NAJGORE TEK DOLAZI

Vidimo da (u varljivoj stvarnosti) Džo Bajden, naslednik Donalda Trampa, potvrđuje u najvećoj mogućoj meri, i to samo posle nepunih mesec dana od kada je zaseo na tron, sve najgore tendencije veoma dobro znanog američkog imperijalizma, koji, da se razumemo, naziva ljudskim pravima imperijalistička bombardovanja i slavi kao svetost izvoz demokratije što je u stvari okupacija tuđih teritorija

Ako slušamo diskurs monopolista politički korektnog i etički korumpiranog govora, onda uviđamo često da pruža sliku koja ne odgovara varljivoj stvarnosti u kojoj se ne odslikavaju kristali moći. Priča anestetičara konsenzusa je nešto što bi trebalo da nas uveri da bi trebalo da se radi o progresivnom, humanom, demokratskom predsedniku, a naravno takvom da garantuje trijumf mira u svetu. Ali ta varljiva stvarnost je po ko zna koji put sasvim različita od one koja se predstavlja i o kojoj trube „urbi et orbi“ protagonisti informacije, novinari iz medijskog klera i apologetskog novinarskog cirkusa. Naime, vidimo u toj varljivoj stvarnosti da Džo Bajden, naslednik Donalda Trampa, potvrđuje u najvećoj mogućoj meri, i to samo posle nepunih mesec dana od kada je zaseo na tron, sve najgore tendencije veoma dobro znanog američkog imperijalizma, koji, da se razumemo, naziva ljudskim pravima imperijalistička bombardovanja i slavi kao svetost izvoz demokratije što je u stvari okupacija tuđih teritorija. A sve to uz dobro poznati paradoks koji je najočigledniji baš ovih dana. Paradoks je u tome što dok se euforično izvozi demokratija, izgleda da u ovom času upravo u samim Sjedinjenim Državama Amerike nema demokratije, jer je sve očiglednija prosta plutokratija zasnovana na cenzusu u kome čak ni demokratske procedure nisu na zdravim nogama imajući u vidu poslednje izbore na kojima je došlo do sukoba Bajden–Tramp.
Bilo kako bilo, sada vidimo Bajdena koji se trudi da preti Kini vukući tako celi svet na ivicu novog svetskog rata. Istovremeno vidimo da se Bajden vredno trudi da blokira povratak američkih trupa iz Nemačke. A kao da sve to nije dovoljno, vidimo ga da se trudi iz petnih žila da zadrži front u Siriji. I na kraju, šlag na tortu, vidimo da Džo Bajden stacionira bombardere u Norveškoj da bi intervenisali protiv Putinove Rusije, a u svakom slučaju da bi vršili pritisak s jasnom namerom zastrašivanja.
I dok se sve to događa, budale sklone duginim bojama frenetično slave, jer po njima, kažu u Sjedinjenim Državama Amerike, s Bajdenom su pobedili dobro i demokratija, progres i svetski mir. To je zaista povremeno tragikomična situacija, ali u kojoj se ipak nalazimo. Situacija je tragična ako se ima u vidu da intelektualci, medijski cirkus i novinarski kler pravdaju to što vlast bezumno sledi, bilo zato što ne shvataju pravu prirodu toga, bilo zato što svesno deluju s lošim namerama. Ma kakva da bude slika refleksa između dve pomenute sfere, stvarni rezultat ostaje nepromenjen. Imamo akademski, intelektualni, novinarski i politički blok koji samo i uvek glorifikuje dominantnu silu vladajućih klasa i delegitimizuje sve što se stvarno suprotstavlja tom vladajućem bloku. Eto zašto situacija jeste tragična, neću prestati da to tvrdim, ali nije ozbiljna.
