog najzamamnijeg i najsuptilnijeg začina. Roman u četiri osnovne ljubavne priče s mnogo rukavaca pripoveda o četiri veka života u Srbiji (od 17. do 20. stoleća), tačnije u Šumadiji, još tačnije u selu Jarmenovci (bajkovitom Saglasju, privremenom Zatišju, slikovitom Predahu). Kako ističe Ljiljana Šop, „nekada su se ovakva dela nazivala omladinskim romanom, iako su pripadala svim generacijama“, te da ih je vrlo malo u istoriji srpske književnosti, a dobrih ni za prste jedne ruke, i da je reč o romanu u pričama koji je istovremeno: istorijski, ljubavni, obrazovni, društveni, avanturistički, bildungsroman, roman ideja, prostora…

Nataša Mataušić
DIANA BUDISAVLJEVIĆ
Laguna, Beograd

Reč je o knjizi koja govori o tome ko je bila, šta je uradila i zašto je osuđena na zaborav heroina Drugog svetskog rata, Austrijanka Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891–1978), supruga uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, koja je organizovala tokom Drugog svetskog rata izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7.000 srpske dece, organizovala njihov smeštaj i vodila detaljnu kartoteku kako bi roditelji nakon rata mogli da pronađu svoju decu. Akcija Diane Budisavljević je, po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece, predstavljala jednu od najsloženijih i nesumnjivo najhumanijih akcija takve vrste na području NDH i čitave okupirane Evrope. U nadasve teškim ratnim uslovima ova hrabra žena pronašla je snage da slobodno misli i pruža aktivan građanski otpor ustaškom režimu. Po postignutim rezultatima njen otpor je imao sva obeležja herojskog dela, koje je zaslužilo svoje mesto u pozitivnom istorijskom nasleđu. Ali desilo se upravo suprotno. Čim su na scenu stupile nove komunističke vlasti, toj heroini Drugog svetskog rata u potpunosti je onemogućen rad, oduzeta joj je kartoteka, a ona je potisnuta iz istorijskog sećanja. Potiskivanje zasluga Diane Budisavljević nije tipično samo za istoriografiju socijalističke Jugoslavije. U aktuelnom zamahu istorijskog revizionizma akcija spasavanja srpske dece postala je deo „humanitarne“ politike ustaškog režima, a ustaška država jedna civilizovana država koja je vodila brigu o svojim stanovnicima, pa tako i o srpskoj deci, koju je kao državne neprijatelje i „nepodobne“ elemente najpre strpala u logore, a onda ih „humano“ iz njih spasavala. Nasuprot ovom ideološkom lažiranju istorije, dugogodišnji istraživački rad istoričarke Nataše Mataušić, utemeljen na izvornoj arhivskoj građi, na dnevniku Diane Budisavljević i njenoj ostavštini, recentnoj literaturi i svedočenjima savremenika, izneo je na videlo mnoge dosad nepoznate činjenice, koje su ranije bile mistifikovane ili politizovane, i tako ispravio istorijsku nepravdu koja je učinjena ovoj velikoj humanitarki i heroini Drugog svetskog rata.

Duško Babić
NJEGOŠEV NACIONALIZAM
Catena Mundi, Beograd

Knjiga nastala „iz uverenja da Njegoševu ideju nacije treba ispitati celovito, u svim njenim važnim aspektima i ograncima, kao jednu od nosećih ideja njegovog pesništva u celini, a ne kao ’prateći sadržaj’ i ’materijal’ u kojem se opredmećuje njegov doživljaj sveta i čoveka. Drugim rečima, u ovom istraživanju krenućemo od Njegoševog razumevanja nacije u njenom najdubljem, metafizičko-religioznom značenju, uvereni da ona kod njega ima upravo takav semantički i aksiološki status. U Njegoševom pesništvu postoje eksplicitni iskazi o tome da je pripadnost narodnoj zajednici (narodnosti, narodu, plemenu) nešto mnogo više od puke sociološke činjenice, u kojoj se nacionalni identitet svodi na skup kulturoloških, lingvističkih, običajnih, istorijskih, ekonomskih… faktora. Nacionalno osećanje, rodoljublje, kod njega ima sakralno i metafizičko utemeljenje, te je ono po svojoj prirodi vera – prostor čovekovog opštenja sa božanskim“. Prema rečima autora, Njegošev nacionalizam ima „izrazit lični pečat“, ali ga „nikako ne treba razumeti kao tvorevinu njegove imaginacije i pesničke slobode. Naprotiv, njegova nacionalna ideja, kao i snaga njegovog genija, izrasla je iz dubine narodnog bića, istorije i sudbine. U tome i jeste osnovna snaga njegove poezije i tajna njenog značaja u srpskoj književnosti i kulturi. To je razlog zbog kojeg se Njegoševa poezija odavno ne posmatra samo kao umetnička tvorevina najvišeg reda nego i kao ključ za razumevanje istorije i identiteta srpskog naroda.

Prof. dr Milo Lompar
NJEGOŠ – BIOGRAFIJA NJEGOVOG PESNIŠTVA
Pravoslavna reč, Novi Sad

Kapitalna monografija predstavlja prikaz Njegoševog života iz perspektive duhovne biografije. Prikaz se zasniva na pažljivom iščitavanju pesnikove prepiske. Na osnovu nje autor oblikuje svoju osnovnu okosnicu oko pojmova ličnosti i moći. Ovi pojmovi su ispunjeni različitim sadržajima, detaljnim analizama pesnikovih dela, kako njegovih pesama, tako i njegovih spevova. Autor monografije teži da pokaže njihovu izuzetnu umetničku vrednost i njihov izuzetan položaj u srpskoj kulturi. U toj tački se pitanje o ličnosti dodiruje sa pitanjem o moći u Njegoševoj sudbini. Činjenica da je prof. dr Milo Lompar naš najpoznatiji sadašnji interpretator Njegoševog dela može samo da nas osnaži u uverenju da je ovim rukopisom napravljen nov korak u osvetljavanju Njegoševog mesta u srpskoj kulturi.