Faktor odvraćanja

Da li činjenica da vojni pritisak na Srbiju postaje primarni u odnosu na druge vrste pritisaka sluti na novu oružanu agresiju?

Pažljivi promatrač sigurno će zapaziti da Zapad slabljenje svojih argumenata za politički, diplomatski i ekonomski pritisak na Srbiju nadoknađuje pojačanim vojnim pritiskom, sve do nivoa realne vojne pretnje.

SRBIJA I EU Vidljive slabosti EU, koje su kulminirale tokom borbe protiv pandemije virusa korona, čine je sve manje privlačnom. Otuda ni politički i diplomatski instrumenti pritiska na države kandidate nisu više efikasni kao što su bili, pa ne mogu biti ni ultimativni.
U funkcionalnost EU sada najviše sumnjaju njene članice, koje na primeru Srbije vide da svestranu efikasnost – ekonomsku, političku, diplomatsku, bezbednosnu – može postići i relativno nezavisna i vojno neutralna država. Otuda „dobronamerne“ sugestije „prijatelja“ da Srbija ne sme da strči, da mora da se niveliše prema ostalima na Balkanu, i posebno, da ne sme da se hvali svojim uspesima. Jer, u suprotnom, to nivelisanje može biti nasilno, kako bi se Srbija smestila tamo gde po oceni moćnika treba da bude.

JAČANJE VOJNOG PRITISKA Zato ne treba da nas čudi jačanje vojnog pritiska koji polako prerasta u vojnu pretnju. To su situacije gde EU računa na SAD, koje jedva čekaju da se prikažu kao jedini i neophodni zaštitnik interesa i bezbednosti Unije.
Ne treba se zavaravati time da su se međunarodne okolnosti promenile, da SAD više nisu jedina svetska sila i da nova agresija na Srbiju nije realna opcija. Ako SAD i NATO konstantno preduzimaju ofanzivne aktivnosti prema Rusiji kao konvencionalnoj i nuklearnoj svetskoj sili, i ako ruski ministar odbrane diže i raspoređuje ruske vojne snage uz konstataciju da je Rusija u opasnosti, zašto mi mislimo da nova agresija na Srbiju nije moguća?
Pored toga, vodeće zemlje NATO-a, pre svega SAD, Nemačka i Velika Britanija, zbog jačanja pozicije Srbije imaju sve više razloga da zaključe kako Srbiju ne mogu drugim sredstvima slomiti sem vojnom agresijom. Naravno da bi to bila suluda odluka, ali poznato je da u kriznim periodima velike sile često povlače neočekivane i riskantne poteze kako bi sakrile svoje promašaje i skrenule pažnju sa svojih unutrašnjih problema.

„BRANILAC EVROPE 21“ NATO je već praktično započeo aktivnosti, iako se velika vojna vežba „Branilac Evrope 21“ zvanično pokreće sredinom maja i trajaće do kraja juna. Izvodiće se pretežno na Balkanu, u neposrednom okruženju Srbije i realizovaće se kroz seriju manjih vežbi na tridesetak poligona u Evropi.
U vežbi će učestvovati oko 30.000 vojnika iz 27 država, a za Srbiju je bitno, i to jeste direktna vojna provokacija, da će ravnopravni učesnici biti prištinska paravojska i KFOR sa bazom Bondstil. Znači, vojna misija UN i prištinska paravojska se koriste u vežbama NATO-a uz potpuno ignorisanje mišljenja Srbije. Pored baze Bondstil, na vojnom poligonu u Severnoj Makedoniji izvešće se vežba „Odlučni udar 21“ uz učešće severnomakedonske, američke, bugarske i grčke vojske. Vežbe će se izvoditi i na poligonu Slunj u Hrvatskoj, poligonima Manjača i Glamoč u BiH, ali s druge strane i vežba „Čuvar sablje“ na teritoriji Mađarske, Rumunije i Bugarske sa oko 13.000 vojnika.

