ИЗЛОГ КЊИГЕ

Никола Маловић
ДОГОДИНЕ НА МОРУ
Catena Mundi, Београд

Да ли ће вештачке пчеле заменити природне, да ли 0.666% људи поседује свет, да ли ће умирући Запад дати Истоку шансу да поентира, шта подразумева Агенда 2030, да ли једемо пилетину из живинарских Аушвица, да ли је Колумбо био Јевреј, шта је спорт, да ли је могуће јединство Православне цркве са осталим хришћанским деноминацијама, да ли неко намерно уништава школство и креће ли се свет ка пројектованој глади и новом Великом рату – читамо у првој од три целине Маловићеве књиге под називом Непознато море. Друга целина Море Србије и Црне Горе на занимљив начин тумачи (за)компликоване односе између Србије и Црне Горе и Црне Горе и Боке Которске. Да ли Montenegro мрзи Србију и да ли Montenegro гаји колонијални однос према Боки Которској? Живимо ли у проклетој авлији? Да ли смо сви окупирани? У колекцији невероватних фотографија, видећемо и „чланску карту“ тзв. Црногорске православне цркве. Финално поглавље Море Боке Которске пуно је укуса, боја и мириса Медитерана, кад и необичних података. Зашто се никад јавно не говори о Котору као о главном граду Боке, зашто је Његош у Боки брату католику посветио песму „Србин Србима на части захваљује“? Све у свему, нова књига НиколеМаловића Догодине на мору сабира најангажованије текстове овог писца досада.

Татјана Горичева
НЕМУШТИ ВАПАЈ ЖИВОТИЊА – О ЖИВОТИЊАМА У ХРИШЋАНСТВУ
Службени гласник, Београд

Смрт идеологије поставила је пред човечанство једини и главни проблем: како да сачува живот, којег има све мање и мање. Време није трпељиво. Данас је човечанство суочено с једном општом кривицом: жртве људске незаситости, неутаживе жеђи за задовољством и комфором, постали су наша земља, вода, ваздух, дрвеће, животиње… Божија творевина. Недужна створења. Татјана Горичева се сврстава у ред савремених филозофа који скрећу пажњу на најактуелнији проблем нашег времена – глобалну еколошку кризу. У овом делу Горичева развија занимљиву и убедљиву концепцију православне екологије.

Милош Црњански
ДНЕВНИК О ЧАРНОЈЕВИЋУ
Вулкан издаваштво, Београд

Према речима Мила Ломпара, Дневник о Чарнојевићу почиње реченицом: „Јесен, и живот без смисла“, која је снажно одјекнула у прошлом веку, али њен ехо не јењава – напротив – тај ехо чујемо и данас, препознајемо га и дубоко осећамо, па стичемо утисак да је глас Милоша Црњанског надишао време и узнео се чак до далеких суматраистичких хоризоната. Како истиче Ломпар, та реченица је попут знака који диригент даје оркестру за почетак извођења композиције и она је само наговештај симфоније какву нисмо чули до 1921. године, када је објављено ово ремек-дело српске књижевности. У Дневнику о Чарнојевићу разазнајемо обрисе стварности, уочавамо боје и контуре, запажамо покрете, осећамо мирисе и напослетку стичемо утисак да је Милош Црњански успео да ослика пулсирање живота и увери нас у то да негде, далеко, на једном острву, то пулсирање заиста оставља трага. „Осмотрен у перспективи дела која је сам Црњански оцењивао као проемијум модерног романа, попут Флоберовог Новембра, као и у перспективи дела, попут Сањина и Записа Малтеа Лауридса Бригеа, која су блиска његовом времену појављивања, Дневник о Чарнојевићу се појављује у битним кореспонденцијама са њиховим приповедним и сазнајним својствима. И тада, свакако, роман Црњанског представља оригиналан и изузетан миљоказ на модернистичком путу европског романа.“

