Da li je pretnja „rat pred vratima“ stvarnija no što je u našem kolektivnom mnjenju to osvešćeno, i da li su apsurdnim političkim i propagandnim „šminkerajem“ zauzeti svi oni koje bi pred nacijom trebalo da se izjasne „na okolnosti spremni za odbranu“, pitanja su oko kojih teško da bi u ovom trenutku u Srbiji bilo saglasnosti. U kolektivnoj slutnji i ovdašnjem raspoloženju nešto drugo, međutim, nije sporno: opšte (pred)osećanje opasnosti, naraslo u atmosferi pretnji i neprikrivenog nasilja, koji su podrazumevajući deo zvaničnog protokola međunarodne scene i stvarnosti koju danas živimo.
Ponovo se u Evropi spremaju ratovi, mimo volje njenih naroda, upozorava sada prof. dr Mitar Kovač iz Evroazijskog bezbednosnog foruma. U svojoj analizi (Fakti) napominje da „Evropska unija i NATO, pre svega pod uticajem SAD, kreiraju nove krize i scenario rata, slično kao što je to činila Nemačka pred Drugi svetski rat“.
Globalno, atmosferu novog straha i egzistencijalne ugroženosti već duže od dvanaest meseci potpiruje ludovanje s korona naritivom, pravilima i statistikom, te bezočnim poricanjem mogućnosti povratka u normalan život. Manje upadljiva, taktikama hibridnog ratovanja medijski skrajnuta, jesu predočavanja opasnosti od izbijanja oružanog sukoba globalnih razmera.
O prilikama kojima idemo u susret profesor Kovač govori podrobno: „U toku 2021. godine NATO će pojačavati pritisak na zapadne granice Rusije. U maju-junu, alijansa će održati najveće manevre nakon Hladnog rata – ’Branilac Evrope 2021’.“ Kakav simboličan naziv, koji ne odražava istinu i suštinu NATO priprema u Evropi. Suštinski bi odgovarao pravi naziv „NATO ofanziva 2021“.
Podsetimo, u prošlom broju Pečata bilo je reči o upozoravanju Vašingtona na mogućnost da američka agresija i potpuno ignorisanje interesa ruske države (ne)očekivano dovedu do izvesnosti „kraja istorije“, ali ne u poznatoj ideološki programiranoj interpretaciji nego u najtragičnijem obliku – u globalnom uništenju. Reč je o citiranoj analizi jednog od vodećih američkih „kremljologa“ Dmitrija Sajmsa, koji upozorava predsednika Džoa Bajdena da ne može više da ignoriše Rusiju i njene legitimne interese, niti da vrši beskonačni pritisak na Kremlj, jer će se to veoma negativno odraziti baš na američke interese. Ako američki neprestani pritisci na Moskvu „bez bilo kakvih podsticaja i dijaloga s njom – mogu dovesti do kraja istorije ljudske civilizacije“, da li je opasnost od otvaranja linija vatre na drugim prostorima, posebno evropskim, manje zabrinjavajuća? Za odrečan odgovor zaslužan je i južni pravac ovogodišnje NATO ofanzive.
„Jedan broj vežbi namenjen je i tzv. Zapadnom Balkanu. Posebna pažnja biće posvećena zajedničkim vežbama u Crnoj Gori, na tzv. Kosovu i u Albaniji. Vežbe PVO i sa raketama zemlja-zemlja održaće se u Bugarskoj i Rumuniji, a Mađarska će služiti kao operativna dubina u drugom ešelonu.“
U ovim planovima izgledni „scenario rata“ ne naziru samo pesimisti. Kada je o Srbiji reč, mehanizmi delovanja jedinstveni su u svojoj brutalnosti. „Konstruktivni dijalog je za NATO dobrovoljni pristanak na razbijanje države, kao što su to uradili sa bivšom SFR Jugoslavijom i što čine sada sa Srbijom“, podseća Kovač.
Otuda nije iznenađujuće kada predsednik Aleksandar Vučić, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u proteklu subotu, izjavi da se od Srbije „na celoj zapadnoj hemisferi“ očekuje da prihvati nezavisnost Kosova. Prepoznajemo li Sajmsovo očajanje povodom nesuvislosti potpunog ignorisanja interesa jedne države?