HUŠKANJE UKRAJINE NATO vežbe u Evropi nisu ništa novo, niti je nova činjenica da su usmerene prema Rusiji i njenim zapadnim granicama. Međutim, ovoga puta provokacije Rusije su toliko naglašene i drske da izazivaju strah od mogućnosti direktnog sukoba velikih sila.
Utisak je da se Rusiji priprema oružani sukob koji, i da hoće, ne može da izbegne. SAD i NATO naoružavaju Ukrajinu i huškaju je da izvrši ofanzivu na Donbas, pa čak i na Krim.
Šta je tu u stvari cilj? Da se izvrši etničko čišćenje ruskog naroda iz Donbasa? Da se Rusiji otme Krim? Naravno da je to nemoguće, a nisu zapadni stratezi ni glupi ni ludi da bi postavili ciljeve koje nije moguće ostvariti.
Mnogo je realnije da je kompletna zamisao ovako složene hibridne operacije da se, preko leđa Ukrajine, zamajavaju Rusi dok SAD i NATO ne završe nezavršene poslove na Balkanu. U tom slučaju, više nije čudno što se velika vojna vežba NATO-a „Branilac Evrope 21“ težišno planira na Balkanu. Ako bi ova varijanta bila tačna, onda imamo na sceni operativno maskiranje pravih namera, koje treba da zavara Rusiju i stvori uslove, ne za nekakav nerazumni napad na Rusiju nego za nešto što oni zovu „potpuna eliminacija ruskog malignog uticaja sa Balkana“.
Rusija nas upozorava da smo u opasnosti, a informacije njihovih obaveštajnih službi ne treba potcenjivati. S tim što je Rusija, naravno, preokupirana odbranom svojih granica i eventualnim ratom s Ukrajinom, koji bukvalno visi u vazduhu. Njih u ovom trenutku najviše interesuje, i na to su koncentrisani, mogućnost brzog prebacivanja velikih formacija američke vojske vazdušnim putem iz SAD u Evropu. To je nova strategija koja treba da omogući postepeno povlačenje američkih snaga što baziraju širom sveta.

RAT OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI Trenutno, rat obaveštajnih službi bukti Evropom. Traje nemilosrdni sukob obaveštajnih službi NATO-a i država koje su pod njihovim jakim uticajem s obaveštajnim službama Rusije.
Ne slute na dobro agresivni potezi koje su inicirale SAD proterivanjem 10 ruskih diplomata pod optužbom da su se mešali u američke izbore. Rusi su uzvratili istom merom. Česi su proterali 18 ruskih diplomata jer su baš sada „otkrili“ da su umešani u neku davnu diverziju. Rusi su uzvratili. Zatim su Rusi proterali ukrajinskog konzula jer je vrbovao službenika njihove Federalne službe bezbednosti (FSB) i ta proterivanja će se sigurno nastaviti. Takvi potezi su karakteristični za naročito zaoštrene odnose, takoreći pred eskalacijom.
Ruska FSB otkrila je i presekla planirani atentat na predsednika Aleksandra Lukašenka i pripreme za puč sa ciljem prevrata u Belorusiji. Postoji osnovana sumnja da iza ovog plana stoji američka CIA. Znači, zapadne obaveštajne službe nisu se odrekle prljavih hibridnih operacija i više ne biraju sredstva.

 

KOMPROMITACIJA I PODVALE Ne treba zaboraviti da Zapadu ne odgovara ni aktuelna politika Srbije. Zato se ne treba zanositi mišlju da Srbija nije dala nikakav povod za novu agresiju. Povod se ionako inscenira, što uz podršku ubedljivo najmoćnije propagande na svetu i nije neki problem.
Kao neka vrsta pripreme, uveliko teče nova kampanja kompromitovanja Srbije na Zapadu – EK nam šalje izveštaj u kome je potpuno lažirano stanje u našoj zemlji, čak i o pitanju borbe protiv pandemije i vakcinacije, te tolerišu i tako podstiču novi talas fizičkih napada na Srbe na KiM, preko svojih ambasada snažno utiču na konfuzno i antisrpsko ponašanje nove crnogorske vlade, prete samo Srbiji zbog naoružavanja dok se svi drugi u regionu naoružavaju, i podstiču agresiju kod unutrašnjih destruktivnih snaga u Srbiji. Na sve to nadovezao se Haški tribunal zahtevom za izručenje dvoje državljana Srbije – baš zato što unapred znaju da ih ova vlast neće izručiti.
Na osnovu dešavanja na „Kosovu“ i oko „Kosova“ naziru se konture moguće provokacije i glavne podvale. Zbog međunarodnih okolnosti i promene geostrateškog položaja Srbije sve mora da izgleda kao da se Srbija osilila i povredila zaštićenu zonu UN na KiM. Naoružavaju se Kosovske bezbednosne snage i polako pretvaraju u moderno naoružanu vojsku. S obzirom na to da iza te transformacije stoje države koje su i stvorile lažnu državu Kosovo, ujedno i vodeće države NATO-a, ne treba se čuditi što KFOR to mirno gleda i ne interveniše. KFOR jeste vojna misija UN, ali to su međunarodne snage pod NATO vođstvom. Već se vidi da će ignorisati Rezoluciju 1244, iako su je svojevremeno sami osmislili. Prištinska paravojska već sada ima dovoljno oružja da upadne na sever Kosova i započne obračun s nenaoružanim srpskim stanovništvom.
Kako bi se povećale šanse za iznenadnu akciju, počinje izgradnja vojne baze na brdu Crnuša iznad Severne Mitrovice, odakle se vreme za iznenadni upad meri minutima i goloruki narod nema vremena da bilo šta preduzme. Ta akcija, ako do nje dođe, biće sa odobrenjem i u koordinaciji s NATO-om, pa tako i s KFOR-om. Međunarodne snage će intervenisati, ali, kako to deca kažu, ko bajagi. Srbija će imati izbor: da prepusti svoj narod na milost i nemilost Šiptarima i da mirno prihvati novi egzodus Srba kao neminovnost, ili da policijom i vojskom uđe na sever Kosova i zaštiti svoj narod. Zapadna propaganda će napraviti veliku buku i predstavu, prikazati Srbiju kao agresora, i tražiti da NATO „zaštiti“ KFOR. Moguća su i razna insceniranja kako bi povod za NATO intervenciju bio što ubedljiviji. Znači, „Vojska Kosova“ nije tu da vojnom silom uspostavi kontrolu nad severom Kosova, nego da isprovocira novi sukob Srbije s NATO-om. Bilo bi idealno da Rusija za to vreme bude preokupirana ratom s Ukrajinom.

