Vakcina kao plen

Kako se „evropska solidarnost“ pretvorila u otimačinu oskudnih zaliha cepiva protiv kovida 19, i kako je ova situacija obelodanila prednosti koje države van EU, poput Srbije, imaju zato što mogu nesputano da nabavljaju vakcine na svetskom tržištu

Da li je u slučaju velikih kriza bolje biti samostalan i imati prijatelje i saveznike svuda u svetu, ili je razumnije biti deo jednog velikog savezništva, tačnije, bloka država kao što je, na primer, Evropska unija? Odgovor na ovo pitanje doskora je bio relativno jednostavan, jer su svi ekonomski i drugi pokazatelji ukazivali na prednosti zajedništva i integracija. Pre svega – evropskih integracija. A zatim je taj odgovor postajao sve veći izazov, naročito posle dužničke krize u Grčkoj, preko izlaska Velike Britanije iz EU do aktuelne kovid krize. I posebno otkako se u tu jednačinu umešala nepoznata u obliku preraspodele vakcina protiv virusa korona u pojedinim državama članicama Unije.

VELIKODUŠNO OBEĆANJE Taj posao je na sebe krajem prošle godine odvažno preuzela Evropska komisija (EK) sa Ursulom fon der Lajen na čelu. Upravo ona je potkraj novembra 2020. tetošila građane Unije (iznurene boleštinom, neizvesnošću, mračnim vestima o porastu broja obolelih i umrlih, stavljanjem života na pauzu u pojedinim regijama i celim državama u vidu zatvaranja svega izuzev radnji sa prehrambenom robom, apoteka i hitnih službi, uz obavezan karantin, maske, distancu i policijski čas) rečima da EU uskoro dobija dve milijarde vakcina. Činilo se, više nego dovoljno za zajednicu koja ima 447,7 miliona duša.
Brisel se u istom dahu obavezao da će sve države EU dobiti, srazmerno broju svog stanovništva, jednaku količinu vakcina i to po istoj ceni, a uz to je velikodušno najavljeno da će „Evropska unija koordinirati i donacije vakcina za Zapadni Balkan“.

[restrict]

HLADAN TUŠ IZ „FAJZERA“ Sve to je budilo nadu, poput svetla na kraju dugog, mračnog tunela. Dok se nije prešlo s reči na dela i vakcine počele da kaplju u „rahitičnim“ isporukama iz „Fajzerove“ fabrike u Belgiji ka nacionalnim zavodima za javno zdravlje. Umesto miliona, od početka januara je stizalo samo nekoliko hiljada ili desetina hiljada doza (u odnosu na veličinu države), a onda je sredinom meseca usledio hladan tuš – proizvođač je saopštio klijentima da dogovorene količine ne može da dostavi jer proširuje fabričke kapacitete, kako bi zadovoljio sve veću potražnju.
Uz to je, na ogorčenu reakciju iz Brisela i drugih evropskih metropola, stigao osion odgovor iz sedišta američko-nemačkog proizvođača da se ionako radilo o „predviđenim“ a ne čvrsto utanačenim količinama, uz utešno obećanje da će snabdevanje od kraja januara biti – urednije. Ali ne i izdašnije. Razlika u sedmici-dve za proizvođača koji uživa monopol na ogromnom i nezasitnom tržištu EU očito ne predstavlja neku dramu, ali za stanovnike Unije je ta vest bila žestok šok. Jasno je zašto – svako odlaganje vakcinacije podrazumeva produženje agonije, još bolesnih, još više mrtvih.

RUSKA I KINESKA VAKCINA Kao da sve to nije prevršilo svaku meru, a već je usledila nova afera: procurelo je da Evropska agencija za bezbednost lekova (EMA) nikako da potpomogne toliko proklamovanu konkurenciju i slobodnu utakmicu na tržištu proširenjem broja ponuđača vakcina tako što bi odobrila i neku od onih sa istoka – rusku ili kineske – mada je brzometno dala dozvolu za dve vakcine licencirane na Zapadu.
Razočaranje, nemoć i bes zbog nastale situacije je jedan od poznatijih slovenačkih blogera Sašo Ornik sažeo u pitanje koje je zemljacima uputio preko tvitera: „Zar nikome ne smeta što Mađari i Srbi mogu da kupe vakcine gde hoće, iz Kine i Rusije, a mi ne?“ Usledio je sarkastičan zaključak: „Ah, da – ruska i kineska su manje efikasne. Naravno.“
Cinizam je na mestu, uz ispravku – Mađarska je zaista želela, ne samo da uveze veće količine ruske vakcine „Sputnjik V“ nego i da je proizvodi (u Rusiju je tim povodom poslala i svoje stručnjake); planove je pomrsila Evropska agencija za bezbednost lekova koja je Budimpešti poslala upozorenje da „Sputnjik V nije na njenoj listi vakcina“, stoga bi unos „Sputnjika V“ u proces imunizacije unutar EU „narušio bezbednost i efikasnost vakcina odobrenih u Uniji“!