Izaslanik „celog“ Zapada (specijalni predstavnik EU za dijalog Srbije i Kosova) Miroslav Lajčak prošle nedelje je boravio u Beogradu i Prištini. Njegovi komentari („status kvo nije nešto što Evropa podržava“, „vlade nemaju luksuz da biraju prioritete i stoga se očekuje nastavak dijaloga“) samo su pojačali ovdašnje nacionalne frustracije. Premda mnogi sumnjičavo vrte glavom kada se pomene da se čine „ogromni pritisci“ na Srbiju, evo jednog zanimljivog primera gde se otkriva koje se hibridne taktike preduzimaju u tom pravcu.
U osvrtu povodom Lajčakovog boravka u Beogradu, nemački Dojče vele (DV) objavljuje: „Pregovara se da bi se upakovalo priznanje Kosova.“ Sagovornicima DV sve je jasno, pogotovo kada to najavljuje navodno totalne srpske gubitke.
„Interesantno je kako smo od koncepta ’više od autonomije, manje od nezavisnosti’ došli do momenta gde zapravo razgovaramo o modalitetima priznavanja Kosova. U ovom trenutku svrha tog dijaloga za Srbiju je samo kako bi se našao neki model po kome će Srbija implicitno ili eksplicitno priznati Kosovo. I mislim da Vučić već par godina pokušava da pripremi teren za to kroz različite institucije koje su se do sada tome protivile, poput Crkve, vojske ili SANU.“ Ovo za DV kaže Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. Nesporno, najvažniji deo ove strategije jeste ubeđivanje javnosti, srpske posebno, da je sve odlučeno, da su pregovori fikcija i kamuflaža. Razume se da se to u ovom krugu ne imenuje kao taktika spinovanja, širenje defetizma ili provociranje osećanja nacionalne poraženosti među Srbima.
Korisne napomene za snalaženje u predočenom verbalnom i pojmovnom galimatijasu, recimo u pomenutim Lajčakovim iskazima, daje nam sjajno razmišljanje publiciste Dmitrija Drobnjickog.
„Zapadni globalni novogovor je neprijateljski svim narodima i suverenitetima. Suverenitet je štetan pojam i isključen je iz jezika globalnog rukovodstva. Po samoj logici globalnog jezika – samorazoružavanje i povlačenje (pred Zapadom) jedino su ispravno ponašanje. Sve ostalo je, naravno, agresija.“
Jesu li nam sada jasnije poruke dobrog Lajčaka? U ovom slučaju olakšanje je što razumemo i kontekst. Drobnjicki pak kaže: „Ako se ne zna kontekst, sve može izgledati kao akutni oblik šizofrenije, kad pacijent gubi kontakt sa stvarnošću. Ali mnogo je razumnije pretpostaviti da se radi o posebnom jeziku, kodu u kojem naizgled razumljive reči znače nešto sasvim drugo.“
Dakako da benevolentnost evropskog izaslanika znači „nešto sasvim drugo“ od „naizgled razumljivog“. I nije „akutni oblik šizofrenije“ već forma visoke beskrpuloznosti ovlaš uvijena u semantičke bravure!
Pronicljivi Rus inače smatra da je naš glavni problem što i sami prihvatamo novogovor koji vodi u pojmovno bespuće. Ako uvažimo njegov savet da bi trebalo da počnemo da govorimo na svom jeziku, i da se sporazumevamo rečima čije je značenje semantički razgovetno, te da, za početak, tako progovorimo „između sebe“, ne samo da ćemo jasnije sagledati prilike i svoju sudbinu već i mogućnosti da prevladamo tragičnu sadašnjicu.
Izvesno je da novogovor doprinosi svojevrsnom zatamnjenju neupitnih činjenica: agresivne upravljačke elite Zapada nam oduzimaju teritoriju, menjaju budućnost, uz to nas i svojim šizofrenim govorom zavode za Goleš planinu.