 

JAČANJE SRPSKE VOJSKE I PORUKE UPOZORENJA U periodu zamrznutog učešća naših vojnih formacija u vojnim vežbama u inostranstvu naša vojska sama izvodi vežbe kojima proverava borbenu gotovost. Zamrzavanje je iznuđeno snažnim političkim pritiscima i pretnjama sa Zapada, kojima pokušavaju da oslabe našu saradnju s ODKB-om.
Održana je združena vežba policijskih i vojnih snaga „Odgovor 2021“, u kojoj su učestvovali Žandarmerija, specijalne antiterorističke jedinice MUP-a, pripadnici KoV i RV i PVO Vojske Srbije, 72. brigada za specijalne operacije i 63. padobranska brigada. Ovaj vid zajedničke vežbe policije i vojske, s bojevim gađanjem, ovakve veličine i kompleksnosti, nije viđen u novijoj istoriji Srbije.
Ova vežba pokazala je visok nivo obučenosti i uvežbanosti, vatrene mogućnosti koje su svakim danom sve veće zbog nabavke novog respektivnog naoružanja, kao i visok nivo saradnje i sadejstva policije i vojske u izvođenju združenih operacija. To je faktor odvraćanja koji Srbija u ovom trenutku može da demonstrira kao trenutni odgovor na svaku agresiju. Imamo velike rezerve kapaciteta da se taj faktor odvraćanja i dodatno pojača, i da bude još respektabilniji – to je obuka rezervnog sastava i uvežbavanje ratnih jedinica.
Više skoro da i nema dilema oko modela za rešavanje ovog problema – to je odmrzavanje redovnog služenja vojnog roka. Jer u današnje vreme vojna obuka u ratu ne može da se izvodi kvalitetno i bezbedno, što zbog opasnosti iz vazduha, što zbog nedostatka vremena usled visokog intenziteta borbenih dejstava. Čak i u Drugom svetskom ratu, gde je taj intenzitet bio višestruko manji, obuka regruta za Sremski front trajala je svega 7 do 10 dana, što je izazvalo velike gubitke u ljudstvu. Tako danas jedni smatraju da je to bila velika pobeda NOVJ, dok drugi misle da je to bila nepotrebna klanica nedovoljno obučenih mladića iz Srbije. Ne smemo dozvoliti da nam se ovakve situacije i dileme ponove. Veoma je važno da poruku s ove vežbe čuju i oni koji treba da vode računa o bezbednosti Srba na KiM i u državama našeg okruženja, jer je demonstriran odlučan stav da će ova policijsko-vojna sila oružjem braniti srpski narod ako bude ugrožen od bilo koga i ma gde.
I nakon završetka vojne vežbe „Branilac Evrope 21“ vojne pretnje prema Srbiji neće prestati upravo zbog pomenute transformacije KBS u „Vojsku Kosova“ i izgradnje vojne baze na brdu Crnuša. Novo prištinsko rukovodstvo ignoriše predstojeće pregovore u Briselu i fokusirano je isključivo na postizanje priznanja „Kosova“ kao nezavisne države, pa čak sve slobodnije najavljuju svoj krajnji cilj – ujedinjenje s Albanijom. To Srbija neće dozvoliti. Zato vojna pretnja ostaje kao latentna opasnost koja će svakim danom jačati sve više kako se prištinska vojska bude naoružavala teškim naoružanjem. Lokacija nove baze šiptarske paravojske nije slučajno izabrana nego tako da bude dugoročna pretnja koja stvara nervozu. Ne samo kod Srba na severu Kosova nego i u Srbiji.