Koncert u akvarijumu

Budući da trenutno nije moguće nastupanje pred publikom, bogati i izuzetno uspešni program Beogradskog kamernog ansambla Metamorfozis – pet koncerata – biće snimljen u prostoru bioskopa „Balkan“, da bi se kasnije emitovao na fejsbuku, jutjub kanalima, kod nas i u inostranstvu – Slovačkoj, Italiji, Bosni i Hercegovini

Beogradski kamerni ansambl Metamorfozis predvođen violistom Sašom Mirkovićem postoji već 15 godina, što će obeležiti serijom koncerata. Pošto trenutno nije moguće nastupanje pred publikom, pet koncerata biće snimljeno u prostoru bioskopa Balkan, da bi se kasnije emitovali na fejsbuku, jutjub kanalima, kod nas i u inostranstvu – Slovačkoj, Italiji, Bosni i Hercegovini. Čitava sezona se zove Stubovi, a teme su elementi – voda, vatra, vazduh, zvezde… Zastupljena je srpska muzika, premijerna izvođenja, savremena dela inostranih kompozitora, kao i dela starih majstora u novom duhu. Koncerte podržavaju nacionalna platforma Srbija stvara / Serbia Creates, Ministarstvo kulture i informisanja, Sokoj, Fondacija Saša Marčeta, bioskop „Balkan“ i drugi.
Prvi koncert nazvan Voda emitovan je premijerno 28. februara s programom autora od renesanse – Daulenda, do savremenih – Adamsa, Britna i Mahajdika. Iz zbirke od sedam pavana Lakrime – Sedam suza renesansnog kompozitora i lautiste Džona Daulenda ansambl je izabrao Lachrimæ amantis (Suze ljubavnika) što počinje padajućim motivom od 4 note, suzom koja pada. Izvanredno suptilan i nadrealan početak u pećinskom polumraku sale bioskopa „Balkan“ oko koje talasaju beskrajni virtuelni plavi talasi, i odmah na početku – jedan od vrhunaca koncerta. U nastavku – varijacije Lachrymae op. 48 engleskog kompozitora 20. veka Bendžamina Britna na teme svog kompatriote Daulenda, za violu i gudački orkestar, u kojima je briljirao Saša Mirković. Savremeni slovački kompozitor Peter Mahajdik komponovao je Iza talasa (Behind the Waves) za violu i gudački orkestar 2016. na Mirkovićevu inicijativu, s premijerom iste godine. Delo koje odlikuje ekstremna emocionalna dubina i živopisna orkestracija jedno je od najčešće stavljanih na orkestarske programe. Mahajdik često uzima jednostavne modele i od njih stvara izazovne kreativne zvučne palete orkestarskih boja, hipnotičke i emotivne. Ansambl Metamorfozis i nadahnuti solista pretvorili su talase kroz koje se stvara novi život, ali i nestaje u magičnu zvučnu sliku, koja se završava picikato kontrabasom, kao zvucima otkucaja srca. Tako muzika odlazi. Odeee… Ovo je bio drugi vrhunac koncerta.

Svita Shaker Loops (tresuće petlje) američkog kompozitora Džona Adamsa nastala je kao kompozicija Wavemaker, u kojoj je autor pokušao da muzikom imitira efekat talasa koje izazivaju fizička tela u vodi. Delo je pretrpelo komercijalni fijasko, ali je Adams zadržao ideju ponavljanja tonskih petlji kroz zvučne oscilacije na gudačkim instrumentima i preimenovao ga u Shaker Loops, verzija za gudački orkestar nastala je 1983. Dodatnu inspiraciju dobio je od verske sekte Shakers, koja je za vreme svojih molitvi igrala, pevala, skakala, vrtela se i treperila/drhtala. Energična, repetitivna i često agresivna muzika vodi muzičare kroz različite stadijume religiozne ekstaze, zahtevajući visok nivo tehničke spremnosti za sve vrste delovanja na žicama instrumenta. U prvom stavu Shaking and Trembling izlaže se materijal agresivnim, često strugačkim zvukom, da bi se u drugom Hymning Slews gudači klizali po žicama, ponekad u flažoletima, sa efektima često neprijatnim za uvo slušaoca. Ovaj stav je bio najteži, i svaka čast na izvedbi. Treći stav se zahuktava prema kraju (Loops and Verses) ubrzanjem koje dovodi do krajnje apoteoze (A Final Shaking), završnog tresenja, s mnogo buke ni oko čega. Kompozicija je preduga i ne mnogo privlačna, a ansambl Metamorfozis se hrabro, ozbiljno i krajnje profesionalno izborio da publika ostane do kraja prenosa. Svirajući s maskama u polumraku scenskog akvarijuma, muzičari su delovali poput kesonskih radnika, s jednako teškim radom, kao što su to potvrdila i naučna istraživanja: po težini posla na listi su prvi kesonci, a zatim orkestarski muzičari.
Zaduženi za tonski kvalitet, inženjeri zvuka Miloš i Zoran Marinković su odlično obavili svoj deo posla, koji nije bio lak. Ekipa zadužena za vizuelni deo uspešno je realizovala temu crnci u tunelu.
Treći iz serije emitovan je premijerno 28. marta, pod nazivom Sun Moon Stars –Life, s programom svetskih premijera naših autora i bezvremenom kompozicijom Arvo Perta Ogledalo u ogledalu koju su lepo izveli Saša Mirković i harfistkinja Irena Pejoska. Razvaljeni, ničim ulepšan ogoljeni enterijer bioskopa „Balkan“ bio je izvanredna pozornica postapokaliptičnoj muzici i sviračima sa crnim maskama. Dissolvenza za gudački orkestar Nataše Bogojević poigrava se zvukom štimovanja (što je od muzike najviše voleo knjaz Miloš) na štim noti A-440 Hz, na kojoj razvija američki minimalizam u ruhu srpskog sazvučja. U svetskoj premijeri Ane Gnjatović Music for the Missing Butterflies za orkestar i video (nestao iza leđa muzičara koji su stajali), dok su se nestali leptiri oglasili kroz frfljanje, šuštanje i lepršanje prstima (!) u vazduhu. Bilo je nestvarno, introvertno i pomalo jezivo. Autorka nas često iznenadi širokom lepezom svoje muzičke kreativnosti. Irena Popović je u svojoj imaginarnoj operi (A broken opera of my heart) uz zdušnu saradnju naratora Saše Mirkovića konačno donela melodiju, elegiju, kroz protok vremena u imaginarnom libretu. Time. Love. Oseća se uticaj primenjene muzike koja je njen zaštitni znak. Za kraj, svetska premijera, Tri pesme iz Romea i Julije za glas, violu i orkestar Draška Adžića, renesansne savremene slušljive i pevljive šansone, u kojima je autor bio vokalni solista kao u pravom renesansnom pozorištu. Tonska ekipa bila je ista. Svaki nastup Metamorfozisa je poslovično uspešan. Malo li je?