Srbi danas jesu u svojevrsnom istorijskom ćorsokaku, no u jednako velikom ćorsokaku, ili škripcu, nalazi se i veliki deo sveta. Izvesno je, međutim, da bi se čak i u novogovoru teško našlo objašnjenje za razloge koji nas mogu ubediti kako su naše šanse da prevladamo teške probleme i da se izvučemo iz istorijskog škripca manje nego što su to šanse drugih, agresijom i otimačinom ciljanih, naroda.
Aktuelno, nema šta. Kao laici u oblasti finansija, pomišljamo na novoodštampane hiljade milijardi $ koje odlaze prevashodno na klađenja, i pitamo se koja bi to domaćinska kuća dugo izdržala. Videći to, skromni Svet diskretno se udaljava od $ čime ludovanja dolaze na naplatu sve manjem stadu. . . Tako da, sve će biti da mi i ne slutimo čabar koji je neposredno pred onima koji još jedino siledžijaju. Ali koji su stvarni dometi toga ? Zgaziće poneku malu državu i ? Nedavno naleteh na obavest da Rusija usavršava oružje kojim planira da gađa upravo stvarne drmadžije ! Ni na nekom Tihookeanskom otočju neće se moći sakriti, nigde ! Nisu oni naivni i neobavešteni, tako da je veoma moguće da je ovo talambasanje pred važne pregovore ? Prisetimo se da je ranije Amerika pred svake važne razgovore imala neki “rat zvezda” i sl.
Valjda je Vučić svestan da, potpiše li predaju Kosova, on će među nama zameniti sve Đavole, Šejtane i Šuetine ovog Sveta ! Takvu “odgovornost” od njega niko ovde ne očekuje. Nema li kuda, neka se povuče ! Osramotili smo se sekući glavu Karađorđu. Neopevano smo se osramotili predajom Miloševića u ruke dželata. Nismo se proslavili ni sa Đinđićem, kao ni aklamacijama “Vuče, Vuče…” Dokle ćemo se sramotiti ?!
NATO “Branilac Evrope 2021” (navodno), a u suštini “Nato ofanziva 2021”. Odlična konstatacija u članku.
HLADNI RAT je uvod u ostvarivanje potencijapnih vojnih geopilitičkih i strateških projekata Amerike. Zato se Nato ubrzano širi na Ruske granice, priključuje u svoj Savez i Balkanske i Baltičke države. U početnoj fazi Amerika uz pomoć EU “proizvodi” i “koristi” krizna žarišta u svetu za svoje ciljeve. Na Kosmetu je iskoristila krizno žarište, iskoristila albanizaciju-islamizciju KiM i oružani sukob Srbije sa albanskim separatistima da otmu teritoriju, razbiju integritet pravoslavne Srbije, suprotstave je bratskoj Rusiji i onemoguće njen kooperativni uticaj na Balkan. Zato Nato širi vojne vežbe na uralgičnim tačkama sveta, po najavama i na Balkanu, na terenima BiH, Kosova, Crne Gore, Albanije. Bugarske, Rumunije… kao pretnja-zastrašivanje Srbije da požuri sa “kompromisom” (možda ZSO) kojeg će proglasiti za normalizaciju i priključenje Kosova u punopravno članstvo u UN (kompromis će biti priznavanje KS, neće tražiti lično priznavanje od Vučića-Srbije – sporazumni dokumenat je priznavanje-tapija-vlasništvo). Perfidna politika.
STRATEGIJA-TAKTIKA Nato-Amerike su politički pritisci, ekonomske sankcije, politički sprovodnik – unutrašnji faktor: separatistički elementi, promenljivi-kapitulantski političari, autošovinisti, petokolonaši, vojna agresija sa daljine itd. SAD nije uvek sprovodio planirane ciljeve, primer, kao što je bila dugogodišnja pretnja Iranu da će biti meta Nato-a, pod optužbom ako NE zaustavi proizvodnju “hemijskog oružja” za masovno uništavanje. Drugi primer je pretnja Amerike nekim muslimanskim državama da će platiti visoku cenu za učestvo u terorističkom napadu i rušenju dve zgrade-kule bliznakinje u Njujorku, koja do danas nije ostvrena. Gde su suverenističke države politički-ekonomski-nacionalno-verski-duhovno jake, a narod jedinstven i složan – tu Nato preskače. nema šta da traži.
