Za šta Navaljni služi

Oni koji prate aktivnosti opozicionog blogera Alekseja Navaljnog primećuju da je ulog podignut kao nikad pre, u cilju stranog mešanja i maksimalne opstrukcije izbornog procesa u Rusiji na jesen

Žurka je počela! Samo tri dana nakon inauguracije američkog predsednika Džozefa Bajdena Moskva je dobila snažnu poruku za koju je uverena da dolazi direktno iz Bele kuće. Hiljade demonstranata na ulicama ruske prestonice i drugih većih gradova i svi oni traže samo jedno: oslobodite Alekseja Navaljnog, uhapšenog 17. januara! U tome im je pomogla i američka ambasada u Moskvi, objavljujući na svom sajtu detaljnu maršrutu protesta i upozoravajući da će se oni završiti – ispred Kremlja. Kako je navedeno, ambasada je to učinila da bi zaštitila američke građane i upozorila ih gde tog dana ne treba da se kreću. U ruskoj vladi smatraju suprotno: da je spisak objavljen da bi demonstranti znali – gde treba da se kreću. Ruske vlasti potez američkih kolega tumače kao podstrekivanje nasilnih nelegalnih protesta, ukazujući da čak ni sami organizatori nisu davali tako precizan spisak lokacija za masovna okupljanja.

PROTESTI PROTIV PUTINA – UVEK POŽELJNI I „KUL“ Popularni ruski bloger Navaljni, prekomandovan u političara i disidenta, nakon pet meseci provedenih na lečenju u Nemačkoj odlučio je da se vrati kući. I odmah je bio uhapšen i sproveden u pritvor. Dok je dane i nedelje provodio u nemačkim banjama, navodno se oporavljajući od trovanja nervnim agensom „novičok“ i snimajući provokativne filmove u kojima poziva na svrgavanje predsednika Vladimira Putina, Navaljni je zaboravio da je u Berlin dospeo uz lično dopuštenje ruskog lidera. „Disidentu“, naime, još nije istekla uslovna kazna od tri i po godine zatvora zbog prevara inostranih partnera koji posluju u Rusiji, kada im je, prema optužnici, naneo štetu od više stotina hiljada američkih dolara.
Pošto se bloger nije vratio u zemlju do 30. decembra kako je dogovoreno, protiv njega je bila podignuta međunarodna poternica. I određen pritvor, odmah po stupanju na tlo domovine. Kako i sam kaže, znao je da će se to dogoditi. Pa se i postavlja, pomalo naivno, pitanje: ako je znao, zašto nije ispoštovao džentlmenski dogovor s državom, koja mu je, na zahtev porodice, iz humanitarnih razloga i zbog lečenja dozvolila da privremeno napusti zemlju, iako je u tom trenutku izdržavao uslovnu kaznu? Pošto on nije na to pitanje odgovorio, može se zaključiti da se nije vratio baš zato – da bi ga uhapsili na početku godine u kojoj Rusiji predstoje parlamentarni izbori. A posle njega, prošle subote, privedeno je još oko 3.000 njegovih aktivista, koji su izašli da protestuju zbog „kršenja prava Alekseja Navaljnog“. Niko u Rusiji nije izašao da protestuje što je Navaljeni prekršio odredbe uslovne slobode, niti bi tome izveštavale stotine zapadnih medija. I koga je tamo uopšte briga da li neko krši ruske zakone!
Kao što nikada nisu izveštavali ni o sudskim procesima koji se protiv Navaljnog vode, kada je uz obilje dokaza osuđen za najteže krađe, pronevere, zloupotrebu službenog položaja. Treba napomenuti da je Evropski sud za ljudska prava, kome su se advokati Navaljnog redovno žalili, uvek relativizovao presude ruskih sudova i tražio da budu preinačene ili ukinute. Još 2009. otkriveno je da je Navaljni s mesta savetnika gradonačelnika Kirova, sa svojim kompanjonom otuđio 10.000 kubika drvne građe koja je pripadala državi. Sud mu je odredio samo uslovnu kaznu, verovatno imajući u vidu da je reč o „poznatom kritičaru Vladimira Putina“. Da je Navaljni samo običan lopov, kao i hiljade drugih, a ne samozvani lider opozicije, mastio bi godinama rešetke u zatvoru. Ruski sud je izgleda popustio pod pritiskom i „odrezao“ samo uslovnu kaznu blogeru.
Njemu je to, očigledno, bio podsticaj da nastavi s kršenjem zakona. I da na to isto poziva i svoje pristalice. Mnogi od njih su u subotu uhapšeni zbog učestvovanja na protivzakonitom, neodobrenom mitingu, ali su u nedelju, 24. januara, praktično svi pušteni kućama. Nije, kao takav, zabranjen skup pristalica Navaljnog već je na snazi opšti režim zabrane javnih okupljanja usled epidemije virusa korona. Režim kakav trenutno postoji u gotovo svim zemljama sveta. Prag tolerancije prema masovnim protestnim okupljanjima u doba pandemije posebno je nizak baš u zapadnim zemljama. Najbolji primer je inauguracija predsednika Bajdena, gde su malobrojne zvanice bile prisutne na otvorenom prostoru, s maskama i na bezbednoj distanci od nekoliko metara. Kao razlog što građanima nije dopušteno da prisustvuju svečanom činu navedene su epidemiološke mere. Ali i zabrinutost za bezbednost posle protesta koji su pristalice Donalda Trampa priredile 6. januara zbog navodne krađe predsedničkih izbora, kada su zvaničnici označili učesnike protesta kao „teroriste“.
Takve uslove bezbednosti kao na američkoj inauguraciji, naravno, nije moguće osigurati na protestnim skupovima i demonstracijama. To je jedini razlog zašto miting za podršku Navaljnog nije bio odobren. Zanimljivo je, međutim, da je nemačka vlada dopustila 23. januara da se nekoliko stotina pristalica Navaljnog nesmetano prošeta centrom grada i demonstrira čak i ispred sedišta kancelarke Angele Merkel, dok slične skupove – kada je reč o „domaćim temama“ i protestima – posmatra mnogo strože. Ali dobro, sve je to deo nemačke domaće politike, a pre svega složenih odnosa Berlina s Vašingtonom. Protesti protiv Putina su na Zapadu uvek poželjni i „kul“. Naročito korisni poslednjih godina, i u situaciji kada u levoj ruci nosite transparent protiv „ruskog diktatora“, a desnom potpisujete s njim ugovore vredne desetine i stotine milijardi evra. Između Navaljnog i „Severnog toka“, Berlin bira – oba! I tako štiti sopstvene interese. Kod Trampa je to prolazilo, a videćemo šta će reći Džozef Bajden i njegov tim.

SVE MASKE SU ZBAČENE Za šta i kome Navaljni služi? Ako neko misli da je njegova uloga da pobedi na izborima i preuzme vlast, onda je to pogrešan trag. Niti on to može, niti želi. Putin je neprikosnoveni lider u Rusiji, njega priznaju i poštuju široke narodne mase i vodeći elitni krugovi. Zato je Zapadu potreban čovek poput Navaljnog, da godinama potkopava i pomalo razjeda Putinov autoritet da bi se – kada započne velika revolucija po modelu Februarske 1917. godine – u vrhu režima stvorilo bar prećutno uverenje da predsednika ne treba braniti. Međutim, i taj scenario je veoma maglovit i malo verovatan u skoroj budućnosti. Jedino bi ga mogla ubrzati serija grešaka ruskog lidera, ali on do sada nije bio poznat po pogrešnim proračunima. Svoje akcije izvodio je u pravo vreme i veoma efikasno. Zato toliko i smeta zapadnim centrima moći. Da se ponašao kao Gorbačov i Jeljcin, dobio bi verovatno Nobelovu nagradu.
A ovako je dobio Navaljnog. Oni koji prate dugo rusku političku scenu i aktivnosti opozicionog blogera, primećuju da je ulog sada podignut kao nikad pre. Optužbe za „ubistvo“ Navaljnog (iako je življi i aktivniji nego ikad), iznošenje navodnih dokaza o Putinovim krađama i umešanosti u korupciju, ali i obraćanje prema njemu bez imalo respekta – makar kao čoveku koji je Rusiju ponovo uspravio i nanovo je učinio jednom od najmoćnijih sila sveta – potvrđuje da su sve maske zbačene. Cilj u ovom trenutku je strano mešanje i maksimalna opstrukcija izbornog procesa na jesen. Ali i pre i posle toga. Što i ne čudi ako se zna da zapadni centri moći imaju već mnogo štete i glavobolja zbog „neposlušnog“ ruskog lidera. Očito, sada su odlučili da idu do kraja i računaju na Bajdenovu podršku u tome.
Ali ko su ti tajanstveni, moćni krugovi? Iako je bilo spekulacija u javnosti, pa čak i direktnih optužbi da Navaljni radi za američku tajnu službu, bilo bi umesnije pozvati se na samog opozicionara i na podakte koje prezentuje. Tako se iz njegovog najnovijeg filma „Dvorac za Putina“ – u kome optužuje predsednika da je od novca ukradenog od građana izgradio sebi velelepni kompleks na Crnom moru vredan preko milijardu dolara – može dosta toga saznati. Pre svega da film i njegova produkcija koštaju kao „pola“ tog dvorca. Reč je o veoma skupoj produkciji, stotinama angažovanih „stručnjaka“ različitih profila, a pre svega obaveštajnih. Teško je i zamisliti da Navaljni i „njegov tim“ poseduju takva materijalna sredstva i stručne kapacitete, kakve nemaju ni neke manje države.
Osim obilja fotografija iz fotošopa na kojima se vidi sva raskoš i bogatstvo vile ruskog predsednika, kao i teško razumljivih „koruptivnih šema“, iz kojih je jasno tek da je Putin „mnogo para ukrao“, na samom kraju ovog dvosatnog filma pojavljuje se i spisak organizacija koje su, zvanično, učestvovale u projektu. Osim „domaćih“ opozicionih medija – dnevnih i nedeljnih novina, kao i televizija – koji su po zakonu označeni u Rusiji kao strani agenti zbog finansiranja iz inostranstva, na ovom impresivnom spisku ima i poznatih zapadnih centara medijske i propagandne moći. Neke od ovih organizacija deluju na sličan način i na našem prostoru. Iz toga je jasno da se pravi rukopis ovih teških optužbi protiv Putina više ne skriva. Kako i Navaljni ukazuje na kraju, njegov „Fond za borbu protiv korupcije“ označen je u Rusiji kao strani agent, ali podvlači da se „s time ne slaže“, već da je to učinjeno da bi se ometao njegov rad.
Verovatno je u pravu: uzimanje stranih para i finansiranje medijskih i političkih kampanja možda ne bi bilo problematično ako bi se takav princip uspostavio ravnopravno svuda u svetu. I kada ove „grantove“ ne bi davali oni koji u svojoj zemlji nezavisne medije smatraju „špijunima“ i uvode im cenzuru na svojim mrežama. I gde Donalda Trampa, kao šefa države, zbog sličnih optužbi zamalo nisu linčovali, a građane koji ga podržavaju nazivali teroristima i agresivnom ruljom. Zato će Navaljni morati malo da odleži zbog kršenja zakona. I sve ono za šta su mu sudije godinama gledale kroz prste dok je prisvajao milione, sada će mu se uzimati kao otežavajuća okolnost. Bajden može da bude zadovoljan. Putin takođe.