Едгар Алан По
ГАВРАН И НАЈБОЉЕ ПРИЧЕ
Лагуна, Београд

Приче које покривају различите жанрове (хорор, фантастику, крими, трилер, научну фантастику) поређане су хронолошки како би могао да се прати развој Поових идеја, док илустрације из периода арт нувоа прате карактеристичну атмосферу његовог писања. Едгар Алан По и његова дела су оставили дубок траг на светску књижевност. Честа су тема популарне књижевности, музике, филма и телевизије. Куће у којима је живео данас су музеји. Mystery Writers of America сваке године истакнутим радовима у жанру мистерије додељују награду познату као награда „Едгар“.
Едгар Алан По (1809–1849) био је амерички писац, уредник и књижевни критичар. Поред поезије и кратких прича, По је нарочито био познат као писац језивих прича. Сматра се главним представником романтизма у Америци. Осим што се сматра и оснивачем детективског жанра, допринео је тада још увек младом жанру научне фантастике, који је тек почињао да се пробија у књижевности. Познато је да је био један од првих књижевника који је покушао да живи од писања, због чега је имао финансијски тежак живот и каријеру.

Слободан Владушић
ОМАМА
Лагуна, Београд

Берлин у јесен 1928. мирише на бензин, мескалин и француске парфеме. Безимени радник долази у посланство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца како би пријавио нестанак свог пријатеља Милутина Топаловића. Милош Црњански, аташе за културу, и Милош Веруловић, војни саветник у посланству и херој са Кајмакчалана, крећу у потрагу за ишчезлим човеком. Траг их води од луксузних ресторана и бучних џез кабареа у којима ужива весела градска елита до запуштених квартова по којима се вуку уживаоци опијата.
Стара пословица каже „Када почнеш да копаш, немој никада копати до дна. Црњански и Веруловић ипак јесу. Ово је књига о томе шта су нашли, тамо на дну.
„У лавиринту међуратног Берлина, ослушкујући шум Вавилона, чекајући да се покаже наказно лице историје и наслућујући неко ново зло, Милош Црњански каквог досад нисте упознали, а који је опет онај исти геније и тумач људских и цивилизацијских посрнућа, водиће вас кроз причу која вам неће дати мира, ни на јави ни у сновима.“ Према речима Дејана Стојиљковића, овај „блистав и мрачан, интелигентан и убедљив, нови роман Слободана Владушића представља потпуно неочекиван искорак у савременој српској прози и његово до сада најзрелије и најамбициозније дело“.

Гордана Куић
РОМАН У ПРИЧАМА
Вулкан издаваштво, Београд

Након „Романа у сликама“ књижевница Гордана Куић огласила се новим делом. У њему се, према речима Љиљане Шоп, списатељица страсно враћа појму, феномену, тајни и изазовима, суштини и форми, смислу приповедања као таквог, наиме причања као градивног елемента сваког романа, његовог најзамамнијег и најсуптилнијег зачина. Роман у четири основне љубавне приче с много рукаваца приповеда о четири века живота у Србији (од 17. до 20. столећа), тачније у Шумадији, још тачније у селу Јарменовци (бајковитом Сагласју, привременом Затишју, сликовитом Предаху). Како истиче Љиљана Шоп, „некада су се оваква дела називала омладинским романом, иако су припадала свим генерацијама“, те да их је врло мало у историји српске књижевности, а добрих ни за прсте једне руке, и да је реч о роману у причама који је истовремено: историјски, љубавни, образовни, друштвени, авантуристички, билдунгсроман, роман идеја, простора…

Наташа Матаушић
ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ
Лагуна, Београд