PRETNJE SRBIJI su zastrašivanje da preda teritoriju KiM. Od koncepta “više od autonomije, manje od nezavisnosti – došlo se do momenta da se razgovara o modalitetima priznavanja Kosova. Pitanje je zašto Srbija, poslušno, prihvata i usmerava politiku da preda Kosovo prihvatanjem veleizdajničkog Briselskog sporazuma. Video se taj kapitulantski proces i u nastvku preuzimanja vlasti, kada je AV 2012 prvi put posetio Ameriku, u povratku je govorio, citiram, čekaju nas teški i bolni pregovori o Kosovu, a ni jednu reč nije rekao srpskoj javnosti po čemu će biti “bolni” pregovori (po instrukcijama Amerike), nego je odmah 2013 u startu potpisan (izdajnički) Briselski sporazum kojim su Kosovu dati svi atributi države (dokumenti se potpisuju na kraju sporazuma). Što je najgore, do danas sporazum nije predat srpskoj skupštini na debatu? Zato je u startu briselskih pregovora (2013) usvojen politički princip: “ništa nije dogovoreno dok se sve ne reši” (znači pred svršen čin, kad se preda Kosovo).
LAJČAKOVA POSETA Prištini i Beogradu, i Briselski sastanci, ima za cilj da pripremi teren za “priznanje Kosova”. I pored toga, Lajčak je u svojim iskazima u Briselu i Srbiji izrekao jednu stvar koja politički mnogo odgovara Srbima-Srbiji, a to je, citiram: “na stolu su sva “otvorena” pitanja izmedju Srbije i Kosova, i ona koja nisu do kraja završena, i sva druga-nova pitanja koja se postave”. – ZAŠTO Srbija ne postavi pitanje Briselu – povratak na Kosovu 250.000 proteranih Srba (po nalogu UN da se svi proterani vrate: svi albanci-šiptari su se vratili, ima i novonaseljenih iz Albanije na Kosovu, a Srbima je onemogućen povratak da bi Albanci oteli Kosovo). Po tom osnovu da Srbija odmah “odbaci sporazum” kojim se oduzima Kosovo od Srbije, predaje albanskim muslimanima zbog političkih ciljeva EU-SAD, dok još ima vremena? …
Srbija je u velikom škripcu zbog KiM. Za osam godina pregovaračkog Briselskog procesa Srbija je mogla osam puta da odbaci veleizdajnički Briselski sporazum kojim se otima KiM od Srbije, ali nije. Od koncepta “više od autonomije – manje od nezavisnosti”, došlp se do koncepta da se razgovara o modalitetima priznanja Kosova. Sako što koncept *više od autonomije…* zvanićno nije bio na dnevni red UN-a ili Brisela, dok se o modalitetima predaje-priznanja Kosova razgovara-pregovara na medjunarodnom forumu u Briselu kroz Briselski sporazum.
MODEL, ili opcija (B. sporazum, razgraničenje, korekcija, zamena teritorije, kompromis… za finalizaciju i priznanje KS), koji će biti predstavljen u formi “kompromisa” za sveobuhvatno rešenje, najverovatnije će biti dobitak za Srbiju formiranje Zajednica srpskih opština-ZSO (po zakonima i Ustavu Kosova, sa statusom istim za sve kosovske opštine, nema nikakva zakonidavno-izvršna ovlašćenja… kako piše u Briselskom sporazumu. Iako je 2013 god. formirana ZSO, a 2015 potvrdjena sa minimalnim izmenama (po M. Djuriću Srbija pobedila 5:0), u toku, kao, nastao problem: Kosovo neće da izradi STATUT rada ZSO-a, Djurić tražio zajedničku izradu sa KS, predlagala i EU – SRB i KS posebno da izrade statute i dostave ih na uskladjivanje, ništa od toga- Srbija je stalno potencirala da nije dobila formiranje ZSO…? STATUT je interni akt, nadležnost ZSO? To su indicije koje govore da se ZSO kao “alibi” čuvala za finalizaciju BS, kao, Albanci da formiraju ZSO za Srbe, i to proglase za kompromis o normalizaciji – da Kosovo dobije stolicu u UN.
ZATO Lajčakove posete Prištini i Beogradu, i svih relevantnih faktora EU i SAD o Kosovu u zadnje vreme, i domaći zvaničnici (Ana Brnavić juće kaže: svi dogovori i sporazumi moraju najbrže da se implementiraju) u zadnje vreme potenciraju da se svi dogovori od 2013 do danas obavezno ispune-implementiraju, u prvom planu Zajednica srpskih opština (ZSO)?
NAJNOVIJI SLOGAN AV-a: “nikome sve – svakome nešto” – nema nikakvu logiku sa suštinom Briselskog sporazuma, pravi se paralela-poruka da je i Kosovo dobilo nešto (sve državne atribute, sa kompromisom koji se očekuje i stolicu u UN), i da će i Srbija dobiti nešto (ZSO po zakonima i Ustavu Kosova, sa statusom istim za sve kosovske opštine kako nalaže Briselski sporazum(!))? STOP Briselskom sporazumu – otimanju-predaji srpske teritorije KiM!!!
Donekle upućeni u prepredenosti anglosaksa, i nemilosrdnu upornost Nemaca, a poznajući našu lakovernost i slabost u pregovorima – imamo mnogo razloga da se bojimo da nam sledi nekakav “kompromis” a zapravo kapitulacija. Za odustajanje od pretenzija na svoju iskonsku domovinu i svetu zemlju, dobićemo lilihip, da ližemo dok oni ne smisle i puste u pogon novo krizno žarište na putu stvaranja predkumanovskih naših granica. Dotle će trajati i raspra u tumačenju tačaka ugovora, koje će biti tako zakukuljene da šiptarima daju što traže a naši da se brane da to šiptari loše tumače itd.
Ali šta je s nama ? Dokle ćemo ljubiti skute dželatima ? Mirno gledati dok naši predstavnici netransparentno “pregovaraju”, da bismo kad sve bude kasno vajkali se i optuživali zločaste engleze za zloumisao. Zašto mi sami sada ne kažemo NE !
Kakvi god da su nam protivnici, ima tu i našega masla !
Prava suština ,tako treba govoriti o lažnim pregovorima,tu nema nikakvih pregovora već golo prihvatanje ucjene,kada se prihvati jedna odmah se nameće druga,tako u nedogled .!!!!
Kako je moguće da se “naši pregovarači” hvale da su izvršili sve potpisano i dogovoreno a Šiptari imali samo jednu obavezu,formiranje ZSO,pa ni nju nisu implementirali !!Kakva servilnost !!
Nakon 8 godina pregovora,glavni pregovarač izjavljuje da ne zna šta se od njega traži,to samo potvrđuje kapacitet i sposobnost “pregovarača”.
Kako je moguće,za poštenog i pametnog čovjeka i Srbina,voditi dijalog sa neprijateljima o nečemu o čemu razgovora i pregovora nema.!!!
Svaka srbska budala zna šta je krajnji cilj lažnih pregovora,samo ne znaju oni koji pregovaraju.!!!
Bravo za Toplicu.
@Toplica. Tvoj komentar je vrlo konkretan, stručan, suštinski jasan i precizan. Zbog perfidne kapitulantske politike o Kosovu, Briselski sporazum nije prošao skupštinsku proceduru, prikriva se od srpskog naroda, o njemu se govori samo u naslovu: Briselski sporazum, Zajednica srpskih opština… i daje kontradiktorno tumačenje? Ništa konkretno se ne govori o tekstu -15 Odredbi sporazuma?
ZATO je u startu Brisellskog sporazuma 2013, u briselskim dokumentima ugradjen slogan: ” (kao) Ništa nije dogovoreno – dok se sve ne dogovori”? U zadnje vreme češće potenciran u Srbiji i na Zapadu. To znači “pred svršen čin” – dok se ne pronadje kompromis za zamajavanje Srba – a Kosovo učlani u UN(!). Tada će biti sve kasno. Pravdaće se Srpski državnici da velike sile, SAD-EU rešili Kosovo, a faktički Srbija Briselskim sporazumima predaje teritoriju!