ODBRANA KORPORATIVNOG MONOPOLA Jasno je da se radi o odbrani monopola farmaceutskih giganata na Zapadu, čak i po cenu ljudskih života. Tako EU i usred najveće zdravstvene krize više brine o interesima kapitala i daje prednost svojim proizvođačima, iako je na kocki sudbina gotovo pola milijarde ljudi. Političari u Briselu kao da ne vide najveću manu takve politike – zbog skromnog obima proizvodnje vakcina koja je EMA odobrila, posledično je simboličan i broj vakcinisanih. U konkretnom slučaju bi mogućnost nabavke vakcina na svetskom tržištu bila više nego dobrodošla u cilju spasavanja ljudskih života. Ali za vođstvo EU ta opcija, zbog „zaštite zajedničkog tržišta pred konkurencijom“ – ne dolazi u obzir ni usred razorne pandemije.
Postulati demokratske Evrope o „slobodnom protoku ljudi i kapitala“ dobijaju novo značenje, pa se svode na „kruženje kapitala“ unutar zemalja Zapada gde profit ima prednost u odnosu na ljude (radnu snagu), pa se i „slobodan protok ljudi“ sužava na tok u jednom smeru – ka bolnicama i na groblja…
U međuvremenu televizijske mreže širom Unije sporadično notiraju vest da je u Srbiju avionom stiglo „milion doza vakcina“, dok se u zemlje EU kamiončićima dopremaju „Fajzerove“ vakcine, uskoro i kompanije „Moderna“ – u zanemarljivim količinama. U dvomilionskoj Sloveniji se, na primer, sedmično vakciniše petnaestak hiljada ljudi, što je nadležne prisililo da priznaju da, takvim tempom, proces vakcinacije neće biti završen ni do kraja 2021.

„ŠPIGLOVO“ OTKRIĆE Ni tu nije kraj sage o neslavnom sunovratu politike EK o pravednoj i solidarnoj raspodeli vakcina.
Razmere fijaska je prvi opisao nemački „Špigl“ kroz otkriće da velike članice Unije (najpre Nemačka i Francuska) za sebe trebuju veće količine vakcina nego što im prema dogovoru pripada, dok su manje, a pre svega novije članice, one sa komunističkom prošlošću i koje ne pripadaju „starom jezgru“ država osnivača EU i već se nalaze na njenim marginama (Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija…), ponovo skrajnute, ostavši kratkih rukava.
Od „solidarnosti“ jedva da je išta ostalo, jer su se svi ustremili na brutalnu otimačinu vakcina (isto kao prošlog proleća kada su se države EU međusobno nadmudrivale u pljački pošiljki tada deficitarne zaštitne opreme). A u toj borbi, jasno, pobeđuju veće, snažnije i bogatije članice Unije. Vrhunac travestije je da su zakinute države Unije sada na duplom gubitku, jer ne mogu, i čak i ne smeju (!) da se bez dozvole EMA same na svetskom tržištu snabdeju potrebnim količinama vakcina drugih proizvođača, recimo, ruskih ili kineskih.
Unutar EU su trenutno dozvoljene samo „Fajzerova“ i vakcina „Moderne“, a očekuje se da dozvolu uskoro dobije i „Astra Zeneka“. Nemački mediji tim povodom pišu da se iza kulisa na svetskom planu vodi bespoštedan boj za zaštitu interesa zapadnih farmaceutskih kompanija koje EU vide kao svoje „lovište“ i zato srdito brane stečeni monopol, iako nisu sposobne da brzo proizvedu traženu količinu vakcina.