Реч је о књизи која говори о томе ко је била, шта је урадила и зашто је осуђена на заборав хероина Другог светског рата, Аустријанка Диана Будисављевић, рођена Обексер (1891–1978), супруга угледног загребачког лекара Јулија Будисављевића, која је организовала током Другог светског рата изузетно успешну акцију којом је од сигурне смрти из усташких логора избавила најмање 7.000 српске деце, организовала њихов смештај и водила детаљну картотеку како би родитељи након рата могли да пронађу своју децу. Акција Диане Будисављевић је, по свом обиму, броју учесника и броју спасене деце, представљала једну од најсложенијих и несумњиво најхуманијих акција такве врсте на подручју НДХ и читаве окупиране Европе. У надасве тешким ратним условима ова храбра жена пронашла је снаге да слободно мисли и пружа активан грађански отпор усташком режиму. По постигнутим резултатима њен отпор је имао сва обележја херојског дела, које је заслужило своје место у позитивном историјском наслеђу. Али десило се управо супротно. Чим су на сцену ступиле нове комунистичке власти, тој хероини Другог светског рата у потпуности је онемогућен рад, одузета јој је картотека, а она је потиснута из историјског сећања. Потискивање заслуга Диане Будисављевић није типично само за историографију социјалистичке Југославије. У актуелном замаху историјског ревизионизма акција спасавања српске деце постала је део „хуманитарне“ политике усташког режима, а усташка држава једна цивилизована држава која је водила бригу о својим становницима, па тако и о српској деци, коју је као државне непријатеље и „неподобне“ елементе најпре стрпала у логоре, а онда их „хумано“ из њих спасавала. Насупрот овом идеолошком лажирању историје, дугогодишњи истраживачки рад историчарке Наташе Матаушић, утемељен на изворној архивској грађи, на дневнику Диане Будисављевић и њеној оставштини, рецентној литератури и сведочењима савременика, изнео је на видело многе досад непознате чињенице, које су раније биле мистификоване или политизоване, и тако исправио историјску неправду која је учињена овој великој хуманитарки и хероини Другог светског рата.

Душко Бабић
ЊЕГОШЕВ НАЦИОНАЛИЗАМ
Catena Mundi, Београд

Књига настала „из уверења да Његошеву идеју нације треба испитати целовито, у свим њеним важним аспектима и огранцима, као једну од носећих идеја његовог песништва у целини, а не као ’пратећи садржај’ и ’материјал’ у којем се опредмећује његов доживљај света и човека. Другим речима, у овом истраживању кренућемо од Његошевог разумевања нације у њеном најдубљем, метафизичко-религиозном значењу, уверени да она код њега има управо такав семантички и аксиолошки статус. У Његошевом песништву постоје експлицитни искази о томе да је припадност народној заједници (народности, народу, племену) нешто много више од пуке социолошке чињенице, у којој се национални идентитет своди на скуп културолошких, лингвистичких, обичајних, историјских, економских… фактора. Национално осећање, родољубље, код њега има сакрално и метафизичко утемељење, те је оно по својој природи вера – простор човековог општења са божанским“. Према речима аутора, Његошев национализам има „изразит лични печат“, али га „никако не треба разумети као творевину његове имагинације и песничке слободе. Напротив, његова национална идеја, као и снага његовог генија, израсла је из дубине народног бића, историје и судбине. У томе и јесте основна снага његове поезије и тајна њеног значаја у српској књижевности и култури. То је разлог због којег се Његошева поезија одавно не посматра само као уметничка творевина највишег реда него и као кључ за разумевање историје и идентитета српског народа.

Проф. др Мило Ломпар
ЊЕГОШ – БИОГРАФИЈА ЊЕГОВОГ ПЕСНИШТВА
Православна реч, Нови Сад

Капитална монографија представља приказ Његошевог живота из перспективе духовне биографије. Приказ се заснива на пажљивом ишчитавању песникове преписке. На основу ње аутор обликује своју основну окосницу око појмова личности и моћи. Ови појмови су испуњени различитим садржајима, детаљним анализама песникових дела, како његових песама, тако и његових спевова. Аутор монографије тежи да покаже њихову изузетну уметничку вредност и њихов изузетан положај у српској култури. У тој тачки се питање о личности додирује са питањем о моћи у Његошевој судбини. Чињеница да је проф. др Мило Ломпар наш најпознатији садашњи интерпретатор Његошевог дела може само да нас оснажи у уверењу да је овим рукописом направљен нов корак у осветљавању Његошевог места у српској култури.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *