IZLOG KNJIGE

Viktor Lazić
NA VRATIMA ISTOKA
Laguna, Beograd

Uzbudljiva kao da je filmska, neverovatna priča o dogodovštinama na 25.000 kilometara dugom putovanju legendarnom ladom nivom, koja je najvećeg srpskog putnika provela obalama Crnog mora, preko Turske i Iraka sve do čudesnih kavkaskih zemalja i nazad. Napeta, živopisna, ponekad dramatična i tužna, ali i vedra i duhovita priča o narodima i podnebljima, njihovoj kulturi i istoriji, kao i o umeću odvažnog putnika da u reči i slike pretvori nesvakidašnje doživljaje na putu kroz čudesne kapije Istoka. Plesanje po žeravici u Bugarskoj, u Turskoj među Kurdima, u kolu sa sledbenicima Svetog pauna i susret s jednim od vođa Islamske države u Iraku, snaga gruzijskog vina, kupanje među ratnim ruševinama u Abhaziji, zatočeništvo u Južnoj Osetiji u ćeliji poprskanoj krvlju, molitva u drevnim hrišćanskim crkvama u Jermeniji, naftna kupka u Azerbejdžanu, snovi o nezavisnosti Adžarije, Pridnjestrovlja, Gagauzije i regiona koje retko koja mapa poznaje, verenički izlet u Černobilj, provod u Drakulinom dvorcu…
Knjiga putovanja kao stalne avanture duha, neutaživa potreba za otkrićima, jedna čudesna etapa u neprekidnoj potrazi Viktora Lazića za ljudskošću i lepotom.

Đorđe D. Sibinović LOŠE STRANE STVARI Sedma sila, Beograd Prema rečima Jelene Podgorac Jovanović, misaoni eksperimenti Đorđa D. Sibinovića bude intelektualnu radoznalost zato što predstavljaju zbunjujuće i ponekad zarazno intrigantne situacije koje zahtevaju odgovor. ,,Osim što iznose poentu, ovi misaoni eksperimenti i postavljaju pitanje, odgovaraju na pitanje, otkrivaju nedoslednosti u našem mišljenju, razobličavaju nedostatak jasnoće našeg mišljenja, vode nas ka preispitivanju, revidiranju, pokazuju nešto zbunjujuće, što bi onda moglo da nas odvede razmišljanju i ponovnom promišljanju, zabavljaju, razljućuju, uznemiravaju, fasciniraju…“ Dva puta nedeljno u rubrici „Loše strane stvari“ saopštavao je stvari koje se ne mogu pročitati u novinama i koje otkrivaju našu skrivenu prirodu, ukazuju, opominju, ali deluju i podsticajno. Kratki eseji nisu kritizerski, indignativni, nego su konstruktivni. Bez kritike, sa ironijom, bez očaja, sa promišljanjem, bez milosti prema manama, u jasnom radu i poretku smisla i logike. Sibinovićevi tekstovi su filozofska rasprava sa tezama prilagođenim i usmerenim na većinu nas koji gledamo a ne vidimo, čujemo a ne slušamo, ili čak slušamo ali inadžijski radimo po svome. Analizirao je i ukazivao da zlo nikad nije samo! Prognozirao, i bio u pravu, da će ljubav na distanci naročito kroz maske i rukavice ostaviti tragove, i upozorio da je time „ljubav zaustavljena u mogućem začetku“. Pitao se gde je uništena duša, gde je čovek, pre svega! Naglašavao da više gubimo kao socijalno distancirana bića, pogotovo ako prekoračimo distancu da nas proglase kriminalcima.

Vladimir Krivošjev
EPIDEMIJA ŠPANSKE GROZNICE U SRBIJI
Prometej (Novi Sad), RTS izdavaštvo (Beograd)

Iako je od španske groznice na kraju 1918. godine, za manje od tri meseca, stradalo više od 3% stanovništva ova bolest i posledice koje je ona ostavila u Srbiji bile su duže od jednoga veka zaboravljene. Ovo je prva knjiga koja im posvećuje pažnju koju zaslužuju. Sa kojim entuzijazmom su srpski vojnici, po proboju Solunskog fronta žurili da oslobode domovinu najbolje ilustruju poznate reči francuskog generala Franša D’Eperea: „Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobavljanja hrane francuskim trupama koje napreduju. Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, one idu napred poput tornada. (…) Ogromna želja vodila je vojnike iz pobede u pobedu. Francuska komora na konjima jedva je stizala srpsku pešadiju.“ U telegramu poslatom krajem septembra 1918. godine Vrhovnoj komandi vojvoda Petar Bojović naglašava da ne treba uvoditi karantin, budući da dalji uspeh operacija zavisi od mogućnosti dostavljanja hrane, municije, obuće, odeće i drugih potreba, naglašava da karantin i ne bi imao svrhe „jer se radi o bolesti od koje i onako boluje cela armija i stanovništvo“. Po svemu sudeći, velike vojne uspehe srpska vojska je postigla uprkos tome što je u proboj krenula zaražena, a dočekivalo ju je obolelo stanovništvo. I jedni i drugi, i vojnici i civili, masovno su umirali od bolesti koja je izazvala najveću svetsku pandemiju svih vremena, od španske groznice.