PORAŽAVAJUĆA EU STATISTIKA U Francuskoj su sporu vakcinaciju već prepoznali kao „državni skandal“, „fijasko“ i „potpunu katastrofu“; do 3. januara je „Fajzerovu“ vakcinu dobilo samo 516 lica. „Očajan sam, kakva užasna nespremnost. To je državni skandal“, požalio se „Hafington postu“ Žan Rotner, guverner francuske regije Grand Est.
Statistika pokazuje da je u celoj Nemačkoj, koja broji 83 miliona stanovnika, do sada vakcinisano samo 266.000 lica, u 60-milionskoj Italiji svega 180.000 ljudi, dok je u Madrid za 47 miliona Španaca stiglo 718.000 doza, a upotrebljeno jedva 83.000.
Nasuprot haosu na evropskom tlu, u Izraelu su uz dobru organizaciju i zahvaljujući blagovremenoj kupovini izdašnih količina vakcina uspeli da imunizuju već više od 20 odsto stanovništva. Ali Izrael nije deo EU, ne zavisi od dobre volje EMA i vakcine nabavlja po svom nahođenju.
Čak je i Velika Britanija, uprkos panici oko bregzita, uspela da kupi ogromne količine vakcina u EU pre 31. decembra, a pride vakcine različitih proizvođača odobrava za upotrebu brže od EMA.

OTIMAČINA I PROTESTI Ni tu nije kraj razmiricama unutar EU, gde je zakazao i na prvi pogled dobro osmišljen plan (pre)raspodele vakcina između 27 preostalih država članica. Da bi se izbegla zamka međusobnog nadmetanja i okretanja jednih protiv drugih, zadatak nabavke je poveren Komisiji EU. Prema prvobitnom planu, pristigle vakcine je trebalo rasporediti među članice u odnosu na broj stanovništva, pa bi na primer Nemačkoj od svakog kontingenta pripao udeo od 18,6 odsto raspoloživih doza. U slučaju „Moderne“, od koje je naručeno 160 miliona doza, Nemačka bi prema tom planu trebalo da dobije 30 miliona. A onda je isplivalo u javnost da će Nemačka dobiti čak 50,5 miliona doza, dok nekoliko drugih članica neće dobiti gotovo ništa, ili baš ni jednu jedinu dozu.
Isti scenario se ponovio i prilikom dodatne porudžbine sto miliona vakcina od kompanije „Bionteh“. S obzirom na unapred utanačene procente, Nemačka bi trebalo da dobije ukupno 18,6 miliona doza – a onda se ispostavilo da namerava da uzapti više od 25 miliona doza. Navodno, zato što Poljska, Belgija, Češka, Estonija, Bugarska, Slovenija i Slovačka nisu „na vreme rezervisale“ dodatne količine, pa su otuda izvukle kraći kraj.
Neki političari, poput slovenačkog premijera Janeza Janše, pokušali su da opovrgnu porazna otkrića nemačkih medija i smanje bruku pred domaćim biračima tvrdnjom da će svaka država „ipak dobiti sve svoje doze“. Izostao je, međutim, odgovor na ključno pitanje – kada? To je još uvek enigma, jer proizvođači garantuju samo količine, ali ne i rok isporuke, što su raskrinkali poverljivi dokumenti o dogovorenim nabavkama.
Usledili su besni protesti iz mnogih članica EU, pa je na kraju postignut dogovor da Nemačka Poljskoj dobrodušno „vrati“ 650.000 doza vakcine, uz obećanje Berlina Belgijancima da će i njima biti vraćeno 150.000 doza. U tom duhu je Evropska komisija pokušala da privoli i ostale veće članice Unije da pokažu da nisu „uskogrude“ prema manjim, nespretnijim ili naprosto manje bogatim članicama EU.
A onda je i to propalo, jer se ispostavilo da je Nemačka, paralelno s nabavkom vakcina preko EK, za sebe dodatnim, parcijalnim ugovorima obezbedila još 30 miliona vakcina od „Bionteha“, uz dodatnih 20 miliona od CureVac-a.
Iako će sve te količine biti dostavljene Berlinu tek pošto budu isporučene doze iz prvobitne, „evropske“ tranše koju je isposlovala EK, nema sumnje da će proizvodnja toliko doza koje je lukavo i unapred naručila bogata i mnogoljudna Nemačka potom uticati i na smanjenje dobavljivih količina za ostale članice EU u narednom periodu borbe protiv virusa korona. Pri čemu sve države naručuju i traže sve veće količine, jer računaju da će od jeseni morati da ponove ceo ciklus vakcinisanja protiv kovida 19, kao u slučaju sezonskog gripa. Na zbrku utiču i različite cene vakcina, jer su najtraženije vakcine proizvođača „Bionteh/Fajzer“ i „Moderne“ čak osam puta skuplje od najjeftinije vakcine koju proizvodi „Astra Zeneka“.