Prema litaniji koje službeno nameću „urbi et orbi“ gazde onoga što sme da se kaže, monopolisti reči i bezdušni anestetičari konsenzusa, izgleda da se u Sjedinjenim Državama Amerike ostvarila neka gigantomahija između čoveka desnice, milionera, pohlepnog i ciničnog, kako se predstavlja Donald Tramp, i čoveka levičara, filantropa, siromašnog, koji je sam stvorio sebe potičući iz narodnih klasa, koji je do pre neki dan radio u fabrici prljajući ruke, a na kraju je trijumfovalo dobro, pa se obogatio, kao da je reč o pobedi levice slabih i radnika protiv desnice bogatih nosilaca interesa kapitala. U stvari ti odnosi su sasvim drugačiji. Konflikt Tramp–Bajden je sukob unutar iste klase nad kapitalom, a Bajden, čim je pobedio, već je napao Siriju kako se saznaje ovih dana, tako što je tamo premestio mnoge vojne snage tek koliko da nagovesti kakav će biti geopolitički plan dok je on predsednik. A ko je stvarno Džo Bajden? Jesmo li sigurni da je on neki zastupnik radničke klase i na neki način eksponent slabije strane društva? Jer, možemo pročitati baš 21. januara 2021, u „Quotidiano.net“: „Džo Bajden, milioner. Evo koliko zarađuje predsednik Sjedinjenih Američkih Država!“ Ovaj medij otkriva da Džo Bajden uopšte ne pripada radničkoj klasi, čak ni srednjoj klasi, već je sasvim pripadnik iste klase u kojoj je i Donald Tramp. To je multimilionerska klasa koja zastupa interese sasvim suprotne interesima narodnih masa. Dakle, uvek je pobedila ista klasa, bilo da je Tramp, bilo da je Bajden, odnosno pobedili su gospodari kapitala, dve različite frakcije unutar iste vladajuće klase, doduše s veoma različitim vizijama.
Budućnost koja čeka ne samo Sjedinjene Države već i čitav svet je uznemirujuća s obzirom na stanje na globalnoj šahovskoj tabli. Više Evrope, klima i neposredna radna grupa protiv virusa su projekti koje je pokrenuo Bajden. Uvek se dogode najgore noćne more, a Bajdenov program je zapravo program najgorih noćnih mora. Jer „više Evrope“ znači da će evropskim narodima ne samo dominirati Evropska centralna banka već im i sledi konačna kolonizacija od strane SAD. Borba za klimu će značiti Gretu Tunberg i zelenu ekonomiju, politiku da se reši problem životne sredine primenjujući kapitalistički neoliberalni model, iako je očigledno da je jedini način rešavanja klimatskog problema promena upravo tog modela razvoja. U taj model bajdenizacije spada i radna grupa protiv virusa, to jest projekat da se Sjedinjene Države Amerike vrate pod novi terapeutski poredak koji je Tramp nekako izbegao.
To je rezime Bajdenove agende. I nemojte da zatvarate oči pred činjenicom da je s Trampom bilo i sreće na planu svetskih sukoba u geopolitičkim razmerama, a s Bajdenom je lako predvideti da će se novi ratovi ponovo razbesneti, opet maskirani u odoru ljudskih prava.
Budite spremni, jer najgore tek dolazi.

Prevod s italijanskog Dragan Mraović

NAPOMENA PREVODIOCA Fuzaro se poziva na tekst „Quotidiano.net“ u kome se tvrdi da Bajden ima penziju, kao bivši senator i potpredsednik, od oko 248.000 dolara godišnje, da je „prikupio“ autorskim pravima i prodajom knjiga, konferencijama na univerzitetima i u sedištima velikih korporacija, 11 miliona dolara 2017. i 4,5 miliona dolara 2018. godine. Poseduje približno 9 miliona tekuće imovine koju je procenio „Forbs“, pored porodične kuće u Grinvilu, bogatom predgrađu Velmingtona, Delaver, i jedne u primorskom selu Reksobot Bič kupljenoj 2017. Bajdenove naknade za plaćene govore kretale su se od 40.000 do 190.000 dolara. Zarađivao je 540.000 dolara godišnje kao profesor diplomatije na univerzitetu. Imaće platu kao predsednik od oko 450.000 dolara godišnje. On će tu platu uzimati za razliku od Trampa koji se te plate odrekao.