PET ŠESTINA Opisano zamešateljstvo je dodatno zamutila i briga za zaštitu nacionalnih interesa koju diktiraju pojedine države EU. Pariz je, na primer, odlučio da pričeka sa svojom porudžbinom „Bionteh/Fajzeru“, jer je EK od francuske kompanije „Sanofi“ naručila samo 300 miliona doza. Političari su pri tome smetnuli s uma da će takvo taktiziranje stvoriti drakonska kašnjenja u procesu imunizacije.
Povrh svega, ulje na vatru su dolili i vlasnici fabrika koje proizvode vakcine, a koji su se pokazali u najgorem svetlu u trenutku kada su prvo američki, pa onda i ostali lekari po svetu upozorili da se iz jedne „vijale“, bočice koja sadrži pet doza „Fajzerove“ vakcine, uz malo umeća može izvući šest, pa čak i sedam doza vakcine. Lekari su tražili od nacionalnih zdravstvenih vlasti da im odobre da i dozama s dna bočica smeju da vakcinišu dodatne pacijente, umesto što bi „talog“ bacili, kako je propisao proizvođač. Čim su prema uputstvima nacionalnih zdravstvenih institucija u pojedinim državama počeli da „eksploatišu“ svaku po život dragocenu kap iz bočica s vakcinom, iz „Fajzera“ im je stigla depeša: dobra vest je da se ne protivi zaključku kolega da je zaista moguće iz jedne „vijale“ izvući šest doza vakcine, ali zato će države morati da plate dodatni danak – za šestinu višu cenu. Jer bočica, dakle, ne sadrži samo pet nego šest doza vakcine! Pride zahteva da ugovori s farmaceutskim kompanijama i dalje moraju ostati „poslovna tajna“, što je isključivi interes kapitala, ali ne i javnosti.
Kako sada stvari stoje, u EU se rašomonijadi s vakcinama ne nazire kraj. Dirigovano odlučivanje iz jednog centra, uz parcijalna domunđavanja najmoćnijih i najbogatijih članica s pojedinim proizvođačima „ispod žita“, otvorilo je Pandorinu kutiju i preplavilo građane EU ne samo strahom za sopstveni usud nego i zavišću i osećanjem bespomoćnosti i sumnjičavosti prema svojim susedima. To je jedan od razloga zašto se ovih dana i u slovenačkim medijima pomalo zavidno izveštavalo da je u Srbiju stiglo milion doza kineske vakcine i četvrt miliona ruskog „Sputnjika V“, dok Slovenija, prema važećim prognozama, o tome može samo da sanja, pošto će s praznih evropskih vakcina-rafova do kraja marta dobiti samo 247.000 doza vakcina dozvoljenih u EU. Jed se, jasno, amortizuje uveravanjima „stručnjaka“ da su „evropske vakcine neuporedivo bolje i bezbednije“, iako takve tvrdnje nemaju uporište u naučnim dokazima. Kad se sve sabere, nije teško shvatiti da samo vakcinacija može da obuzda pandemiju i da će se učinak spore imunizacije meriti u desetinama i hiljadama uludo prekinutih ljudskih života. To je surova cena „evropskog zajedništva“ i zaštite „jedinstvenog evropskog tržišta“.

Cenovnik vakcina Koliko koštaju pojedine vakcine na evropskom i svetskom tržištu slučajno je „provalila“ državna sekretarka u ministarstvu finansija Belgije Eva de Bleker, koja je „cenovnik“ omaškom objavila, pa onda brzo izbrisala sa svog fejsbuk profila. Za skandal je prvo okrivila svoj „tim za komunikaciju“, ali optužbe na račun drugih joj nisu naročito pomogle, jer su novinari belgijskog lista HLN uspeli da sačuvaju snimak njene objave. Zahvaljujući njenoj nepažnji, saznali smo da su cene pojedinih vakcina (za imunizaciju su najčešće potrebne dve doze) sledeće: Oksford / Astra Zeneka: 1.78 € Džonson & Džonson: 8.5 $ Sanofi/GSK: 7.56 € Bionteh/Fajzer: 12 € CureVac: 10 € Moderna: 18 $ Poređenja radi, doza „Sputnjika V“, kako je objavljeno na njegovom zvaničnom sajtu, košta manje od 10 dolara.

[/restrict] pervый zaйm 0%mango zaйmdenьgi zaйm na kartu